За љубитеље комитских/старих четничких песама .......
Јунак над јунацима!
СТОЈАН КОРУБА
https://www.youtube.com/watch?v=x6AJ0rpJHrE
(речи: Милосав Јелић 1917. – музичка обрада: М.М.Петровић)
Скинуше му извешталу рубу,
Претресоше. Везаше у ланце.
Претукоше Стојана Корубу,
Земљоделца из села Шапранце.
Све узалуд, јер пре батинања
Прогуто је он писмо из Врања.
Тад рекоше: ''Кажи само да си
од Одбора преносио писмо –
пуштамо те'' – ''Ми ефенди нисмо!''
По том нови насташе ужаси:
Ужегоше кућу са свих страна
Наочиглед оца уплакана.
''Познајеш ли кога из Одбора''
''Не познавам!'' Стоји жене врисак,
Горе деца уз страхотан писак
И рујаве врхови у гора
А од огња, пламена и жара
Блистала је сва Србија Стара!
Стојан Симоновић Коруба. Рођен је 1872. а упокојио се 1937. у Врањској бањи. Четовао преко 30 година. Главно му је било превођење одреда из Србије у Маћедонију где су четовали. Он ће постати најтраженији четник у Турској, највећи четнички путовођа. Преко Пчиње је ушло и изашло у време четничке акције преко 400 српских чета на турску територију. Ни једна није откривена.
После овог хапшења Коруба је одведен у злогласни Куршумли - хан (затвор), у Скопљу. Убрзо је нестао из затвора. О његовом избављењу причале су се различите легенде. Права истина је отишла са Стојаном Корубом у гроб јер он никада није причао о томе. Његова жена Маса, знала је да је он потплатио стражаре у Куршумли-хану, златом које је увек имао код себе. Пре него што је заробљен, Коруба је неколико златника које је имао код себе сакрио у дебелом цреву угуравши их кроз анус.