Оцена Теме:
  • 4 Гласов(а) - 2 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

21 godina od zločina nad Srđanom Aleksićem
#15

Успели сте мртвог дечка да назовете дилером, алкохоличарем, наркоманом и дезертером, и још притом да исмевате његов потез? Сјајно.
Одговори
#16

Gluposti sta pišete ovde. Dečko je bio normalan .Branio je svog komšiju sugrađanina na pijaci gde su zajedno radili. Branio jer je video šta rade naduvani i pjani vojnici gde hoće da ubiju nedužnog čoveka. Čovek je stao u zaštitu.. da bi srbin narkoman, alkoholičar koji je sišao sa nekog brda i doša iz pm u nekoj pocepanoj uniformi ubio građanskog, obrazovanog Srbina.

Može se reći da je to ubistvo dve različite Srbije. Jedne zaostale, primitivne, polusvesne one iz 90-ih i druge građanske i obrazovane, širokosvesne Srbije koja je znala šta je grad, građanin i multikultura. I da nije bitno koje je čovek vere već kakav je ko kao čovek.

Da li bi ste vi ostali nemi da gledate kako vam na Vaše oči u pocepanim urifomama mortus pijani bolesnici prebijaju vašeg komšiju i dobrog prijatelja?

Ubila ga je "tzv. vojska" polupismenih pijanih i naduvanih vojnika onog generala koji danas nije smeo da svedoči u hagu jer nema zube...A za koga neki ovde viču da je "heroj".

Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
Одговори
#17

(28-01-2014, 02:56 PM)Вања Пише:  А који је извор тога да је Срђан продавао робу или шта већ? Прича се по Требињу по кафанама?

Као што сам рекао, ствара се вјештачки мит. Трагедија је у томе да је изгубљен један млад живот и то улудо. Као што није убијен ни један муслиман од 4 500 колико их је до селидбе било у Требињу тако не би био убијен ни овај.

На захтјев војне полиције да се легитимише код продаје робе, он је био јако безобразан при чему је добио васпитно-поправну или двије.

Цитат:- Moj prijatelj Nenad Bokić, tada konobar u jednom kafiću, naručio je patike, čarape i Levis 501. S polica sam uzeo naručene stvari i krenuo ka kafiću s namjerom da mu ih prodam – sjeća se Glavović.

Alen je ušao u kafić. Sjeo je za šank. Za šankom su bila dvojica vojnih policajaca, već vidno pripiti. Glavović kaže da su se prezivali Supić i Milošević. Njihovih imena se ne sjeća.
Za šankom mu je zbog njih bilo neugodno, pa se prebacio do stola, gdje mu se pridružila konobarica, njegova prijateljica, Ana Kurtović. Ali,...
- Oni su prišli stolu i osorno mi se obratili uz riječi: Pokaži ličnu kartu! – kaže Glavović.

Alen se usprotivio toj drskosti i nije im je odmah dao. Nešto u njemu nije mu dalo da se odmah preda hirovima pijanih policajaca.
- Spucali su mi dvije šamarčine. Teške. I, morao sam dati ličnu kartu – govori Glavović.
Kada su vidjeli njegovo ime i prezime, onako pijani i zapjenjeni, glasno su počeli da provociraju upirući prstom u njega.
- Gdje ti je Alija Izetbegović, jebo te on?, pitali su me urlajući. Rekao sam da je on u Sarajevu, a ja sam u Trebinju i da nemam nikave veze s njim. A onda su pitali, opet pokazujući prstom: Gdje si na ratištu, gdje si bio...? – prisjeća se Glavović mučne scene.

Kaže da im je mirno, koliko se moglo u tom trenutku, rekao kako je teško ranjen. To je bio znak Supiću da zagrne košulju i da kao u psihodeličnom filmu vrteći se u krug započne pokazivati svoje ožiljke urlajući: Ovo su rane, ovo su rane... Onda se, nenadano, smirio. Spustio je košulju. Laganim koracima prišao je stolu. Unio se Alenu u lice i hladnokrvno rekao: Ideš u Bileću u zatvor!
- Kažem, obojici: Ne bojim se ja zatvora. Radio sam u sudu kao kurir i znam šta je zatvor!I to je za ljude. To ih je izbilo iz cipela. Uperili su puške u mene i pred njihovim cijevima sam morao napustio kafanu – priča Glavović.

Он сам каже да је био безобразан у првом контакту са војном полицијом и да је легитимисан у кафићу када је дошао да продаје робу - наводи да је продавао робу из бутика по наруџби келнера из кафића, али то да ли је истина сада није битно. Требиње је мали град и не могу се ствари сакрити.

Друго, код рањавања овог туроње петорица момака је ризиковала животе да га извуку.

Треће, Срђан је био Југословен, отуда и онај белај испред скупштине. О југословенштини можеш чути из прича његовог оца.

Дај, тргни се човјече.

(28-01-2014, 04:41 PM)Mekenzi Пише:  Gluposti sta pišete ovde. Dečko je bio normalan .Branio je svog komšiju sugrađanina na pijaci gde su zajedno radili. Branio jer je video šta rade naduvani i pjani vojnici gde hoće da ubiju nedužnog čoveka. Čovek je stao u zaštitu.. da bi srbin narkoman, alkoholičar koji je sišao sa nekog brda i doša iz pm u nekoj pocepanoj uniformi ubio građanskog, obrazovanog Srbina.

Može se reći da je to ubistvo dve različite Srbije. Jedne zaostale, primitivne, polusvesne one iz 90-ih i druge građanske i obrazovane, širokosvesne Srbije koja je znala šta je grad, građanin i multikultura. I da nije bitno koje je čovek vere već kakav je ko kao čovek.

Da li bi ste vi ostali nemi da gledate kako vam na Vaše oči u pocepanim urifomama mortus pijani bolesnici prebijaju vašeg komšiju i dobrog prijatelja?

Ubila ga je "tzv. vojska" polupismenih pijanih i naduvanih vojnika onog generala koji danas nije smeo da svedoči u hagu jer nema zube...A za koga neki ovde viču da je "heroj".

Отиђи у Херцеговину, па доле ово све фино понови. Не мораш ни ући у неки кафић, него комотно одмах на станици, чим сиђеш са аутобуса...

А од мене би за ово попушио БАН на овом форуму, тако да срећа што нисам више админ јер бих на тај начин дискредитовао демократичност рада дискусија.

Мортус пијани, поцјепане униформе, надувани...

Идиоте један, ниси ти присмрдио преко Дрине 1992. године... сву памет си попушио из кандићкине кухиње.

Сиктер!

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#18

(28-01-2014, 04:41 PM)Mekenzi Пише:  Može se reći da je to ubistvo dve različite Srbije. Jedne zaostale, primitivne, polusvesne one iz 90-ih i druge građanske i obrazovane, širokosvesne Srbije koja je znala šta je grad, građanin i multikultura. I da nije bitno koje je čovek vere već kakav je ko kao čovek.

О чему то причаш, матере ти?
Која примитивна Србија и које деведесете?
Шта, јел у Србијј до двехиљадите није било школоованих и писмених Срба?
Прочитај Јаковљевићеву Трилогију и подсети се како су Срби поступали са противницима у току рата!
Или можда мислиш каако су поново Срби требали потурити вратове за клање (посебно у Херцеговини), својим комшијама - балијама?
Инцидент који се догодио, нажалост, са смртним исходом, је изолован случај, али треба узети чињеницу коју сви заборављају: Био је грађански рат где се ратовало по основу националне и верске припадности.

Е сад, ваљда требињци боље знају шта се и како догодило боље него НВО из Србије или муслиманске "мајке сребренице".
Причао сам са људима који су баш из Требиња и који су упућени у цео случај. Прича је сасвим другачија, посебно када је у питању Раде Алексић о коме немају лепих речи.

Све у свему, једна несрећа је смишљено исполитизована од бриселских сатрапа да напросто постаје бљутаво причати о истој.
Одговори
#19

Ма бан моментално. Испрдак да тако назива људе који су гинули на линијама док он још није био ни у плану.

Провокатор. Провоцира људе на форуму, смишљено.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#20

Да "србин" прича: "тзв. Војска Републике Српске"?

То само тзв: србин може.

Остало нећу уопште да коментаришем. Жао ми је што Херцеговац није Администратор!

Срамота.
Одговори
#21

За све ове који питају одакле информавије и који је извор...

Једноставно, Требиње је мали град. Читава општина око 30к становника, а сам градић, 15-20к. Ту се сви знају и немогуће је да се не знају све појединости о оваквом догоађају.
У Требињу сам био много пута, имам доле родбине и пријатеља, а о покојном Срђану су ми причали људи који су га познавали, лично њега, као и Алена...
Па људи, ако већ хоћете да коментаришете о томе, отиђите до Требиња, или у контакту са неким Требињцима информишите се о том догађају.
Жао ми је наравно што је погинуо, али ме иритара читава политизација тог случаја и прављење неког мита и херојства.
У питању је био један обичан несрећни случај, којих је у Херцеговини тих година било на стотине.
Па било је на десетине случајева где је Србин убио Србина на сред улице. Било је неких других Срђана који су бранили неког Радована, или Марка па њих нико не спомиње.
Ово је чисто политиканство и зато сам против тога, а Срђану нек је лака земља, он нема везе са овим што многи из његове смрти покушавају да извуку личну корист!
Одговори
#22

Макензи....абсолутно ништа живо и мртво те повезујете са сајтом....

Једино стижеш са неком незваничне мржње што ниси довољно образован да кријеш.....

Чули смо ваше приће.....и приће своје партије од Сребренице.....

Ево једни књиге што тешко види медијске пажње у Србији.....зашто су тотално заузете луижење дупенце и к......својих "цивилизованих светско масовно убице" газде!

тих као један од првих!

http://theremustbejustice.wordpress.com/...rebrenica/
Одговори
#23

(28-01-2014, 05:49 PM)Лепи Бора Пише:  Да "србин" прича: "тзв. Војска Републике Српске"?

То само тзв: србин може.

Остало нећу уопште да коментаришем. Жао ми је што Херцеговац није Администратор!

Срамота.

Ма пусти провокатора. Копи-пејстира текстове да би испао паметан. Зар мислиш да је оно горе он написао?

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#24

Херцег, ако ти није тешко, испричај овде причу о Алексићу. У најкраћим цртама и хронолошки, јер после ових исцепканих постова тек се ништа не разуме.
Или, ако ти је лакше, шта је историјски тачно, а шта не, у овом Голубовићевом филму Кругови?
Одговори
#25

Филм је смијешан, посебно у дијелу када се појављују снимци Гацка, а фол радња је у Требињу.

Ален је био у ЈНА 1991. године када је почео рат у Херцеговини. Тада то није ништа чудно јер је доста муслимана било широм линија. То је и била нека њихова директива у том периоду - покупи опрему и знање. Тако си имао јединице муслимана нпр. на Пакрацу.

Рањен је као што сам написао, а петорица наших су га извукли под животном опасношћу. О томе нико не прича.

1992. Муслимане нико није дирао у Херцеговини, мада је територија требала бити очишћена. Због тих ствари су многи Срби послије платили главом. Чак и официри ЈНА који су носили брашно муслиманима су мучки побијени. Ми у долини Неретве развучени километрима, а остатак Херцеговине на Стоцу, јер није очишћен. Мостар није био очишћен ни од муслимана ни од хрвата. Идеш на линију, а ови ти за леђима. Десиле су се борбе и за Фазлагића Кулу у којима су учествовали и Руси у оквиру РДО. Имали су и мртвих када је транспортер налетио на мину. Писао сам већ о томе.

Ово је само увод. Послије борби и хрватско-муслиманске офанзиве о Митровдану 1992. коначно се стабилизују линије.

Послије толико траума и свега могло се мало одахнути. Ту је негдје и пао договор да се они иселе у Скандинавију да без потребе не пада крв. Значи није било злочина према муслиманима као појединцима нити их је ико јурио по граду нити их је ико затварао. Затворено је неколико људи из врхушке СДА који су шверцовали оружје. Муслимани су били наоружани. Не као ми, али су имали оружје. Подвлачим, није било рација на муслиманске главе за разлику од рецимо Чапљине гдје су ХОС-овци (заједно хрвати и муслимани) са пит буловима вршили рације по српским кућама и одводили Србе.

Е сада:
1. није било рације на пијаци о којој они трубе и тражења муслимана.

2. овај је дошао да прода робу, он тврди робу из бутика, у Требињу се другачије прича.

3. Војна полиција га је стартовала, а овај био дрзак и безобразан, па су му завалили двије васпитно поправне и тада се коначно легитимисао.

4. каже да су били пијани, у ствари су били на дужности.

5. Срђан и Аци, како су туре звали, су фурали фазон 'виђенијих фаца', што је у тако малој средини смијешно. Ту су они фазони цирка, дувка, мангупирање...

6. људи су имали пик на Срђана због белаја код скупштине и уопште једне југословенске приче.

7. прије туче дошло је до вербалне расправе између Срђана и момака. Прва је била код кафића, када је војна полиција кренула у станицу да приведе Алена, друга је била мало даље када су се умијешали и остали актери. Туре тврди да је пао од страха и да су га почели тући, када је дошао Срђан и почео да се расправља, а он то искористио и почео да бијежи. Док су се тукли са Срђаном пуцали су за њим. Његова верзија.

Резултат је тај да је несрећно изгубљен један млади људски живот. На силу стварају мит, гдје је по страни један несрећан случај, док са друге стране један Српко који је улетио током акције у запаљену кућу и спасао двије муслиманске дјевојчице је ухапшен у Бијељини и суди му се за злочин против човјечности. Као што рекох у Требињу и Херцеговини није било злочина над муслиманима, нити се ико иживљавао над појединцима.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#26

Хвала.
Само још два питања:
Зашто је бацао пушку испред скупштине?
Да ли је ово са градњом цркве у филму " уметничка слобода"?
Одговори
#27

Ваљда незадовољан акцијом према Дубровнику.

Имаш онај видео гдје говори његов отац и кроз ту причу можеш схватити да је имао тај југословенски став. Иначе су се Требињци наслањали на Дубровник и много су мекши што се тиче српства у односу на Невесињце или Гачане на примјер. Наравно, није лијепо генерализовати јер су и они много дали за српство, али постоји та разлика као у осталом и између нас из долине Неретве и Невесињаца или Гачана.

То важи за муслије.

У оној Фазлагића Кули када су их партизани 1945. опколили и позвали на предају ријечима да је пала НДХ они су одговорили, тј. Мемишага Џубур, оснивач усташке јединице из Куле Фазлагића, чији је командант био Ћамил Крвавац:

„Како, болан, пала кад се још држи Фазлагића Кула”.
Забиљежено је и писмо које је упућено Анти Павелићу крајем 1944, у коме, између осталог, стоји: „Поглавниче, уколико ти није сигурно у Загребу, дођи међу своје у Кулу Фазлагића.”

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#28

(28-01-2014, 04:41 PM)Mekenzi Пише:  ..da bi srbin narkoman, alkoholičar koji je sišao sa nekog brda i doša iz pm u nekoj pocepanoj uniformi ubio građanskog, obrazovanog Srbina.

Može se reći da je to ubistvo dve različite Srbije. Jedne zaostale, primitivne, polusvesne one iz 90-ih i druge građanske i obrazovane, širokosvesne Srbije koja je znala šta je grad, građanin i multikultura. I da nije bitno koje je čovek vere već kakav je ko kao čovek.
Ти си просто речено један расиста који суди људима тиме да ли су из града или са брда!
Тако су већ поступили неки западни "велики" репортери, који су на почетку рата у Босни разликовали муслиманске становнике градова од Срба са планине, и овако су демонизовали Србе као заостале, нетолерантне, крвожедне особе који не знају за модерност и грађанске врлине...

А овако ви млади, такозвано "образовани", проевропски становници јадне Србије показујете колико сте искомплексирани провинцијалци, глупи, ограничени, незаинтересовани за трагичне судбине ваших сународника у рату и за правду и за људска права уопште...
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним