(09-02-2014, 09:41 PM)Krajisnik Пише: (09-02-2014, 07:56 PM)Mekenzi Пише: Kakve veze ima što je profesor sa SA univeriziteta. Pa pogledaj koliko muslimana profesora imaš na BG univerzitetu.
Ljude ne treba deliti koje j ko vere, već koje kakav čovek, ali tebi sa srednjom školom objašnjavati sociologiju i filozofiju društva, je isto kao babi objašnjavati šta je internet.
Kizo bio je vrlo zajeban i krvav rat,mnogi su izgubili sve,mnoge su se gnjide punih usta srpstva,hrvatstva i ostalog enormno obogatile.
Mozda bih se i ja prije rata slozio sa tobom,medjutim sad iz licnog iskustva znam da je Srbinu dobro samo u SVOJOJ Srpskoj drzavi.Po mogucnosti jednog dana ociscenoj od crvenog guzicarskog otpada.
Тачно.
Европски диктати о мултиетничности су велика лаж и превара, не само зато што је то већ довољно (и трагично) осудила историја, - а грозно је то што многи образовани људи са тих простора, заљубљени у Европу, не умеју читати лекције које је историја дала – па и зато што су се Хрвати, Албанци и остали већ упутили у супротан смер, а већ од самог почетка политичких промена у бившој СФРЈ Европа их је упутила и охрабрила у формирање националних и етнички хомогених држава.
Европа тражи расположење ка мултиетничности само од Срба и осудила национализам само у случају Срба, исто онако као су и комунисти у своје време имали двоструке аршине.
Дакле, управо људи са тих простора који верују у мултиетничност би морали да гаје велике ресентимане према политици Европе око бивше Југославије.
Громовник Пише:Кажеш, добили смо државу. Ако мислиш на Србију, њу смо имали и пре рата, па и пре Југославије. Ако мислиш на Српску, с обзиром да је у њој већинско Српско становништво, и њу би свакако добили дипломатским путем, само без свих оноликих разарања, протеривања и жртава, само да наше руководство није од почетка хтело да по сваку цену сачува Југославију, па када смо изгубили силно време уверавајући се да од тог посла нема ништа, онда смо зарцтали неке у том тренутку и том стању немогуће границе, где смо хтели да територије где живи иједан Србин прикључимо "Великој Србији". Па кад смо и ту изгубили силно време видевши да ни од тога нема ништа, онда смо кренули да оснивамо разне државе у држави, аутономне области као САО Крајину и сл. Међутим тад је већ било касно за разноразна испробавања, фукара се већ обогатила на рату, и видела да нема више зашта да ратује, па је на крају било дај шта даш, може и Дејтон, може све.
Не могу да се сложим са тиме.
Историја не трпи апеле и не зна за варијанте: ако се нешто догодило и на неки начин, онда се само оно могло догодити и на онај начин.
А која је та варијанта на коју ти мислиш?
Нормално је било у то доба да се београдска власт залаже да задржи Југославију, јер у случају распарчавања земље Срби имају највише да губе. Онако као су и тада (мало) национално свесни Руси покушали да задрже Совјетски Савез. Резултат неуспеха тога је свима пред очима: Руси још данас – мислим на актуелност и на Украјину – нису господари код властите куће.
Милошевић се морао кретати у оквиру права, а ткз „међународна заједница“ то јест европске земље су хтеле међународно признање републичких граница СФРЈ-е, а када су Срби тражили себи повољније ентитете и границе, тј РС Крајину и Републику Српску, Запад их је осудио као „самопроклавоване“ и криминалне републике.
Шта се тачно могло другачије чинити ту?