[ЗолаБГД]

Мало и ти одмотај филм па баци поглед на легенду о петом октобру све до атентата на Ђинђића Легија је био главна фаца и позитивац демократских промена а Земунци и Сурчинци су били исто тако позитивци и угледни грађани о којима је у свим новинама писало као о угледним грађанима. То је све било до марта 2003 и онда се све одмах мења после оне чувене потернице кад је МУП за пар сати одмах знао ко је извршио атентат..Био је на ''клупи'' ових сада већ неколико година и сад су га опет активирали као сведока .У оно време кад се као ''крио'' био је вероватно у некој од америчких база на Балкану као што је вероватно и сада.

[Владимир Петровић]

...а ко га је "активирао", Слобин мали од палубе и Слобин министар информисања (некадашњи)...

[Лепи Бора]

КомунАмзам је ошо 1990...
Слоба свргнут 2000...

14, 24 година прође изгледа улудо је духови живу...

Кертес је убојица, точка!

Него када ће почети право суђење убицама анте павелића, а да се разоткрије политиЋка позадина тог злоЋина?

Удружени злоЋинаЋки подухват Слободана Милошевића, мире марковић, Кертеза, Радета Марковића, Карађорђа и патриса тулумбе...

Јел се Старешинство Двери укључује у ове акције?

[Mekenzi]

Mene zanima jedno:
Kakvo mišljenje je imao ministar informisanja Aleksandar Vučić o Ćuruviji i nedeljnom telegrafu 1999 godine,
A kakvo mišljenje 2014 godine o Ćuruviji ima PPV Aleksandar Vučić?

[херцеговац]

Води обојицу кући!

[ПРОСВЕТАР]

ЈЕДИНИ МОГУЋИ СРПСКИ ЗАКЉУЧЦИ:

1. Комунисти нису и не могу бити Срби, односно Срби су могли постати комунисти и престати бити Срби (класичан пример преваре).
2. Не постоје српски већ антисрпски комунисти, као што не постоји српска већ антисрпска Удба (у оба значења грчког префикса АНТИ: и против и уместо).
3. Не постоје бивши комунисти (јер не родише род достојан покајања), већ нова власт старих комуниста, пресвучени у нове партијске ношње.
4. Удбашка политичка сцена и удбашка демократија нису владавина (српског) народа, већ владавина Удбе – удбократија.
5. Удбашки злочини у последњим ратовима и злочини удбашко-криминалних паравојски нису српски злочини, већ наставак комунистичких злочина још од 1941.године.
6. Члановима КПЈ, удбашима и удбашким послушницима мора бити забрањена свака политичка активност, барем у наредних 10 година (уколико нису или не постану предмет кривичног гоњења, што им јасно опредељује место где ће провести извесни остатак живота).
7. Пад комунизма није донео и пад комуниста са власти; стога антикомунизам остаје неодступни чинилац сваког данашњег истински српског политичког активизма.

Потписујући горе наведено изављујемо да је понајбоље решење за данашњу назови "србију" да се сви преостали титовци, комуно-сатанисти, поубијају међу собом а да Србин на тај феномен гледа као на каштигу Божју, исто тако као што би требало да гледа на међусобно убијање потурица и такозваних "хрвата" а не да се бави тиме која је комуњара уцмекала комуњару Ћурувију!

Уосталом земља у којој је споменик Херојима претворен у свињац...

....или, као Спомен-Костурница у Ђаковици, коју су титовци комуно-сатанисти (а не жваљави шифтари), претворили у јавни нужник, док белосвецки мангуп, вишеструки шпиле и србоубица први до Павелића почива још увек у "кући цвећа", таква земља и није ништа друго до један вееелики свињац јер баш ништа не предузима да се из свињца искобеља!

Клетва је на данашњој назови "србији", тешка и претешка клетва:

КЛЕТВА

О, како сам их клео са заметених стаза,
По врлетима гладним Босне и Словеније,
У повечерја горка са тифусних богаза,
Клетва у срцу моме никада усахла није!

О, како сам их клео у жицама Ћезене,
Под отвореним небом без хлеба и без воде!
И док су гладна јутра маглила моје зене,
Још теже беху ноћи у жици без Слободе.

Онда ме бројком звали кроз сабиришта разна,
Од јужне Италије до хладних пруских вода,
Да после пет година, као љуштура празна,
Крочим костурним кораком у утробину брода.

И бурним Атлантиком тих јануарских дана,
Оглоданога тела на палубу се пео,
Како бих виновнике својих безбројних рана,
Са урлицима буре – из пуних груди клео!

И после пола века на изгнаничкој сцени,
Кад бих у позне сате своје стихове плео,
Као упорна мис'о, сва у крвавој пени,
Походила ме туга...О, како сам их клео!

Ал' ноћас...чума туге ишчезе са мога крила,
Одњихала се тамом да неког другог мори,
Моја животна клетва најзад се испунила,
КАЛИГУЛИНОМ КОТУ ПОД КОПИТАМА ГОРИ!

Д. Рајковић, Песник – Изгнаник.

Објављено уочи Божића, Лета Господњег 2005,
у листу Србских Четника «Србија», број 489,
Година XLV. Stoney Creek, Ontario. CANADA.

[Мањача]

[Србин]

За Легију ме не чуди, издао је 2000-те што не би опет, а ово за Вучића и Ћурувију ( уз сву моју мржњу према Вучићу) нисте у праву. Николић је отворено рекао: Ја о Ћурувији мислим све најгоре, и ни мало ми га није жао али ћу за разлику од демократа открити његове убице. Само ви сањајте да ћете МАМИ нашкодити она би била идеална за министра полиције данас, похапсила би све издајнике за јако кратко време

[Mekenzi]

Veliki Respect za ovo.
A gle danas sta prica....
Sto se tice legije 100% sam siguran da je progovorio zbog nekih benefita, sto bi progovorio ako ce odlezati i onako 40 godina sa ili bez Curuvijnim priznanjem. Moguce je da su mu pretili i porodicom poznato je da ima cetvoro dece...

[Bacvanin]

Da ne zaboravimo i ovo:

[Bacvanin]

http://srbin.info/2014/01/30/zena-slavka...-curuvije/

ЖЕНА СЛАВКА ЧУРУВИЈЕ: Александар Вучић суделовао у убиству мога мужа



“Суђење ће доказати само једну ствар: ствара ли Србија правну државу и институционални оквир који ће да обезбеди владавину закона? То је оно што све нас брине, који смо толико година живели у безакоњу. Ниједно друштво не може напред ако се не суочи са својом историјом.

То питање одговорности и суочења с реалном прошлошћу је једна од кључних ствари и зато се данашњи потпредседник Владе Србије Александар Вучић не може да извињава што смо 14 година чекали да се процесуира Славкова убиства, него зато што је суделовао у том убиству.

Ако одустанемо, значило би да су све наше жртве биле узалудне. Одустајање је врло комфорна позиција. Може човек себи рећи: “Е, доста ми је, појели ми 25 година живота ови библијски скакавци.“ Али што си онда радио тих 25 година?

Та инверзија, да истим људима који су суделовали у Славкову убиству сада требам бити захвална што су омогућили процесуирање тог убиства, то је перверзно. Као, сад постоји политичка воља.” рекла је Бранка Прпа, жена покојног Славка Ђурувије у интервју за Слободну Далмацију.

( Слободна Далмација)