Поштовани љубитељи старих родољубивих песама, постављена је ново-снимљена песма:
Милан-Мића Петровић -- Војвода Петко Илић Нагорички
https://www.youtube.com/watch?v=0lfA3wWQujQ
ВОЈВОДА ПЕТКО ИЛИЋ НАГОРИЧКИ
(речи: Милосав Јелић—музичка обрада: М.М.Петровић )
Вено, кад ходи на вода
У кршни гори ломните
Виде ли Петко војвода,
Пружи л' му студни стомните:
Долго је чета водио?
Вено, Венушо,
Душо,
За слобода је ходио!
Стојане, море, стопане,
На Страцин-гора не хода
Со студни стомни по вода:
Многи су раки копане
За таја пуста слобода...
Стојо, Стојаne,
Лане,
Мртав је Петко војвода!
....................
Петко Илић је рођен у Старом Нагоричану код Куманова око 1886. Ушао у српску четничку организацију као четник још 1903. У јесен 1905. по преласку границе, његова чета је опкољена од стране турске војске. Чета је давала очајнички отпор док нису остала само Петко, два четника и једна бомба. Четничка парола слобода или смрт се потврдила. Четници су активирали бомбу, загрливши се над њоме. Турци лешеве нису односили, што је спасило Петка кога је детонација одбацила, али не и знатно ранила. Године 1907. Петко постаје војвода чете у Скопској Црној Гори, где ће представљати везу и курирску чету два Горска штаба.
Младотурску револуцију из 1908. је извела турска војска. Прогласили су равноправност свих вера. Након Младотурске револуције, четници су предали оружје у Скопљу и потписали мир. Међутим, младотурски прави циљ је био да наметну турски језик и један национални осећај свим народима у држави. Тиме су против себе окренули све хришћанске народе и нетурске муслимане, као и представнике бивше власти. Петко је 1910. поново отпочео четовање, будући да су младотурци наставили са праксом притискања хришћана. Погинуо је пролећа 1912. у селу Страцину као жртва атентата пробугарског сељака. Тражио је да буде сахрањен у Србији, на граници, како би могао да посматра чете при пролазу. Сахрањен је у Манастиру Свети Пантелејмон, у селу Лепчинцу.