19-01-2014, 01:32 PM
Declassified and approved for Release by NSA on 11-04-2010 pursuant to E.O. 13526, FOIA Case #
Dodging Armageddon
..Одлучан да по сваку цену уништи Тита и његов„ јеретички“ комунистички режим, Стаљин је планирао свеобухватну инвазију Југославије совјетским и трупама њених сателитских држава. Како НАТО и америчка докаумента указују, такви совјетски планови наишли би на западно ангажовање и сасвим сигурно нуклеарни одговор. Био би изазван Трећи светски рат.
Иронично, Стаљин је у почетку распламсао Титов револуционарни занос. Средином 1947 његов обавештајни апарат је отворио „Грчку линију“ материјално помажући грчким комунистичким побуњеницима, чиме је убрзо превазишао совјетске напоре у том смислу. Чак се и 10000 „добровољаца“ борило са грчким побуњеницима. Стаљин је сматрао да је та Титова активност забрињавајућа и проблем око Грчке је био последњи у низу на који Москва није гледала благонаклоно. Стаљин је Титу послао писмо у којем критикује његову „грчку линију“ сматрајући да је она превише рискантна и да нема шансе за успех с обзиром да Атина ужива подршку најмоћније земље на свету, Америке. 1
Када је Београд зачуђујуће одбио да се повуче, Москва је захтевала казну. 28. Јуна, на велики српски празник, Стаљин је избацио Југославију из Коминформа, постављајући позорницу за догађај без преседана у комунистичком свету који је умало резултирао трећим светским ратом. Совјети су одмах покренули пропагандни рат, називајући Тита „шпијуном“ и „агентом Америчког и Британског империјализма“ 2.
Чистке „титоиста“ почеле су са великим жаром у совјетском блоку, а нарочито у Мађарској. Ласло Рајк, бивши министар унутрашњих послова, погубљен је средином 49,док је Мађарка војска преживела чистку више од 1100 високих официра, од којих је један број погубљен. 3
Чистки и погубљења је било и на другој страни. Избацивање из Коминформа и разлаз са Совјетима изазвао је раздор међу југословенским комунистима. Да би ослободио свој режим од просовјетских елемената, тито је спровео чистку у партији, војсци и тајној полицији подједнако брутално и темељно као и Совјети. 4 Лов на „издајнике“ (информбироовце) предводио је лично Тито заједно са шефом тајне полиције, Александром Ранковићем.5 Стање је било посебно тешко у Црној Гори, најмањој југословенској републици, где је комунизам пустио најдубље корене и читав удбин апарат је ангажован да угуши „опозицију“. 6 Не само да је Совјетска тајна служба имала агенте у Југославији већ је Титова војна и служба државне безбедности била међу најдубље „пробушеним“ орзганизацијама. Моментално је на хиљаде људи из војске и полиције стављено под сумњу – 7000 војних и 1700 високих полицијских службеника је очишћено под изговором да су „ибеовци“. На крају, вероватно је око 100.000 људи оптужено за нелојалност и упућено у бруталне затворе где су многи умрли.7 Посебно непријатан инцидент десио се августа 1948 када су високи официри у сарадњи са Совјетима покушали да изведу државни удар (Бранко Петрићевић, Владо Поповић, шеф војног агитпропа и арсо Јовановић – убијен близу румунске границе) – имена високих функционера показују колико је совјетска служба била дубоко инфилтрирана.8
Заоштравање односа Стаљина са Титом одмах је дочекано са са нескривеном радошћу Стејт Департмента. Наш амбасадор у Москви је закључио да је ово „божји дар нашим пропагандистима“ који нуди нове опције у растућем Хладном рату. Особље за креирање политике Стејт Департмента је овај разлаз нуди шансу за потпуно нову спољну политику Владе. Циљ Стејт Департмента је био одржавање равнотеже у борби Стаљина и Тита што ће се показати готово немогућим да се постигне.11
Запад је одједном остварио стратешку корист од њиховог разлаза. Одмах по избацивању из Коминформа, Тито је обуставио помоћ грцима и затворио границу.Стаљин је био одлучан да елиминише Тита и планирао једа спроведе исте методе које је применио у случају Троцког – пропаганда, застрашивање и атентат. Често је упозоравао Тита: „Мислимо да је политичка каријера Троцког врло поучна“. Он је самоуверено говорио Хрушчову : „довољно је да померим мали прст и више неће бити Тита“ 13 Неколико атентата је покушано, који нису успели захваљујући упорном контраобавештајном раду УДБЕ. 14
Стаљин је почео да тражи решење у директној војној интервенцији. Детаљи совјетског војног планирања на које је обавештајна служба Нато већ сумњала, потврђени су након мађарске револуције 1956, када се одметнуо мађарски генерал Бела Кираљи. Он је био постављен за команданта мађарских инвазионих сила. ПОсведочио је да га је један совјетски поковник посетио 1951 и критиковао програм наставе за географију : „ваши студенти морају да знају само за једно бојно поље, територију непријатеља, а то је Југославија“ 15
Совјетски инвазиони планови подразумевали су напад мађарских и румунских трупа, тешке пешадије у првом ешалону. Главни ударац би требало да дође од 300.000 мађарских јединица које би требало да напредују кроз равну Војводину, ка Београду, док ће одлучујуће бити совјетске механизоване јединице које чине други, одлучујући ешалон, заузети Беогград. Сламање Југославије је постао циљ опстанка сателитских армија. Пуковник Михаил Фаркаш је рекао да је циљ ове акције „одбрана наше социјалистичке отаџбине од Титових бандита“ 19
Вашингтон је имао врло мало важних обавештајних информација о Совјетским намерама, захваљујући издаји William Weisbandа, који је компромитовао бројне обавештајне успехе на највишем нивоу против Москве. Ипак, 1950, ЦИА је закључила да 250.000 бројна ЈНА би могла да има шансе против сателитских армија - Румуније, Бугарске и Мађарске, али да 6 совјетских дивизија ремети равнотежу.Против комбинованог совјетског блока, Титова армија би брзо била надјачана. Тако је ЦИА закључила да опстанак Југославије зависи од брзе и озбиљне западне помоћи. 23
Џорџ Кенан је у почетку поздравио раздор Совјета и Југославије, напомињући да „добитак од Југославије, западу потпуно надокнађује недавни губитак Кине“ и закључио да би Совјетски напад на Југославију могао бити увод у Трећи светски рат.24
Годину дана након инвазије на Кореју, Вашингтон је обезбедио Титу 77,5 милиона долара вредну војну помоћ. До средине 50-тих она је износила пола милијарде долара. Чак је југословенски генерал Коча Поповић отишао у Вашингтон да учествује у заједничком војном планирању. Ова америчка војна помоћ била је иронична колико и непредвиђена. Пре раздора са Москвом, југословенски режим је са правом био окарактерисан као „совјетски сателит број 1“, а америчко-југословенски односи су били напети. У спорној тршћанској области, окупираној од стране Англоамеричких снага, титове снаге су обориле један амерички теретни авион, а посада је погинула. 25
Крајем септембра 1951 америчка војска је Југославију сматрала као савезника и главни бедем одбране од Совјета. У наредна 24 месеца, специјална процена ЦИА-е је, заједно са Грчком, Турском и Шпанијом и Југославију урачунала у растући НАТО потенцијал у случају рата са Совјетима. Процена је закључила да је „Совјетска локална агресија на Југославију вероватна, СССР би могао бити приморан да реагује ускоро“ 27
Са становишта НАТО, југославија је служила као штит рањивој Италији и Грчкој. Словеначки љубљански пролаз је сматран критичном компонентом одбране Запада. Средином 1952 Београд је изјавио да ће пролаз бранити са 4 корпуса тј 10-так дивизија, што је трећина Титове армије.
Упркос убрзаном програму војне помоћи, страхови од инвазије и ескалације конфликта су били све већи међу НАТО чланицама. Средином 1951, британски Генералштаб је изјавио да ће директан напад на Југославију довести до светског рата. Вашингтон се сложио са том оценом. Оцењено је да, за разлику од кореје, напад на Југославију не може бити локализован, и да је напад на Југославију увек опасност од избијања глобалног рата. 29
Вашингтон је у начелу прихватио да би се, због недостатка конвенционалних снага, у случају напада на Југославију, вероватно морало искористити атомско оружје.Томе је допринела и стратешка логика која подржава политику НАТО према Југославији.30
Ипак, совјетско планирање је настављено, незастрашено догађајима на далеком истоку.Велики маневри у Мађарској током 1951 симулирали су напад на Југославију. То је утицало на се америчке трупе поставе у други ешалон титове одбране. Совјети, који су и сами постали нуклеарна сила, нису били застрашени овим америчким одговором. Ипак, након тога, претња се полако повлачила. Стаљинова спремност да ризикује светски рат – чак и нуклеарни рат – је ослабила и његови планови за инвазију су тихо одложени. Генерал Кираљи, сведок ових поступака на највишем нивоу сматра да је „јака америчка рекација у вези Кореје сасекла Стаљинов пројекат инвазије у корену“ 32....
http://www.nsa.gov/public_info/_files/cr...geddon.pdf
Dodging Armageddon
..Одлучан да по сваку цену уништи Тита и његов„ јеретички“ комунистички режим, Стаљин је планирао свеобухватну инвазију Југославије совјетским и трупама њених сателитских држава. Како НАТО и америчка докаумента указују, такви совјетски планови наишли би на западно ангажовање и сасвим сигурно нуклеарни одговор. Био би изазван Трећи светски рат.
Иронично, Стаљин је у почетку распламсао Титов револуционарни занос. Средином 1947 његов обавештајни апарат је отворио „Грчку линију“ материјално помажући грчким комунистичким побуњеницима, чиме је убрзо превазишао совјетске напоре у том смислу. Чак се и 10000 „добровољаца“ борило са грчким побуњеницима. Стаљин је сматрао да је та Титова активност забрињавајућа и проблем око Грчке је био последњи у низу на који Москва није гледала благонаклоно. Стаљин је Титу послао писмо у којем критикује његову „грчку линију“ сматрајући да је она превише рискантна и да нема шансе за успех с обзиром да Атина ужива подршку најмоћније земље на свету, Америке. 1
Када је Београд зачуђујуће одбио да се повуче, Москва је захтевала казну. 28. Јуна, на велики српски празник, Стаљин је избацио Југославију из Коминформа, постављајући позорницу за догађај без преседана у комунистичком свету који је умало резултирао трећим светским ратом. Совјети су одмах покренули пропагандни рат, називајући Тита „шпијуном“ и „агентом Америчког и Британског империјализма“ 2.
Чистке „титоиста“ почеле су са великим жаром у совјетском блоку, а нарочито у Мађарској. Ласло Рајк, бивши министар унутрашњих послова, погубљен је средином 49,док је Мађарка војска преживела чистку више од 1100 високих официра, од којих је један број погубљен. 3
Чистки и погубљења је било и на другој страни. Избацивање из Коминформа и разлаз са Совјетима изазвао је раздор међу југословенским комунистима. Да би ослободио свој режим од просовјетских елемената, тито је спровео чистку у партији, војсци и тајној полицији подједнако брутално и темељно као и Совјети. 4 Лов на „издајнике“ (информбироовце) предводио је лично Тито заједно са шефом тајне полиције, Александром Ранковићем.5 Стање је било посебно тешко у Црној Гори, најмањој југословенској републици, где је комунизам пустио најдубље корене и читав удбин апарат је ангажован да угуши „опозицију“. 6 Не само да је Совјетска тајна служба имала агенте у Југославији већ је Титова војна и служба државне безбедности била међу најдубље „пробушеним“ орзганизацијама. Моментално је на хиљаде људи из војске и полиције стављено под сумњу – 7000 војних и 1700 високих полицијских службеника је очишћено под изговором да су „ибеовци“. На крају, вероватно је око 100.000 људи оптужено за нелојалност и упућено у бруталне затворе где су многи умрли.7 Посебно непријатан инцидент десио се августа 1948 када су високи официри у сарадњи са Совјетима покушали да изведу државни удар (Бранко Петрићевић, Владо Поповић, шеф војног агитпропа и арсо Јовановић – убијен близу румунске границе) – имена високих функционера показују колико је совјетска служба била дубоко инфилтрирана.8
Заоштравање односа Стаљина са Титом одмах је дочекано са са нескривеном радошћу Стејт Департмента. Наш амбасадор у Москви је закључио да је ово „божји дар нашим пропагандистима“ који нуди нове опције у растућем Хладном рату. Особље за креирање политике Стејт Департмента је овај разлаз нуди шансу за потпуно нову спољну политику Владе. Циљ Стејт Департмента је био одржавање равнотеже у борби Стаљина и Тита што ће се показати готово немогућим да се постигне.11
Запад је одједном остварио стратешку корист од њиховог разлаза. Одмах по избацивању из Коминформа, Тито је обуставио помоћ грцима и затворио границу.Стаљин је био одлучан да елиминише Тита и планирао једа спроведе исте методе које је применио у случају Троцког – пропаганда, застрашивање и атентат. Често је упозоравао Тита: „Мислимо да је политичка каријера Троцког врло поучна“. Он је самоуверено говорио Хрушчову : „довољно је да померим мали прст и више неће бити Тита“ 13 Неколико атентата је покушано, који нису успели захваљујући упорном контраобавештајном раду УДБЕ. 14
Стаљин је почео да тражи решење у директној војној интервенцији. Детаљи совјетског војног планирања на које је обавештајна служба Нато већ сумњала, потврђени су након мађарске револуције 1956, када се одметнуо мађарски генерал Бела Кираљи. Он је био постављен за команданта мађарских инвазионих сила. ПОсведочио је да га је један совјетски поковник посетио 1951 и критиковао програм наставе за географију : „ваши студенти морају да знају само за једно бојно поље, територију непријатеља, а то је Југославија“ 15
Совјетски инвазиони планови подразумевали су напад мађарских и румунских трупа, тешке пешадије у првом ешалону. Главни ударац би требало да дође од 300.000 мађарских јединица које би требало да напредују кроз равну Војводину, ка Београду, док ће одлучујуће бити совјетске механизоване јединице које чине други, одлучујући ешалон, заузети Беогград. Сламање Југославије је постао циљ опстанка сателитских армија. Пуковник Михаил Фаркаш је рекао да је циљ ове акције „одбрана наше социјалистичке отаџбине од Титових бандита“ 19
Вашингтон је имао врло мало важних обавештајних информација о Совјетским намерама, захваљујући издаји William Weisbandа, који је компромитовао бројне обавештајне успехе на највишем нивоу против Москве. Ипак, 1950, ЦИА је закључила да 250.000 бројна ЈНА би могла да има шансе против сателитских армија - Румуније, Бугарске и Мађарске, али да 6 совјетских дивизија ремети равнотежу.Против комбинованог совјетског блока, Титова армија би брзо била надјачана. Тако је ЦИА закључила да опстанак Југославије зависи од брзе и озбиљне западне помоћи. 23
Џорџ Кенан је у почетку поздравио раздор Совјета и Југославије, напомињући да „добитак од Југославије, западу потпуно надокнађује недавни губитак Кине“ и закључио да би Совјетски напад на Југославију могао бити увод у Трећи светски рат.24
Годину дана након инвазије на Кореју, Вашингтон је обезбедио Титу 77,5 милиона долара вредну војну помоћ. До средине 50-тих она је износила пола милијарде долара. Чак је југословенски генерал Коча Поповић отишао у Вашингтон да учествује у заједничком војном планирању. Ова америчка војна помоћ била је иронична колико и непредвиђена. Пре раздора са Москвом, југословенски режим је са правом био окарактерисан као „совјетски сателит број 1“, а америчко-југословенски односи су били напети. У спорној тршћанској области, окупираној од стране Англоамеричких снага, титове снаге су обориле један амерички теретни авион, а посада је погинула. 25
Крајем септембра 1951 америчка војска је Југославију сматрала као савезника и главни бедем одбране од Совјета. У наредна 24 месеца, специјална процена ЦИА-е је, заједно са Грчком, Турском и Шпанијом и Југославију урачунала у растући НАТО потенцијал у случају рата са Совјетима. Процена је закључила да је „Совјетска локална агресија на Југославију вероватна, СССР би могао бити приморан да реагује ускоро“ 27
Са становишта НАТО, југославија је служила као штит рањивој Италији и Грчкој. Словеначки љубљански пролаз је сматран критичном компонентом одбране Запада. Средином 1952 Београд је изјавио да ће пролаз бранити са 4 корпуса тј 10-так дивизија, што је трећина Титове армије.
Упркос убрзаном програму војне помоћи, страхови од инвазије и ескалације конфликта су били све већи међу НАТО чланицама. Средином 1951, британски Генералштаб је изјавио да ће директан напад на Југославију довести до светског рата. Вашингтон се сложио са том оценом. Оцењено је да, за разлику од кореје, напад на Југославију не може бити локализован, и да је напад на Југославију увек опасност од избијања глобалног рата. 29
Вашингтон је у начелу прихватио да би се, због недостатка конвенционалних снага, у случају напада на Југославију, вероватно морало искористити атомско оружје.Томе је допринела и стратешка логика која подржава политику НАТО према Југославији.30
Ипак, совјетско планирање је настављено, незастрашено догађајима на далеком истоку.Велики маневри у Мађарској током 1951 симулирали су напад на Југославију. То је утицало на се америчке трупе поставе у други ешалон титове одбране. Совјети, који су и сами постали нуклеарна сила, нису били застрашени овим америчким одговором. Ипак, након тога, претња се полако повлачила. Стаљинова спремност да ризикује светски рат – чак и нуклеарни рат – је ослабила и његови планови за инвазију су тихо одложени. Генерал Кираљи, сведок ових поступака на највишем нивоу сматра да је „јака америчка рекација у вези Кореје сасекла Стаљинов пројекат инвазије у корену“ 32....
http://www.nsa.gov/public_info/_files/cr...geddon.pdf
![[Слика: 113509248510400hungaryd.jpg]](http://img697.imageshack.us/img697/9556/113509248510400hungaryd.jpg)
![[Слика: tyu.png]](https://i.postimg.cc/9MSj0sXB/tyu.png)
