[ултра-националиста]

[Владимир Петровић]

А погоди чији је шпијун био човек са сарадничким именом МАГИСТАР!!!

[Мањача]

Да прокоментаришем, невезано за овај видео...

Овај Дејан Лучић није скроз чист човјек. Од овог позирања са пиштољем, те до његових тврдњи да је Свето Писмо фалсификат, дȃ се наслутити да није Бог зна какав Православац. Не треба заборавити његова лупетања по медијима сличним овом:

а само његово име на Скајпу dejan.lucic.vladar доста говори о њему. Владар чега ?
Овде прича о "реинкарнацији" Светог Цара Николаја, што би могли да протумачимо и као СВЕТОГРЂЕ !

http://www.dejanlucic.net/Lat/Dejan%20Lu...kstovi.htm

Можда је некад и имао неких добрих текстова, али је све то упрљао овим. Човјек је једноставно застранио. Таквим типовима, бар по мом мишљењу, не треба пуно вјеровати...

[Захумље]

Па Никола Кавај је дирекно био запосљен......и шта је успео са КОМУНИСТЕ ИЛИ УСРАШЕ СА СФРЈ?

ЈЕДНО ЈЕ БИТИ КОРИШЋЕН......

А ДРУГО БИТИ САРАДНИК......

Смешно како Павелић је био извућен.....
А ВАЛТЕР ЈЕ ДОБИО ТОЛИКО ПОДРШКЕ?

Па ДЕЈАН ЛУЧИЋ....није ништа жив сам окрио....него само прекопира радове што веч постоје на нет.....

Па на стари оригинални форм се говорило од масони и илуминарство....пре него је Лучић било шта писао на том предметом.....и то од масона!

[Лепи Бора]

Ма ајте молим вас лудак!

Захумље, тачно!

Ко је год бар мало Православан, доста му је поменути реинкарнације и ко је од кога настао...
Та "учења" (сатане) су Анатемисана још у 3 веку, али код масона су у оптицају. "Добро" и у Цркви неки каче Каноне мачки о реп...

Једноставно други деретић јоване...
Онај засерава Истине у историји,
а овај (исто) засерава Истине у (ближој) Историји...

Тако да се данас људи смеју када се помене да су Срби Илири и да је тито са павелићем енглеска школа!

Обојици као и свим масонима, фали по пет кубика фосни у главуџи.

ЛУД!

[Србин]

А погоди чији је шпијун био човек са сарадничким именом МАГИСТАР!!!

Са поносом кажем УДБИН, боље УДБА него МИ6 или САС

[Bacvanin]

Prica se za Lucica da je mason.

[Лепи Бора]

Prica se za Lucica da je mason.

Доказао је он то, јер такви су они сви...

[Bacvanin]

Prica se za Lucica da je mason.

Доказао је он то, јер такви су они сви...

A sta reci vise za njega kada je Lucic u pocetku bio u Draskovicevom SPO-u (valda je bio i medju osnivacima).

[Мањача]

Prica se za Lucica da je mason.

Доказао је он то, јер такви су они сви...

Ето! Завјереници, преко својих људи (у овом случају Лучића), причају о теорији завјере.
Занимљиво је како су масони, илуминати и остала багра постали кретивни...

[Ненад СРС]

Лучић луд ко струја...

[ултра-националиста]

Он је више пута рекао да је члан темплара. Зна тај доста нешто и измишља, мислим да Дража никада није био ничији агент али за Ђујића не бих могао с истим уверењем да то устврдим, али се рад службе итекако препознаје у свим дешавањима. Само будала може да мисли да је све то тако случајно. Југославија је најуспешнија операција у историји МИ6, у ствари можда ипак СССР. Иста рука је то сликала.

[Владимир Петровић]

А погоди чији је шпијун био човек са сарадничким именом МАГИСТАР!!!

Са поносом кажем УДБИН, боље УДБА него МИ6 или САС

Српски либерални савет поздравља успешну акцију надлежних органа Србије, који су успели да открију могуће починиоце убиства новинара Славка Чурувије. СЛС подсећа надлежне органе да постоји и велики број убистава са политичком позадином за које је одговорна Титова тајна полиција, а која су до данашњег дана неразјашњена и то.

1. Потпуковник Синиша Оцокољић Пазарац, командант Млавског корпуса, киднапован у Аустрији 16. октобра 1954, пребачен у Југославију и убијен у Београду, у затвору, без суда.

2. Капетан Андрија Андра Лончарић, официр за везу између Драже и југословенске владе у Каиру. Одлежао је 14 година робије у земљи, па је емигрирао. Убијен је у Паризу, 6. марта 1969. године.

3. Поручник Бора Благојевић, командир Штабне чете Дринског корпуса. После рата држао ресторан ”Сарајево” у Бриселу. Убијен пред улазом у свој стан, 8. марта 1975. године. Бора је био одликован Карађорђевом звездом са мачевима и Сребрном и Златном медаљом Милоша Обилића за храброст.

4. Петар Љ. Валић, новинар, током рата уредник дневног листа ”Видовдан”, издање Шумадијске групе корпуса, као и истог листа у издању 2. равногорског корпуса. Такође уредник ”Гласа Опленца”, листа Горске гарде, као и ”Шумадије”, листа Шумадијске групе корпуса. Користио је псеудониме ”Слободан Небојшић” и ”Пјер”. У емиграцији је уређивао лист ”Васкрс Србије”.

Убијен је 13. маја 1976. у Бриселу.

5. Миодраг Бошковић, четник. После рата власник хотела ”Бошко” у Бриселу и председник удружења ”Привредник”. Убијен је у свом хотелу, 6. августа 1976. године. Заједно са њим убијен је и студент Урош Милићевић.

6. Богдан Мамула, припадник Организације српских четника ”Равна Гора, убијен у ноћи између 17. и 18. августа 1977. у Герију, САД, приликом повратка кући.

7. Раде Панић, припадник Организације српских четника ”Равна Гора”, убијен 28. августа 1977, бомбом подметнутом у његову гаражу, у Торонту, Канада. Од исте експлозије гину и Петар Буњевац и Петар Кљајић.

8. Ратко Обрадовић, љотићевац, 17. априла 1967, Минхен.

9. Јаков Љотић, 8. јула 1974, Минхен.

10. Сава Чубриловић, дописник листа ”Српска борба”, који је излазио у Чикагу, из Шведске, 15. децембра 1969, у Нејсу, Шведска.

11. Драгиша Кашиковић, правник, технички уредник листа ”Слобода”, органа СНО за Америку, и Иванка Милошевић, његова деветогодишња поћерка, 19. јуна 1977, Чикаго.

12. Др Михајло Наумовић, уредник листа ”Слобода”, 16. јануара 1978, у Чикагу (сурвали су му ауто у реку, са моста).

13. Борислав Васиљевић, спикер српског радија у Гери, САД, убијен 16. децембра 1978, у својим колима, при повратку кући.

14. Душан Седлар, председник СНО у Немачкој и одговорни уредник ”Белог орла”, гласила СНО у Немачкој, убијен 17. априла 1980, у 9,30 пре подне, на сто метара од свог стана.

15. Митар Бошковић, убијен јуна 1981,

16. Јован Царичић, стар 63 године, бивши председник Слободне српске православне општине у Бечу. Убијен у дворишту своје куће, ноћи између 23. и 24. децембра 1981, о чему су аустријске новине писале већ истог дана. Такође, овде пише да је новинар ”Шпигла” Ханс Петер Рулман у то време објавио документовани чланак о убиствима политичких емиграната од стране Титове полиције.

17. Деветог марта 1986. године, на једном паркингу у Јужном Чикагу, америчка полиција проналази аутомобил несталог Србина, капетана бивше ЈВуО Боривоја Манића. На први оглед све је изгледало уобичајено. Аутомобил је прописно паркиран и закључан. Међутим, када су чувари реда отворили Манићев гепек имали су шта да виде, призор достојан сцена из филмова страве и ужаса. Делови Манићевог тела били су разбацани искасапљени по целом гепеку. Ко је могао да на такав начин искасапи старца од 72 године, само злогласна УДБА!!!

http://facebookreportermonitor.wordpress...%BC%D1%83/

[Србин]

Српски либерални савет поздравља успешну акцију надлежних органа Србије, који су успели да открију могуће починиоце убиства новинара Славка Чурувије. СЛС подсећа надлежне органе да постоји и велики број убистава са политичком позадином за које је одговорна Титова тајна полиција, а која су до данашњег дана неразјашњена и то.

1. Потпуковник Синиша Оцокољић Пазарац, командант Млавског корпуса, киднапован у Аустрији 16. октобра 1954, пребачен у Југославију и убијен у Београду, у затвору, без суда.

2. Капетан Андрија Андра Лончарић, официр за везу између Драже и југословенске владе у Каиру. Одлежао је 14 година робије у земљи, па је емигрирао. Убијен је у Паризу, 6. марта 1969. године.

3. Поручник Бора Благојевић, командир Штабне чете Дринског корпуса. После рата држао ресторан ”Сарајево” у Бриселу. Убијен пред улазом у свој стан, 8. марта 1975. године. Бора је био одликован Карађорђевом звездом са мачевима и Сребрном и Златном медаљом Милоша Обилића за храброст.

4. Петар Љ. Валић, новинар, током рата уредник дневног листа ”Видовдан”, издање Шумадијске групе корпуса, као и истог листа у издању 2. равногорског корпуса. Такође уредник ”Гласа Опленца”, листа Горске гарде, као и ”Шумадије”, листа Шумадијске групе корпуса. Користио је псеудониме ”Слободан Небојшић” и ”Пјер”. У емиграцији је уређивао лист ”Васкрс Србије”.

Убијен је 13. маја 1976. у Бриселу.

5. Миодраг Бошковић, четник. После рата власник хотела ”Бошко” у Бриселу и председник удружења ”Привредник”. Убијен је у свом хотелу, 6. августа 1976. године. Заједно са њим убијен је и студент Урош Милићевић.

6. Богдан Мамула, припадник Организације српских четника ”Равна Гора, убијен у ноћи између 17. и 18. августа 1977. у Герију, САД, приликом повратка кући.

7. Раде Панић, припадник Организације српских четника ”Равна Гора”, убијен 28. августа 1977, бомбом подметнутом у његову гаражу, у Торонту, Канада. Од исте експлозије гину и Петар Буњевац и Петар Кљајић.

8. Ратко Обрадовић, љотићевац, 17. априла 1967, Минхен.

9. Јаков Љотић, 8. јула 1974, Минхен.

10. Сава Чубриловић, дописник листа ”Српска борба”, који је излазио у Чикагу, из Шведске, 15. децембра 1969, у Нејсу, Шведска.

11. Драгиша Кашиковић, правник, технички уредник листа ”Слобода”, органа СНО за Америку, и Иванка Милошевић, његова деветогодишња поћерка, 19. јуна 1977, Чикаго.

12. Др Михајло Наумовић, уредник листа ”Слобода”, 16. јануара 1978, у Чикагу (сурвали су му ауто у реку, са моста).

13. Борислав Васиљевић, спикер српског радија у Гери, САД, убијен 16. децембра 1978, у својим колима, при повратку кући.

14. Душан Седлар, председник СНО у Немачкој и одговорни уредник ”Белог орла”, гласила СНО у Немачкој, убијен 17. априла 1980, у 9,30 пре подне, на сто метара од свог стана.

15. Митар Бошковић, убијен јуна 1981,

16. Јован Царичић, стар 63 године, бивши председник Слободне српске православне општине у Бечу. Убијен у дворишту своје куће, ноћи између 23. и 24. децембра 1981, о чему су аустријске новине писале већ истог дана. Такође, овде пише да је новинар ”Шпигла” Ханс Петер Рулман у то време објавио документовани чланак о убиствима политичких емиграната од стране Титове полиције.

17. Деветог марта 1986. године, на једном паркингу у Јужном Чикагу, америчка полиција проналази аутомобил несталог Србина, капетана бивше ЈВуО Боривоја Манића. На први оглед све је изгледало уобичајено. Аутомобил је прописно паркиран и закључан. Међутим, када су чувари реда отворили Манићев гепек имали су шта да виде, призор достојан сцена из филмова страве и ужаса. Делови Манићевог тела били су разбацани искасапљени по целом гепеку. Ко је могао да на такав начин искасапи старца од 72 године, само злогласна УДБА!!!

А МИ6 изазва и подржа убиство око 1.500.000. Срба својом акцијом.

5. Миодраг Бошковић, четник. После рата власник хотела ”Бошко” у Бриселу и председник удружења ”Привредник”. Убијен је у свом хотелу, 6. августа 1976. године. Заједно са њим убијен је и студент Урош Милићевић.

За ово убиство је нејасно ко га је извршио зато што је "студент" Урош Милићевић заједно са Стевицом Марковићем уцењивао Ален Делона и Жоржа Помпидуа председника Француске сликама њихових голих жена. После убиства Марковића и бруталних касапљена Марковићевих пријатеља од стране француског подземља у потрази за Марковићевим новцем, Урош Милићевић који се крио у Паризу бежи у Брисел иако га је отац који је био члан ЦК молио да се врати у СФРЈ, Милићевић је био члан ОСЧ РГ и поменути Бошковић га је прихватио у Бриселу и пружио му уточиште, за ово убиство је нејасно дали је у питању УДБА или Француска обавештајна служба, за ова остала је УДБА без сумње