[Милослав Самарџић]

Одлично! Јел имаш неки извор за ово?

[Зоран Недељковић]

Предратна биографија - Симо Ћирковић- Ко је ко у Недићевој Србији -, па Драган Сотировић - Србија и Равна Гора, интернет - Шарганска осмица,...
У Раденковића се имало толико поверење да је био предвиђен у четн. плановима, за гувернера у послератном, транзиционом периоду, - др. Павле Милошевић.

[Милослав Самарџић]

ОК, супер!

[Зоран Недељковић]

МИЛОШ М. ВЕЛИМИРОВИЋ, четник, припадник ЈУРАО ОШ 501.
Рођен 10.дец.1922,год. у Београду, од оца Милорада и мајке Десанке, рођ. Јовановић.
Још у детињству научио да свира виолину и клавир, као и да говори неколико језика. Студије музике на београдском Универзитету прекида окупација 1941.год. У јесен 1944.год. не напушта земљу возом, као неки његови саборци из ОШ 501, већ са четницима одступа за Босну. Успео је да преживи Босанску голготу и тек потом емигрира.
Постао је светски признат амерички музиколог и два пута прималац Fulbright fellowship. Сматран је за међународног експерта у области византијске музике, историје словенске музике и италијанске опере у 18. веку.
1950-51, радио је са хардварским проф. Албертом Лордом у прикупљању усмених епских песама из Левча. То је био наставак посла које је започео један други хардварски проф. класике Милман Пари, 1933-35.
Магистрирао је на Хардварду 1953.год, а на истом Универзитету, докторирао 1957.год.
1955-57, млађи је сарадник у Byzantine Studies na Dumbarton Oaks.
1957-59, професор је на Универзитету Јејл.
1969-73, професор је на Универзитету Висконсин-Медисон.
1973-93, професор на Универзитету у Вирџинији, као председавајући одељења за музику 1974-78.
1993.год. се пензионисао, као "заслужни професор".
Умро је 18.априла 2008.год, Масачусетс,САД.

Извори - Димитрије Ђорђевић, Ожиљци и опомене,Википедија, као и бројни сајтови из области посебне музике.

[Зоран Недељковић]

пилот-мајор ЖИВОРАД Љ. ВУКОСАВЉЕВИЋ
Официр и књижевник.
Начелник Штаба Северних покрајина ЈВуО ГШ 133, 1944.год.
Шифра - КНАП -
Рођен 5.-10. маја 1904.год. у с. Уровац, код Обреновца.
Умро 24. јула 1963.год. у Београду.
Аутор књига-романа:
-Пилот ппоручник Кнап брани Београд-,1939.
-Судар у ваздуху-,1940.
-Ескадрила над пустињом-,1962.
-Стари пилоти-,1963.
-Младост и крила-
-Како смо добили крила-
-Прва крила-
-Приче о пилотима-

[Зоран Недељковић]

ДЕСА СТАНИЋ
Рођена 1922.год. у с. Табановић, у Мачви.
На служби у Пропагандном одељењу Церске бригаде Церског корпуса.
1950.год. дипломирала на Академији за ликовну уметност, у Београду, у класи проф. М.Петрова, М.Милутиновића,К.Хакмана и Н.Гвозденовића, а фреско сликање код проф. Јарослава Кратине. Повремно радила на конзервирању наших средњевековних споменика.
Умрла 2001.год. у Табановићу.

[Зоран Недељковић]

др.проф. БОШКО К. НОВАКОВИЋ
Рођен 19.окт.1905.год. у Сремској Митровици, умро 6.априла 1986.год. у Сремској Каменици.
Члан Равногорског одбора среза Поцерског.
Професор Шабачке гимназије, 1943-45.
Редован професор књижевности Филозофског факултета у Новом Саду и први проректор универзитета у Новом Саду.
Доктор књижевно-историјских наука.
Члан редакције Издавачког предузећа -Просвета-. Књижевни критичар и историчар. Књиге : "Сусрети",1959 и "Вихорно раздобље",1985.

[Зоран Недељковић]

рез.аеронаут.инж.капетан I кл. ДУШАН РАДОЈКОВИЋ ДИКА
Рођени сестрић генер. Душана Симовића. Са мај. Савом Момчичовићем, од 1936.год. чини врх војног и стручног тима у изради пројекта Оркан бомбардера, са изванредним могућностима за потребе нашег ваздухопловства. Поч.1938.год. макета Оркана је испитивана у аеродинамичном тунелу лабораторије -Ајфел- у Паризу. Резултати су били одлични. Тако је створен авион, комбинацијом од најбољих, до тада створених авиона у свету. Уговор за испоруку прототипа авиона Оркан, између Штаба ваздухопловства у име државе и фирме -Икарус АД-, потписан је 14.марта 1938.год. Рок испоруке је био 14.јули 1039.год. Међутим надолазак рата све је икомликовао, а почело је тако што је Француска забранила извоз вазд. материјала, па се прешло на италијанси -Фијат- и др. добављаче и модификацију других решења. Оркан је завршен поч.априла 1940.год, а пробни летови обављени су јуна 1940.год. Међутим требало је још дорађивати авион, због насталих измена. Тек мали број је израђен пред сам рат. Један број Оркана је уништен 6.априла 1941.год. на земљи, ам поуздано се зна да је један Оркан, септ.1941.год, раслопљен и као ратни плен, возом транспортован у Немачку. Било, како било, првобитно контруисани авион Оркан, по речима светских стручњака, имао је доминантну предност над франц. авионом -Бреге 693-, италиј. -Бреда Ба 88- и амер. -Кертис А-18-, а сва вазд. штампа,стручног профила писала је о Душану Радојковићу.
До сред. 1942.год. радио као стручњак у руднику Благојев Камен, као легализован. После провале прелази у илегалну радионицу, под руководством Лазара Аврамовића, шефа ливнице, четн. радионице у Хомољу.
Поч. 1944.год, на позив ВК, са Лазаром Аврамовићем, одлази у Миоковце, код Чачка.
Управник Радионице за израду бомби Артиљ.-техн. одељења Команде позадине ВК. Ова радионица, формирана је 8.маја 1944.год. и била је смештена у баракама рудника-Емилка-, који је био на месту зв. Топлик у Миоковцима. Руководилац механ.-техн. радионице био је инж.капет.II кл. Драгослав Сретеновић, а Лазар Аврамовић главни пиротехничар.
У јесен 1944.год. ЈВуО креће за Босну, а Душан остаје и ускоро се прикључује партизанима.

[Бенито]

Зоране, постоји ли нека веза( предратна или ратна) између Радојковића и Млађе Бојовића?

[Николај]

У јесен 1944.год. ЈВуО креће за Босну, а Душан остаје и ускоро се прикључује партизанима.

Баш чудно да су га прихватили, с обзиром да су по Ватхриним критеријумима, сви легализовани код Недића, издајници.

[ватхра]

Баш чудно да су га прихватили, с обзиром да су по Ватхриним критеријумима, сви легализовани код Недића, издајници.

Што је чудно?
Послат позив, обећана амнестија.

И осим тога то нити је мој критеријум, нити сам тако формулисао.

[Николај]

Аха, значи то су темпорални издајници, издајници са временски ограниченим трајањем ("док не стигне позив"). А ко им је обећао амнестију?

[Felix]

Што је чудно?
Послат позив, обећана амнестија.

И ти претендујеш да се бавиш историјом?

[Зоран Недељковић]

Како се зове? Био је четник, рањен у борби против комуниста на Копаонику, 7.авг.1944.год. После рата професор на Јејл универзитету...