[Павле]

Мени се свидео документарац и по мени је савршено урађен ! Јесте да није требало спомињати о дезертерству и сличне ствари али све у свему је барем нешто лепо урађено у славу стогодишњице великог рата НАПОКОН ! Мало на крају ми је остало опоро што је завршен филм са завршетком Колубарске битке и протеривањем непријатеља са наших простора . Јесте да се зове филм "Херој 1914 " али сам се надао да ће се ићи даље преко голготе и свих мука наших прадедова до величанственог улаза Србске војске у ослобођени Београд 1918 године , можда ће се наставити из делова снимање и о тим тешким тренуцима .

Како сам ја схватио, радиће на сваку стогодишњицу.
Следеће год 1915. можда грешим, али мислим да ће тако да одраде.

Коначно, "добошар" је објавио да "У Србији више нема Аустроугарских војника". Ђаво је увек у детаљима. Та објава Врховне команде гласи:" На територији КРАЉЕВИНЕ Србије нема више ни једног слободног непријатељског војника. Непријатељ је избачен разбијене главе!".
Није упутно да народу улази у уши назив "КРАЉЕВИНА СРБИЈА".

Јесте, свака част за запажање.

[Милослав Самарџић]

Ово је најновији тренд у историографији, који форсирају Немци: акценат на појединцу, уместо на општој слици. Јер тако њима одговара (Немцима).
Погледао сам само оних 7 минута на Јутјубу. Не делује баш објективно, не види се:
- да је српска војска имала боље пушке од аустроугарске (њима је био отворен магацин за муницију са доње стране, па је ту улазило блато),
- да је српска војска имала боље униформе. Штавише, прво смо ми увели маскирне униформе - сиво маслинасте, док су други још носили плаве, црвене... у којима су војници идеална мета,
- да је српска војска имала командосе (четнике), такође прва на свету, што се показало као битан фактор.
- да је српска војска имала бољи официрски кадар, стратегију и тактику, захваљујући краљу Милану.
- да је српска војска имала веће искуство, због два минула рата, што је било од огромног значаја (војник је ''хладан'' кад фијукне метак поред главе).
- да је српска војска имала боље топове.
Не знам откуд им ово да није било довољно муниције и хране, итд. Све у свему, уређење наше државе је било боље од уређења аустроугарске - демократија према апсолутизму, и то се видео на фронту.

[Павле]

Ово је најновији тренд у историографији, који форсирају Немци: акценат на појединцу, уместо на општој слици. Јер тако њима одговара (Немцима).
Погледао сам само оних 7 минута на Јутјубу. Не делује баш објективно, не види се:
- да је српска војска имала боље пушке од аустроугарске (њима је био отворен магацин за муницију са доње стране, па је ту улазило блато),
- да је српска војска имала боље униформе. Штавише, прво смо ми увели маскирне униформе - сиво маслинасте, док су други још носили плаве, црвене... у којима су војници идеална мета,
- да је српска војска имала командосе (четнике), такође прва на свету, што се показало као битан фактор.
- да је српска војска имала бољи официрски кадар, стратегију и тактику, захваљујући краљу Милану.
- да је српска војска имала веће искуство, због два минула рата, што је било од огромног значаја (војник је ''хладан'' кад фијукне метак поред главе).
- да је српска војска имала боље топове.
Не знам откуд им ово да није било довољно муниције и хране, итд. Све у свему, уређење наше државе је било боље од уређења аустроугарске - демократија према апсолутизму, и то се видео на фронту.

Ово све кажу у документарцу.
Кажу и да је први позив имао најмодерније пушке, сад не знам дал ту подразумевају да су биле боље, предпостављам.

[Милослав Самарџић]

ОК, погледаћу свакако.
Највише ме занима како је обрађен морал војника, тј. како је приказана српска војничка идеологија, значај националне идеје за појединце, значај националне свести, факат да је нпр. сваки војник знао наизуст барем неколико народних песама, плус пословице, поучне приче итд.
Јер ипак је морал био кључни фактор победе.

[Николај]

Мени је рецимо непознаница да је у Краљевини Србији, од тадашњих 4,5 милиона душа било готово милион деце узраста до 15 година, те да је то била изузетно млада држава. Баш ме пријатно изненадило то. А онда кад сам упоредио са данашњим стањем, скоро да сам пао у депресију.

[Павле]

ОК, погледаћу свакако.
Највише ме занима како је обрађен морал војника, тј. како је приказана српска војничка идеологија, значај националне идеје за појединце, значај националне свести, факат да је нпр. сваки војник знао наизуст барем неколико народних песама, плус пословице, поучне приче итд.
Јер ипак је морал био кључни фактор победе.

Није се пуно на то обазирало. Суштина је да је војник 1914е био сељак. Обичан човек са бројном фамилијом. Ратари, сељаци који су изгурали тешко бреме на својим плећима.
Помињу само васпитање у којем се поштује реч старијег.

О цркви такође ни реч, ако се не варам....

[Милослав Самарџић]

Ако се не варам, то је онда филм о ма ком сељаку, из ма које државе и у ма ком рату.

[Борко Радовић]

Ако се не варам, то је онда филм о ма ком сељаку, из ма које државе и у ма ком рату.

То је тако када филм продуцира Филип Шварм.

[Милослав Самарџић]

Продуцира ''Време'', то је Сорош, тј. глобализам...

[Романија]

Мени је рецимо непознаница да је у Краљевини Србији, од тадашњих 4,5 милиона душа било готово милион деце узраста до 15 година, те да је то била изузетно млада држава. Баш ме пријатно изненадило то. А онда кад сам упоредио са данашњим стањем, скоро да сам пао у депресију.

Да је тада просјечна старост била као сада, ми би нестали после рата. Остало би милион баба и ђедова.

[мунгос]

Поред афере са брашном, биле су још многе друге афере око војске. Афера са опанцима на примјер, ђе је исто један Цинцар направио љепу пару. Опанци су се одма распали и војска је била боса посље пет дана.
Ипак највећа афера је била она око набавке наоружања. Велике паре су покрадене (исто цинцарска мафија!), а набавано је оружје које није прошло тестове квалитете и шкарт муниција за отпад.
Покушало се на суд извести кривце, али ништа од тога, имали су јаку залеђину. Колко се сјећам, само је Степа Степановић тад смјењен, јер није подузео мјере као највиши официр да се кривци изведу пред правду.

Посље рата покушано је неколко пута да се покрене питање тих афера и криваца, али се то правдало тобоже како је "документација о томе пропала у Албанији".
Кривци су били посље рата људи у врху политике и капитала, "министри" и "велики бизнисмени".

[Борко Радовић]

Поред афере са брашном, биле су још многе друге афере око војске. Афера са опанцима на примјер, ђе је исто један Цинцар направио љепу пару. Опанци су се одма распали и војска је била боса посље пет дана.
Ипак највећа афера је била она око набавке наоружања. Велике паре су покрадене (исто цинцарска мафија!), а набавано је оружје које није прошло тестове квалитете и шкарт муниција за отпад.
Покушало се на суд извести кривце, али ништа од тога, имали су јаку залеђину. Колко се сјећам, само је Степа Степановић тад смјењен, јер није подузео мјере као највиши официр да се кривци изведу пред правду.

Посље рата покушано је неколко пута да се покрене питање тих афера и криваца, али се то правдало тобоже како је "документација о томе пропала у Албанији".
Кривци су били посље рата људи у врху политике и капитала, "министри" и "велики бизнисмени".

Како се зову ти Цинцари-мафијаши ?

П.С. ја сам пореклом Цинцарин

[мунгос]

Ово све кажу у документарцу.
Кажу и да је први позив имао најмодерније пушке, сад не знам дал ту подразумевају да су биле боље, предпостављам.

Првог позива је било мало. Други позив већ то све није имао а трећи је имао само шајкачу. Руси су послали помоћ од 120 000 пушака - у вријеме кад је Русима требала свака пушка!

У два Балканска рата, стекло се огромно искуство. То је била војска која је прешла огромни пут. Треба разумити да то све није настало преко ноћи и да је "поручник и капетан Мишић" и "поручник и капетан Путник", можда и важнији него Војвода Мишић и Војвода Путник, а у било ком случају свакако ништа мање важан. Нарочито Мишић је писао о томе, колки значај у развоју војске су играли порази и негативна искуства из Српско-турски ратова и Српско-бугарског рата.

Генерације су од мали ногу одгајане уз гусле и народну епику са једним циљем у виду - осветити Косово и обновити Српско Царство.
У кући, око огњишта, приповједало се дјеци о прошлијем ратовима. Сваки је од њи хтио бити јунак ка ђед и прађед му.

Аустро-Угарска војска на другу страну, задњи рат је водила 1878. при окупацији Босне. А то и није био право рат, већ више полицијска акција против хајдучије.

Што се тиче четника, они су били више од "обични специјални јединица". Сјећам се једне исповиједи од неког четника, Босанца, ђе он вели: "Ратовао сам шест година (1912-1918) а да једног дана нијесам обукао униформу (регуларне) српске војске". Борио се и у Танкосићевом и у Вуковом одреду. Ово је из једне од књига Антонија Ђурића.

---

Како се зову ти Цинцари-мафијаши ?

П.С. ја сам пореклом Цинцарин

Не сјећам се, давно сам то чита. То што си ти поријеклом Цинцар нема никакве везе. Жигосати сав коров, па ма ко да је. И Срба има лошије колко оћеш.

[Милослав Самарџић]

Звао се Константин Поповић - Коча Поповић, братанац истог имена био је после познати комуниста. Звали су га ''Пескар'', јер је стављао песак у брашно за војску. Један од најбогатијих људи између два рата.