[Зоран Недељковић]

Књига " ГЕОРГИЈЕ БОЈИЋ - ВИТЕЗ КРСТА И СЛОБОДЕ ", аутор Милан Старчевић, 2012.

[Милослав Самарџић]

Књига " ГЕОРГИЈЕ БОЈИЋ - ВИТЕЗ КРСТА И СЛОБОДЕ ", аутор Милан Старчевић, 2012.

Ту књигу имам.

[Chicot]

Наравно да су изнуђени, а и нетачно уношени.
Иначе случајно сам некад упознао Џиџину унуку, тј. унуку Џиџиног брата, у једној књижари у Новом Саду.
Ако те не мрзи, скенирај само странице које сматраш кључним.
И даље имам у плану књигу о Рачићу и његовим јединицама, послужиће...

Видећу ових дана да сликам још пар страна које нисам поставио

[Петар]

Милославе јел у ближој будућности књига о Рачићу?

---

Књига " ГЕОРГИЈЕ БОЈИЋ - ВИТЕЗ КРСТА И СЛОБОДЕ ", аутор Милан Старчевић, 2012.

Како бих могао да је набавим?

[Зоран Недељковић]

Милославе јел у ближој будућности књига о Рачићу?

---

Књига " ГЕОРГИЈЕ БОЈИЋ - ВИТЕЗ КРСТА И СЛОБОДЕ ", аутор Милан Старчевић, 2012.

Како бих могао да је набавим?

Имаш на сајту -глассацера - бр. телефона за наручивање.

[Зоран Недељковић]

ЈОВАН ДРАГУТИНОВИЋ, из с. Бобова, Пљевља, краљев питомац, доктор правних наука и службеник Министарства иностраних послова Краљ. Југославије. Пратио Владу до Сарајева и Фоче, одакле је дошао код сестре и зета до Врдуље. Одатле је са сестрићима, на коњима, до Бобове пренео пушкомитраљез - Брно -, 6 пушака, 4 пиштоља, неколико бомби, сандук муниције и извесне количине новца. У свом крају уживао је велики углед, због чега је навукао сурењивост комуниста. На вест да усташе хапсе Србе око Челебића, Јован је са 65 Бобоваца и око 150 Срба са Челебића, 20. ЈУНА 1941. год. напао на утврђену усташку касарну на Челебићима. У борби је погинуо Никола Сандић. Пред зору морали су да се повуку. Ово је била прва борба у Пљеваљском крају и једна од првих борби у целој окупираној земљи. Јован и његов сестрић су проказани, ухапшени и спроведени у Пљевља. Ускоро су похватани и остали предводници овог напада. Ниједан комуниста. Јован Драгутиновић и остали стрељани су од Италијана. Пред стрељање, Јован је говорио да му је најжалије што не може да Италијане убеди да није комуниста, већ националиста.

[Бенито]

Зоране, хвала. Увек донесете неко заборављено име и јуначко дело. Тешко да у овој земљи постоји бољи познавалац личности у војсци ђенерала Михаиловића.
Ако има још неки заборављени јунак, подсетите нас на њега.

[Петар]

Бенито у нас има много заборављених јунака.

[Бенито]

Петре, ајде неко име.

[Петар]

Ја сам написао,страна 1 на дну.

[Бенито]

Милославе, пише ли на оном камену у Шумарицама:" Пуцајте, ја и сад држим час!"?

[Милослав Самарџић]

Милославе, пише ли на оном камену у Шумарицама:" Пуцајте, ја и сад држим час!"?

Чини ми се да пише.

[Бенито]

Могу да се кладим да није рекао ПУЦАЈТЕ. Видиш ли како једна реч може да измени историју једног догађаја, и да се овакав јуначки гест злоупотреби у политичке сврхе. Ово је , заправо, репрезентативни пример тако нечега, јер је искоришћено у дубљем културолошком концепту, а не у дневнополитичке сврхе.
Пантелић је само питао да ли ће и ђаци бити пуштени, када је то само њему понудио Љотићевац. Када му је овај рекао да то не може да учини, он је рекао отприлике:" Па, човече, како да изађем без деце? Ја њима и сада држим час."
Са додатком ПУЦАЈТЕ, Пантелић се представља као Марија на Пркосима, као неки совјетски војник или партизанка који јуришају на грудобране непријатеља. Такав је он требао, као херој револуције, а не као јунак свог народа. Тако се "мења свест народа".
Зато што верујемо у комунистичку верзију историје, овај изузетни човек се не помиње довољно и његов гест се исмејава. Да Господ подари да се ситуација у којој је Крагујевац био 1941. године никад не понови, али замислимо само садашње интелектуалце у "институцијама система",када би им се таква ситуација данас догодила. Колико њих би поступило као Лазар Пантелић?

[Милослав Самарџић]

Да, добро си то запазио.