Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Вожд Карађорђе
#15

Неколико занимљивости о Вожду:
- Карађорђева породица је, по предању, пореклом из Спасојевића, одакле се доселила у Шумадију. Породица му је била изузетно сиромашна, нису имали ни за порез, па се цело село солидарисало да би плаћало порез за њих.

- Као дете Карађорђе је са оцем служио на имањима локалних Турака спахија.

- Карађорђе се родио у Отоманском царству, али убрзо након женидбе бежи у Аустрију. Тамо је радио у манастиру Крушедол, али и стекао прве војне вештине у аустријској војсци.

- Један од разлога његовог бекства у Аустрију, између осталог, је била жеља богатог локалног Турчина да искористи право прве брачне ноћи са Карађорђевом женом Јеленом. Није још сасвим јасно да ли је он убио тог Турчина или је само побегао.

- Током бежања у Аустрију, Карађорђе је убио свог оца или очуха, јер се овај предомислио и хтео да се врати назад.

- Карађорђе је био изузетно висок и стасит човек. Својом висином се прилично издвајао од већине људи.

- Карађорђе се враћа у Шумадију, где се повезује са локалним хајдуцима и свима који више нису могли да издрже турску власт и дахије. Био је и вешт трговац, и зарадио доста новца тргујући свињама.

- Он уопште није био први избор за вођу устанка у Орашцу. Неколико устаника је понуду одбило, док избор није пао на Карађорђа. Сам Карађорђе је рекао да боље да га не бирају, јер је превише прек и да може да срља у немогуће. Устаници су на то одговорили да им баш такав вођа и треба. Карађорђе се посебно заклео да ће неће имати ни зрнца милости за издајнике.

- Био је изузетно вешт војни стратег, па је успевао да добије и оне мало вероватне битке. У борби је био неустрашив и није знао за страх. Никада се није поколебао, иако реално шансе за победу над турским царством нису постојале. Неке од стратегија које је примењивао су биле стратегије из немањићке Србије, које су остале сачуване у манастирима.

- Оно што је обећао за издајнике, то је и испунио. Свако ко се мало колебао или није желео да се бори против Турака (а таквих је било, веровали или не) је био сурово погубљен. Према Србима издајницима је био нарочито немилосрдан.

- Приче о његовим подвизима су се рашириле целом Европом, па су чак племићи на дворовима о њему причали са дивљењем.

- Замерало му се да је лош дипломата, мада неки данашњи историчари то оспоравају. Нису имали бог зна какву подршку других сила, јер ниједна велика сила не воли бунтовнике. Једина новчана помоћ и помоћ у оружју је долазила из Русије. Оружје су устаници морали да купују из Аустрије сопственим новцем.

- Када су Турци почели да напредују и довели појачање, Карађорђе је био свестан да ће устанак пропасти и да се налази у безизленој ситуацији, али је предвидео да ће се десити нови устанак. Нарочито га је погодила погибија Хајдук Вељка.

- После пропасти устанка је побегао у Русију, што му многи замерају.

- Турци су се сурово светили за подизање устанка над домаћим становништвом, многа села су остала без становника, било да су становници побијени или побегли у Аустрију. Све је то Карађорђу и његовим саборцима много тешко падало.

- Док је боравио у Русији, запао је у велику депресију и силно је желео да се врати, али су га Руси разним варкама убеђивали да још увек није време за то. Милош се договорао са Русима да га држе што је могуће више, јер му није одговарало да Карађорђе буде у Србији.

- Карађорђе, на крају, није могао да издржи, па кришом бежи и долази у Србију, код свог кума Вујице, желећи да поново окупи људе и настави устанак. Милош, лукави дипломата, је наредио да га убију, желећи да се додвори султану и докаже му како Срби поштују султанову власт.

- Карађорђе је крстио Милошевог сина првенца, и дао му име Петар, по свом оцу. Петар Обреновић је умро, док је, као дете од пет година, са мајком Љубицом боравио у збеговима по планинама, бежећи од Турака. Гроб дечака се налази у манастиру Никоље, код Чачка.

- Карађорђев кум Вујица се касније покајао дубоко покајао за то део. Касније у животу и није имао много среће, па је умро у најгорем сиромаштву.

- Сматра се и да је сам Милош, који важи за човека без савести и милости, често имао нападе кајања, када год би се сетио Карађорђа. У народу постоји веровање да се свакоме ко је учествовао у убиству Карађорђа угасила лоза.

- Први српски играни филм је посвећен управо Карађорђу. Звао се: “Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа”. Снимљен је 1911. године, и деценијама је био изгубљен. Случајно је пронађен у бечко филмској Архиви, 1993. године. Запослени у аустријској филмској архиви су пронашли филм и нису знали о чему се ради, али су, видевши турске фесове, претпоставили да би неко из наше Кинотеке могао да им помогне у идентификацији, па су их контактирали.

- Као доказ своје оданости султану, Милош Обреновиће је Карађорђеву главу послао у Цариград, чему су се Турци изузетно обрадовали, и окачили је на бедем града да је сви виде. Глава је, после тога, украдена, и не зна се шта се са њом десило. Његово тело је сахрањено у цркви на Опленцу.
Одговори
#16

Поријекло Карађорђа

По етнологу М. Недељковићу, Карађорђева породица води поријекло од кнеза Богдана Војиновића који се почетком XVI вијека из Чарађа у Херцеговини доселио у Црну Гору.

Карађорђе је потомак је славног хајдука Трипка Гуриша, који је пето кољено кнеза Богдана.
Од Богдана до Трипка: Богдан-Радован-Новак-Максим-Мијат-Трипко Гуриш

Трипко Гуриш из села Веље Дубоко

По опису, преношено с колена на колено, Трипко Кнежевић, с надимком Гуриш, био је неустрашив јунак, заклети противник Турака, од кога су они зазирали, а у његовом лику, како је сачуван у сећању, лако је препознати потоњег Карађорђа: Трипко је био виши од два метра, мршав и тамнопут, и мало повијених рамена, по чему је и прозван Гуриш. Фолклорист Драгутин Вуковић, који је обрадио предање о Трипку Гуришу Кнежевићу и опевање његовог јунаштва у народним јуначким песмама, узима да је Трипко "прадјед Карађорђев".

У народу је остала и епска пјесма о Гуришу:


Трипко Гуриш и Бећир ага
(око 1734)

У бијелом Колашину граду,
усред љета, о Илину дану
отвори се од града капија
а изађе турска сератлија,
на ђогату сав у чистом злату
по имену ага Бећир – ага,
и са њиме двадесет Турака
колашинских ага и бегова,
на атима и на парипима
под штуцама и под миждрацима,
Хоће Турци да обиђу рају
на крајину у Морачу Доњу
и Манастир, лавру Немањића.
Да од раје и данак наплате,
упозоре на покорност рају
и на вјерност отоманском царству.
Да потраже манастирско благо
и остало што им буде драго.
Турци хладну Тару прегазише,
на Црквину равну изађоше,
а отоле низ Морачу Доњу
ка бијелој лаври Немањића.
Пред Манастир стигнули су Турци.
Када су се добро одморили,
манастирске ракије напили,
Турци зову игуман Гаврила,
да се јави аги Бећир – аги.
Бећир – ага рече Игуману:
‘Чуј ме, добро, црни калуђере,
донеси нам Немањића благо
и све ствари позлаћене златом!
Ако ли нам то донијет нећеш,
вјера моја тако ми помогла,
на муке ћеш испустити душу
па ти неће користити благо.
Но ћемо ти живот одузети
а Манастир до темеља сравнит.
Игуман се поче Аги клети:
да он блага никаквога нема,
но је благо нестануло давно,
манастир се са благом обнавља.
Расрди се ага Бећир – ага
па извади троструку канџију
с обје стране пуца од олова,
с њом удара и бије Гаврила:
‘Казуј море црни калуђере,
где си скрио Немањића благо?
Ако кажеш спасио си главу
и рушење сјајног Манастира.
Гаврило се поче клети криво:
да је благо у Веље Дубоко,
Тамо има лучева ћелија,
у ћелији смјештено је благо.
Има више сто педест љета
од када је Манастир обновљен
од Вукића кнеза са Лијешња.
Кнез остави преостало благо
на аманет његову потомству
да га чувају за потребе цркве.
Тек је прошло двадесет година
од када је Манастир прекривен,
игуман га прекри Михаило
и од тада не троши се благо.
Трипко Гуриш сада благо чува.
Па те молим ага Бећир ага,
ти покупи коморџије младе
с њима ајде у Веље Дубоко
те покупи Немањића благо.
Са Гуришем поступајте дивно
докле благо од њега узмете,
а послије како вам је драго.
Кад је Ага саслушао Гаврила
то је њему убједљиво било
па не може јутро ишчекати
да што прије у Дубоко крене.
Када свану и сунце ограну,
спремише се колашински Турци,
покупише коморџије младе
и узеше Косту циганина
да им путе и богазе каже.
Манастир су напустили Турци,
окренуше брду Јасенови,
на Лијешње изађоше равно
и стигоше у Веље Дубоко
на бијелу Гуришеву кулу.
Ту су Турци на конак панули,
но Гуриша дома не бијаше,
на Утлицу пошо је планину
да обиђе овце и чобане.
Напада се боје од Турака,
да му Турци не плијене овце.
На кулу је Гуришева љуба,
љубазно је дочекала Турке
у кућу их смјести да одморе
са јелом их послужи и пићем.
Пита љубу агу Бећир – ага:
где је Гуриш те га дома нема.
Гуришева објасни му љуба:
да је пошо горе у планину
да обиђе овце и чобане
па ће сина за њега послати
да што прије са планине дође.
Дијете је брзо пожурило,
на Утлицу кад стиже планину,
он Гуришу све како је каза.
Кад је Гуриш разумио сина,
скочи јунак на ноге лагане
те синове скупи и синовце
и рече им шта је и како је:
У Дубоко да су стигли Турци
од бијела Колашина града.
Пред њима је ага Бећир – ага
зло се неко велико припрема.
Потребно је предухитрит Турке:
‘Ја ћу поћи да напијем Турке
лакше ћемо пјане савладати,
ви дођите а не прилазитете
докле Турци не легну спавати’.
Па нареди својим синовима:
Петронију, Марку и Јовану
да се добро за напад припреме,
а остали да чувају овце.
‘Још узмите Паја и Новака
више нама не треба дружине’.
Отоле је Гуриш окренуо,
брзо стиже на своје дворове.
Гуриш Турке љубазно поздрави,
они њега боље дочекаше
па заједно пити наставише.
Турке служи Гуришева љуба,
свакоме се осмјехује редом,
да што боље понапиjе Турке.
Ага гледа Гуришеву љубу,
добро му се допада и свиђа.
Гуриш рече својој вјерној љуби
да припреми вечеру за Турке.
Донио је јагњећега меса,
и рече јој да не чују Турци,
да испече вратову погачу
да што боље ошамуте Турке.
Рече Трипку ага Бећир ага:
‘Ми смо јутрос из Мораче Доње,
у Манастир на конак смо били
код Гаврила, вашег игумана.
Игуман је тебе поздравио
да нам предаш манастирско благо
које чуваш толико година.
Тебе ћемо добро наградити
на услуге добре захвалити
и постати добри пријатељи’.
Гуриш нато аги одговара:
Срећно било ага Бећир – ага
за мене је добра олакшица,
да не чувам манастирско благо.
Сјутра ћемо припремити благо
па носите сређно вама било.
Сад можемо Турци наставити
да пијемо да се веселимо,
не до сјутра, него мјесец дана.
Кад Гуриша разумјеше Турци,
од радости пити наставише.
Жедни били па се понапили.
Поставише Турцима вечеру:
дебелога јагњећега меса
и погачу вратове пшенице.
Окренуше на весеље Турци.
Тада рече ага Бећир – ага:
‘Донесите гусле јаворове
и дајте их Кости циганину
нека пјева што је Аги драго.
Хоће Ага да весели друштво
и да ствара услов од севдаха’.
Коста узе гусле јаворове
и започе уз гусле пјевати:
‘Здраво да си ага Бећир – ага,
здраво да се у Колашин вратиш
и поћераш манастирско благо’.
Расрди се ага Бећир – ага
па довикну Кости Циганину,
удари га троструком канџијом,
на очи му сузе натјерао.
‘Пјевај пјесму каурско копиле,
здраво да си ага Бећир – ага,
манастирско покупио благо
и љубио Гуришеву љубу,
та је пјесма моме срцу драга’.
Почеше се опијати Турци
од жежене шљивове ракије
и погаче вратове пшенице.
Турци многи пјани попадаше,
још се држи ага Бећир – ага
и нагони Косту Циганина
да му пјесму настави пјевати.
Коста узе гусле јаворове
не шће пјесму коју ага тражи,
него поче Бећир – агу клети:
‘Жив не био ага Бећир – ага
не враћо се Колашину граду,
нит добио Немањића благо,
нит љубио Гуришеву љубу,
но ти пукла црна погибија
као што ће ноћас акобогда’.
Наљути се ага Бећир – ага,
трже сабљу да Косту убије.
Трипко Гуриш агу уфатио
истрже му сабљу оковану
са њом Аги посјекао је главу.
То пијане не уплаши Турке.
У то доба Трипку помоћ дође,
улеђеше момчад Гуришића
и на Турке јуриш учињеше
те Турцима посјекоше главе.
Када Гуриш све посјече Турке,
стаде мислит шта ће и како ће
у Дубоко не смије остати
од Турака старијех крвника
већ отсели своју породицу
у нахију, у Васојевиће.

више на:
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/19...le-09.html
Одговори
#17

"Родољуби, у оваквој несрећи треба се више него икад охрабрити и показати свету, да сте достојни потомци ваших предака. Отаџбина је ваша у опасности, и она данас тражи брзу вашу помоћ. Дочепајте оружје и полетите пред непријатеља, да га победите или умрете. Узрок нашег рата је оправдан, и Бог ће благословити наше оружје. У свим борбама па и у највећој опасности ја ћу бити пред вама".
- Вожд Карађорђе
Одговори
#18

(29-01-2014, 05:14 PM)Романија1 Пише:  Занимљиво је то што сам чуо да су сви који су били одговорни за Карађорђево убиство, посредно и непосредно, умрли на тешким мукама (психичким). Никола Новаковић који је убио Вожда, пред смрт је био потпуно луд. Још већу несрећу имали су његови потомци.И дан данас, чак и потомци његових најдаљих рођака, рађају се са физичким манама.
Вождов кум, Вујица Вулићевић у знак покајања подигао је цркву-брвнару Покајница. Али га је смрт Вождова и даље прогањала.Отишао је на праг цркве Покајнице и ту умро.
Књазу Милошу, сваке године на дан Вождовог убиства, приказивала се Карађорђева глава. Још једна казна за њега, била је то, да је већина његових потомака убијено.
И све ово показује колики је грех био убити највећег Србина тог доба.

Грех. Истина али бојим се и нужно зло. Тужан
Одговори
#19

Па онда је и нужно зло убијање Младића, Караџића, Драже, Бојовића....
Тада је убијено на стотине најистакнутијих Срба.
То је највећи гријех у историји нашег народа, уз онај Дражин, и Острошку трагедију.
Одговори
#20

(07-10-2014, 12:03 AM)Романија1 Пише:  Па онда је и нужно зло убијање Младића, Караџића, Драже, Бојовића....
Тада је убијено на стотине најистакнутијих Срба.
То је највећи гријех у историји нашег народа, уз онај Дражин, и Острошку трагедију.

Помешао си жабе и бабе. Карађође Петровић се вратио у Србију 1817.г. без подршке Царске Русије а са подршком промасонске "Хетерије". Споразумом са Марашлијом, кнез Милош је таман спасио Србију од терора Сулејман-паше Скопљака и долази Вожд да све то поквари.
Тужан
Одговори
#21

На данњшњи дан у шумадијском селу Вешевцу родио се Ђорђе Петровић "Карађорђе". Али које године ?
Одговори
#22

Трагом Карађорђа (свих 15 епизода)

https://www.youtube.com/watch?v=GjXAtMWb...C8rmme8UJW
Одговори
#23

http://www.sedmica.me/vjecito-srpsko-pit...ili-milos/

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#24


"Ја нисам Јосип Броз Тито који нема ништа заједничко са овом земљом и овим народом па да могу да побегнем." - Драгољуб Дража Михаиловић 
Одговори
#25

Пре 207 година 25. јула 1817. убијен је Вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе.

1816. године Карађорђе се преко свог писара Наума Крнара, придружио Хетерији, грчком покрету за ослобођење у жељи да настави борбу за протеривање Турака и из Србије. Следеће године је дошао тајно у Србију, са Крнаром, како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен. Убиство Карађорђа и Крнара се десило у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године у селу Радовању, код Велике Плане, на имању Драгића Војкића. Организатор убиства је био Вујица Вулићевић, Карађорђев кум,  извршилац лично Никола Новаковић – Црногорац, родом Колашинац, досељеник из смедеревске Јасенице. Милош је наредио да се Карађорђева глава препарира и пошаље султану у Истанбул. Када је Карађорђева глава допремљена султану, првобитна намера била је да се глава истакне на коцу, на капију, како би сви пролазници видели тријумф Отоманске царевине над Балканским побуњеницима, као и опомена шта ће се десити са сваким ко дигне руку на царску власт. Међутим неко у Порти се сетио да је Карађорђе носио црну доламу руског пуковника. Из тог разлога, Порта је донела закључак да је боље да Карађорђеву главу не истичу на капију каква је била намера, како не би наљутили Русију.
Занимљиво је да сви који су били одговорни и организатори за његово убиство да су умрли на тешким мукама, неки у великом сиромаштву, а неки потпуно полудели. Милоша Обреновића је сваке године на дан његовог убиства прогањала глава, већина његових потомака је убијено или су умрли млади. Вујица Вулићевић је у знак покајања подигао цркву-брвнару Покајница, али га је његова смрт прогањала и отишао је на праг цркве Покајнице и ту је преминуо. Никола Новаковић, вождов убица је умро потпуно луд, према неким причам се удавио или самлео воденични точак, још већу несрећу имали су његови потомци. Драгић Војкић на чијем имању је убијен Крађорђе, његови укућани су сви умрли, а он је старост и смрт дочекао у великом сиромаштву.

Вечна ти слава вожде и почивај у миру.

"Ја нисам Јосип Броз Тито који нема ништа заједничко са овом земљом и овим народом па да могу да побегнем." - Драгољуб Дража Михаиловић 
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним