[Александар Динчић]

Ландесшицен-батаљон (Територијални заштитни батаљон) 823

Предмет: Додатак извештају од 30/31. децембар 1941. год.

Трећа чета је у могућности да пошаље следећи извештај за догађај у ноћи између 30. и 31. децембра 1941. год:

Градину и околину заузели су четници (200-300 човека). Ваше (јединице ЛБ 823-прим. АД) резервне снаге (400-500) налазе се у околини с. Алагинци. Хрватске снаге (25 човека) биле су опкопљене и једино су преко ноћи успеле да стигну до с. Уштице. Имале су 2 погинула и 3 тешко рањена који се опорављају.
Нападачи су из пушкомитраљеза и минобацача отварали јаку ватру све до 8 сати увече. Затим су њихови бацачи усмерени у правцу јасеновачке железничке станице, која је око 10 сати била три пута погођена. Изгледа да је циљ нападача био да се снабдеју храном, јер их је њихова обавештајна служба на железници обавестила да вагони целе ноћи пролазе од Градине према југу.

Потпис нечитак

Сигнатура документа је: Бундес архив-Фрајбург, RW 26/118.

Једна напомена: У Градини су вршене масовне ликвидације заточеника логора Јасеновац. По завршетку рата, овде као и на простору око Старе Градишке, пронађено је неколико масовних гробница.

На шта вам овај извештај личи?

[Милослав Самарџић]

Покушај четника да ослободе логораше?

[Бенито]

Оправдање да се формира логор?

[Бенито]

Онај извештај о нападу пољске војске на Немачку као оправдање за напад.

[Mitic]

Четници прекидају транспорт логораша према Јасеновцу?

[Александар Динчић]

Из истих извештаја (RW), напад је дошао са Вучјака или Мајевице. Пошто је извештај такав какав је, кренуо сам да тражим страну која је нападала, и шта она каже о овом догађају. Један сачувани документ четничких јединица источне и централне Босне, које су биле најближе Јасеновцу, за период од септембра 1941. до априла 1942. године, нисам могао да пронађем у Војном архиву.

Шта се још дешавало – па ваљда ће се и то открити. Јасеновац представља сложени комплекс мањих логора попут Маутхаузена. Тако да нема само централног логора, осим централног улаза, који је с оне стране Саве, из правца Новске. Ја сам убеђен да масовних гробница, осим у Градини, има и у Уштици.

Можемо само констатовати да су нападачи, пошто су прешли Уну, формално напали логорски комплекс, који се простирао од с. Крапје (на западу) до Старе Градишке (на истоку-закључно). То је само делић који се чува у немачким архивима.

[Милослав Самарџић]

Нема шансе да су са Вучјака и Мајевице. То су летници Радета Радића са Козаре. После су тек Козару освојили партитани.

[Александар Динчић]

А за Радићеву територију, извештаји су сачувани од 1943. године. Туга!

[Бенито]

Зар Раде Родић није тада био заједно са Младеном Стојановићем?

[Милослав Самарџић]

Зар Раде Родић није тада био заједно са Младеном Стојановићем?

Обрнуто. Црвени су се инфилтрирали и покушавали да преузму команду. Тада су још били далеко од успеха.

[Бенито]

Ок, нисам ни написао да је био под његовом командом, него да су формално били заједно.

[Александар Динчић]

Остаје чињеница да партизани за време рата нису освојили ни једно веће место у непосредној близини Јасеновца, понајмање да су гађали јасеновачку варош. Нарочито не у офанзивној акцији. Колико ја знам, најдаље су доспели до с. Млаке (10-12 км од Јасеновца).

[Бенито]

Нормално да нису када је Стојановић држао јужни део Козаре, а Радић северни део према Јасеновцу и Градишки. Када је Стојановић и формално стао под НОБ, после "саветовања" у Приједору или Бихаћу, тада Радић схвата да се налази између две ватре и вади се из те ситуације.
То је била предигра за катастрофу на Козари.

[Mitic]

У једном тексту, петокрака звезда на Козари се снажно јавља после Младеновог убиства

– Ovo tvrdi devedesetpetogodišnji Dragutin Ivić, koji je bio direktor Marksističkog centra Jugoslavije i za sve postoji video-snimak. Inače, Ivić, koji je poreklom s Kozare, danas svakodnevno ide u crkvu i moli boga da mu oprosti za sve loše što je činio prema svome srpskom narodu. Takođe, on za moju knjigu otkriva istinu o “Šošinom jarku” na Kozari, gde leže kosti ljudi koji su prvi ustali s Mladenom protiv fašista i ustaša – prenosi Malić.

On dodaje da je iza likvidacije dr Mladena zapravo stajao Gestapo, jer su Tito i komunisti u to vreme aktivno sarađivali sa Nemcima.

– Posle su i Mladen i njegove ubice proglašeni narodnim herojima, a ubistvo je namontirano Radi Radiću, oficiru Jugoslovenske vojske u otadžbini i trgovcu iz Prijedora, iako je on u to vreme bio u okolini Hercegovine. Ivić mi je potvrdio i da je 1941. na 1942. godinu na Kozaru stigao oficir koga je Mladenu poslao Dragoljub Draža Mihailović, komandant JVUO i prvi gerilac tadašnje Evrope. Međutim, Stojanović tada nije bio prisutan, a oficir se nikada nije vratio u Srbiju, jer su ga u tome osujetili Šošini ljudi za likvidacije. Takođe, petokraka zvezda na Kozari se snažno javlja tek nakon Mladenovog ubistva – tvrdi Milovan.

Kaže da je narod pre toga samo gledao da se spase od napada jakih ustaških snaga, a posle su formirane seoske straže.

– Nije bilo nacionalnih obeležja osim jugoslovenske kraljevske trobojke, a tada u Prijedoru nije bilo školovanijih, pametnijih i voljenijih ljudi od Stojanovića. Posebno se isticao Mladen i njegova porodica koja je dala tri sveštenika. I dok “crveni” i dalje propovedaju da je Kozara bila prvi komunistički ustanak, ja smatram da je to bio prvi srpski ustanak u Drugom svetskom ratu u kome se zajedno sa Srbima borio i deo muslimana – otkriva ovaj srednjoškolac.

https://savremenaistorija.com/?p=1756