28-04-2014, 03:21 PM
Неколико занимљивости о Вожду:
- Карађорђева породица је, по предању, пореклом из Спасојевића, одакле се доселила у Шумадију. Породица му је била изузетно сиромашна, нису имали ни за порез, па се цело село солидарисало да би плаћало порез за њих.
- Као дете Карађорђе је са оцем служио на имањима локалних Турака спахија.
- Карађорђе се родио у Отоманском царству, али убрзо након женидбе бежи у Аустрију. Тамо је радио у манастиру Крушедол, али и стекао прве војне вештине у аустријској војсци.
- Један од разлога његовог бекства у Аустрију, између осталог, је била жеља богатог локалног Турчина да искористи право прве брачне ноћи са Карађорђевом женом Јеленом. Није још сасвим јасно да ли је он убио тог Турчина или је само побегао.
- Током бежања у Аустрију, Карађорђе је убио свог оца или очуха, јер се овај предомислио и хтео да се врати назад.
- Карађорђе је био изузетно висок и стасит човек. Својом висином се прилично издвајао од већине људи.
- Карађорђе се враћа у Шумадију, где се повезује са локалним хајдуцима и свима који више нису могли да издрже турску власт и дахије. Био је и вешт трговац, и зарадио доста новца тргујући свињама.
- Он уопште није био први избор за вођу устанка у Орашцу. Неколико устаника је понуду одбило, док избор није пао на Карађорђа. Сам Карађорђе је рекао да боље да га не бирају, јер је превише прек и да може да срља у немогуће. Устаници су на то одговорили да им баш такав вођа и треба. Карађорђе се посебно заклео да ће неће имати ни зрнца милости за издајнике.
- Био је изузетно вешт војни стратег, па је успевао да добије и оне мало вероватне битке. У борби је био неустрашив и није знао за страх. Никада се није поколебао, иако реално шансе за победу над турским царством нису постојале. Неке од стратегија које је примењивао су биле стратегије из немањићке Србије, које су остале сачуване у манастирима.
- Оно што је обећао за издајнике, то је и испунио. Свако ко се мало колебао или није желео да се бори против Турака (а таквих је било, веровали или не) је био сурово погубљен. Према Србима издајницима је био нарочито немилосрдан.
- Приче о његовим подвизима су се рашириле целом Европом, па су чак племићи на дворовима о њему причали са дивљењем.
- Замерало му се да је лош дипломата, мада неки данашњи историчари то оспоравају. Нису имали бог зна какву подршку других сила, јер ниједна велика сила не воли бунтовнике. Једина новчана помоћ и помоћ у оружју је долазила из Русије. Оружје су устаници морали да купују из Аустрије сопственим новцем.
- Када су Турци почели да напредују и довели појачање, Карађорђе је био свестан да ће устанак пропасти и да се налази у безизленој ситуацији, али је предвидео да ће се десити нови устанак. Нарочито га је погодила погибија Хајдук Вељка.
- После пропасти устанка је побегао у Русију, што му многи замерају.
- Турци су се сурово светили за подизање устанка над домаћим становништвом, многа села су остала без становника, било да су становници побијени или побегли у Аустрију. Све је то Карађорђу и његовим саборцима много тешко падало.
- Док је боравио у Русији, запао је у велику депресију и силно је желео да се врати, али су га Руси разним варкама убеђивали да још увек није време за то. Милош се договорао са Русима да га држе што је могуће више, јер му није одговарало да Карађорђе буде у Србији.
- Карађорђе, на крају, није могао да издржи, па кришом бежи и долази у Србију, код свог кума Вујице, желећи да поново окупи људе и настави устанак. Милош, лукави дипломата, је наредио да га убију, желећи да се додвори султану и докаже му како Срби поштују султанову власт.
- Карађорђе је крстио Милошевог сина првенца, и дао му име Петар, по свом оцу. Петар Обреновић је умро, док је, као дете од пет година, са мајком Љубицом боравио у збеговима по планинама, бежећи од Турака. Гроб дечака се налази у манастиру Никоље, код Чачка.
- Карађорђев кум Вујица се касније покајао дубоко покајао за то део. Касније у животу и није имао много среће, па је умро у најгорем сиромаштву.
- Сматра се и да је сам Милош, који важи за човека без савести и милости, често имао нападе кајања, када год би се сетио Карађорђа. У народу постоји веровање да се свакоме ко је учествовао у убиству Карађорђа угасила лоза.
- Први српски играни филм је посвећен управо Карађорђу. Звао се: “Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа”. Снимљен је 1911. године, и деценијама је био изгубљен. Случајно је пронађен у бечко филмској Архиви, 1993. године. Запослени у аустријској филмској архиви су пронашли филм и нису знали о чему се ради, али су, видевши турске фесове, претпоставили да би неко из наше Кинотеке могао да им помогне у идентификацији, па су их контактирали.
- Као доказ своје оданости султану, Милош Обреновиће је Карађорђеву главу послао у Цариград, чему су се Турци изузетно обрадовали, и окачили је на бедем града да је сви виде. Глава је, после тога, украдена, и не зна се шта се са њом десило. Његово тело је сахрањено у цркви на Опленцу.
- Карађорђева породица је, по предању, пореклом из Спасојевића, одакле се доселила у Шумадију. Породица му је била изузетно сиромашна, нису имали ни за порез, па се цело село солидарисало да би плаћало порез за њих.
- Као дете Карађорђе је са оцем служио на имањима локалних Турака спахија.
- Карађорђе се родио у Отоманском царству, али убрзо након женидбе бежи у Аустрију. Тамо је радио у манастиру Крушедол, али и стекао прве војне вештине у аустријској војсци.
- Један од разлога његовог бекства у Аустрију, између осталог, је била жеља богатог локалног Турчина да искористи право прве брачне ноћи са Карађорђевом женом Јеленом. Није још сасвим јасно да ли је он убио тог Турчина или је само побегао.
- Током бежања у Аустрију, Карађорђе је убио свог оца или очуха, јер се овај предомислио и хтео да се врати назад.
- Карађорђе је био изузетно висок и стасит човек. Својом висином се прилично издвајао од већине људи.
- Карађорђе се враћа у Шумадију, где се повезује са локалним хајдуцима и свима који више нису могли да издрже турску власт и дахије. Био је и вешт трговац, и зарадио доста новца тргујући свињама.
- Он уопште није био први избор за вођу устанка у Орашцу. Неколико устаника је понуду одбило, док избор није пао на Карађорђа. Сам Карађорђе је рекао да боље да га не бирају, јер је превише прек и да може да срља у немогуће. Устаници су на то одговорили да им баш такав вођа и треба. Карађорђе се посебно заклео да ће неће имати ни зрнца милости за издајнике.
- Био је изузетно вешт војни стратег, па је успевао да добије и оне мало вероватне битке. У борби је био неустрашив и није знао за страх. Никада се није поколебао, иако реално шансе за победу над турским царством нису постојале. Неке од стратегија које је примењивао су биле стратегије из немањићке Србије, које су остале сачуване у манастирима.
- Оно што је обећао за издајнике, то је и испунио. Свако ко се мало колебао или није желео да се бори против Турака (а таквих је било, веровали или не) је био сурово погубљен. Према Србима издајницима је био нарочито немилосрдан.
- Приче о његовим подвизима су се рашириле целом Европом, па су чак племићи на дворовима о њему причали са дивљењем.
- Замерало му се да је лош дипломата, мада неки данашњи историчари то оспоравају. Нису имали бог зна какву подршку других сила, јер ниједна велика сила не воли бунтовнике. Једина новчана помоћ и помоћ у оружју је долазила из Русије. Оружје су устаници морали да купују из Аустрије сопственим новцем.
- Када су Турци почели да напредују и довели појачање, Карађорђе је био свестан да ће устанак пропасти и да се налази у безизленој ситуацији, али је предвидео да ће се десити нови устанак. Нарочито га је погодила погибија Хајдук Вељка.
- После пропасти устанка је побегао у Русију, што му многи замерају.
- Турци су се сурово светили за подизање устанка над домаћим становништвом, многа села су остала без становника, било да су становници побијени или побегли у Аустрију. Све је то Карађорђу и његовим саборцима много тешко падало.
- Док је боравио у Русији, запао је у велику депресију и силно је желео да се врати, али су га Руси разним варкама убеђивали да још увек није време за то. Милош се договорао са Русима да га држе што је могуће више, јер му није одговарало да Карађорђе буде у Србији.
- Карађорђе, на крају, није могао да издржи, па кришом бежи и долази у Србију, код свог кума Вујице, желећи да поново окупи људе и настави устанак. Милош, лукави дипломата, је наредио да га убију, желећи да се додвори султану и докаже му како Срби поштују султанову власт.
- Карађорђе је крстио Милошевог сина првенца, и дао му име Петар, по свом оцу. Петар Обреновић је умро, док је, као дете од пет година, са мајком Љубицом боравио у збеговима по планинама, бежећи од Турака. Гроб дечака се налази у манастиру Никоље, код Чачка.
- Карађорђев кум Вујица се касније покајао дубоко покајао за то део. Касније у животу и није имао много среће, па је умро у најгорем сиромаштву.
- Сматра се и да је сам Милош, који важи за човека без савести и милости, често имао нападе кајања, када год би се сетио Карађорђа. У народу постоји веровање да се свакоме ко је учествовао у убиству Карађорђа угасила лоза.
- Први српски играни филм је посвећен управо Карађорђу. Звао се: “Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа”. Снимљен је 1911. године, и деценијама је био изгубљен. Случајно је пронађен у бечко филмској Архиви, 1993. године. Запослени у аустријској филмској архиви су пронашли филм и нису знали о чему се ради, али су, видевши турске фесове, претпоставили да би неко из наше Кинотеке могао да им помогне у идентификацији, па су их контактирали.
- Као доказ своје оданости султану, Милош Обреновиће је Карађорђеву главу послао у Цариград, чему су се Турци изузетно обрадовали, и окачили је на бедем града да је сви виде. Глава је, после тога, украдена, и не зна се шта се са њом десило. Његово тело је сахрањено у цркви на Опленцу.
