[Marko]

Trbaju mi sve informacije o Slavku Milosevicu,to je moj rodjak,ziveo je u Kanadu,ako znate ili znate ko moze da zna?

[Милослав Самарџић]

На жалост ја нисам чуо.

[Зоран Недељковић]

Trbaju mi sve informacije o Slavku Milosevicu,to je moj rodjak,ziveo je u Kanadu,ako znate ili znate ko moze da zna?

Да ли мислите на пеш. поручника СЛАВКА Д. МИЛОШЕВИЋА команд. Темнићке бригаде Варваринског корпуса...?

[Мића Петровић]

Госп. Марко, ја лично не знам о човеку. Поред тога, од мојих сарадника и пријатеља четника из Др. рата, на жалост нема живих кога би могао да упитам ако знају нешто о Славку.

[Мића Петровић]

Поштовани љубитељи старих родољубивих песама, постављена је ново-снимљена песма:

Милан-Мића Петровић -- Војвода Петко Илић Нагорички
https://www.youtube.com/watch?v=0lfA3wWQujQ

ВОЈВОДА ПЕТКО ИЛИЋ НАГОРИЧКИ
(речи: Милосав Јелић—музичка обрада: М.М.Петровић )

Вено, кад ходи на вода
У кршни гори ломните
Виде ли Петко војвода,
Пружи л' му студни стомните:
Долго је чета водио?
Вено, Венушо,
Душо,
За слобода је ходио!

Стојане, море, стопане,
На Страцин-гора не хода
Со студни стомни по вода:
Многи су раки копане
За таја пуста слобода...
Стојо, Стојаne,
Лане,
Мртав је Петко војвода!

....................
Петко Илић је рођен у Старом Нагоричану код Куманова око 1886. Ушао у српску четничку организацију као четник још 1903. У јесен 1905. по преласку границе, његова чета је опкољена од стране турске војске. Чета је давала очајнички отпор док нису остала само Петко, два четника и једна бомба. Четничка парола слобода или смрт се потврдила. Четници су активирали бомбу, загрливши се над њоме. Турци лешеве нису односили, што је спасило Петка кога је детонација одбацила, али не и знатно ранила. Године 1907. Петко постаје војвода чете у Скопској Црној Гори, где ће представљати везу и курирску чету два Горска штаба.
Младотурску револуцију из 1908. је извела турска војска. Прогласили су равноправност свих вера. Након Младотурске револуције, четници су предали оружје у Скопљу и потписали мир. Међутим, младотурски прави циљ је био да наметну турски језик и један национални осећај свим народима у држави. Тиме су против себе окренули све хришћанске народе и нетурске муслимане, као и представнике бивше власти. Петко је 1910. поново отпочео четовање, будући да су младотурци наставили са праксом притискања хришћана. Погинуо је пролећа 1912. у селу Страцину као жртва атентата пробугарског сељака. Тражио је да буде сахрањен у Србији, на граници, како би могао да посматра чете при пролазу. Сахрањен је у Манастиру Свети Пантелејмон, у селу Лепчинцу.

[Милослав Самарџић]

Супер! Где си нашао слике?

[Мића Петровић]

Све слике су са Нета. Осим две слике од потока, остале су околина села Страцин, на крају клипа, Манастир Свети Пантелејмон у селу Лепчинцу. Поздрав.

[Мића Петровић]

НОВО за љубитеље српских комитских песама из доба Српско-турксих ратова.

От кога је зора зазорила
https://www.youtube.com/watch?v=bfbPsxxW1r8

ОТ КОГА ЈЕ ЗОРА ЗАЗОРИЛА
(народна)

От кога је зора зазорила,
Од' тога је војска поврвела,
Се бели Србијани
Сабjите му сјајат'
Како јасни звезди,
Пушките му блескат
Како месечина,
Ја барјаци
Ка темни облаци.

----------------------------------------­-----------------------------
Народна песма из Доњег Повардарја
-забележена у казама ђевђелиској и дојранској-

Народне песме маћедонских Словена-Иван Иванић
Сакупљене 1890.тих година, књига објављена 1910.

[Милослав Самарџић]

Мићо, стварно радиш велику ствар.

[Мића Петровић]

Милославе хвала за овакву похваљеност. Ипак ови пројекти би требали да се ураде у Србији на музичком факултету где има певача и музичара и можда много бољи студио. Без разлике на све, учинићемо кол'ко нам је у могућности.

[Брада]

Дали сте познавали Драгутина Кнежевића Круницу? Јесте ли сарађивали око текстова и музике?


image hosting gif

[Мића Петровић]

Кад је покојни Драгутин гостовао овде у Торонту 1991. свратио је код мене 28. августа и провели смо један дан заједно. Причали смо о свему и свачему али кад се вратио нисмо одржавали везу. Тада на жалост Интернет није био развијен те би било писање, адресирање, лепљење марке, ношење писма до сандучета и чекања неке две недеље док писмо стигне до С. Америке.

[Бенито]

Брате Мићо, размишљаш ли да напишеш једну књигу о томе како би требало да изгледа савремена четничка песма? Све си песме преслушао, чуо, прерадио и отпевао, па си Ти најпозванији да о овој теми даш своје мишљење и у том ширем облику. Тако да ово није само питање, него и предлог. Велики поздрав.

[Мића Петровић]

Брате Бенито хвала на предлогу. Стварно сам имао и имам драгоцена искуства и збивања која би требала да се забележе. Било је дискусије о четничким песмама на овој теми Мића Петровић одговара на ваша питања. од понедељка 4. децембра 2006. 6:21 у вече до уторка 2. јула 2013. 0:48 у јутро. Наравно дискусије нису биле сређене али много тога о песмама је речено. Да је времена и начина да се ово забележи и укњижи, прича би била јединствена јер сам само ја урадио ово што је урађено у вези равногорских и четничких народних песама. Сакупљене песме од 1978. 1993. су баш из грла преживелих четника. Снимљене песме од 2008. до данас су прилози претежно од младих историчара из Србије, који су песме нашли у билтенима, новинама и песмарицама штампане за време Др. рата. Још једном хвала на предлогу.