[Прст_у_ока_латиници]

http://srbin.info/2017/08/12/rasprodaja-...-bescenje/

РАСПРОДАЈА СРБИЈЕ СТРАНЦИМА: Најплодније оранице могу “отићи” у бесцење!
Вук Радисављевић 22:20 12.08.2017. 1
Дели на Вајберу
Споразум о стабилизацији и придруживању, потписан пре готово деценију, обавезује Србију да до 1. септембра 2017. “словом закона” дозволи странцима да купују пољопривредно земљиште, под истим условима као српски држављани.

У покушају да смири крајње незадовољне домаће произвођаче, Влада Србије предложила је овог лета Нацрт Закона о пољопривредном земљишту који, између осталог, предвиђа, да странци морају имати регистровано предузеће у Србији најмање 10 година да би могли да купују пољопривредно земљиште, као и још нека ограничења.

Фото: Политика – Анђелко Васиљевић
Таква најава у складу је са реториком министра пољопривреде Бранислава Недимовића, који је почетком године у више наврата поручио да “држава има решење” и да је остало да се дефинишу рокови, односно колико ће неко морати да има пребивалиште или регистровану фирму у Србији да би могао да постане купац наших ораница.

Супротно “умирујућем тону” министра Недимовића, бројни стручњаци упозоравају да би због нагле продаје великих површина могла да опадне цена српског земљишта. Примери из свакодневне праксе држава “новопридошлица” у Европској унији показују да су се домаћи пољопривредници, због чињенице да је страним држављанима омогућено да се по багателним ценама “докопају” најплоднијих њива, суочили са читавим низом тешкоћа, укључујући ниске приносе.

Наиме, “тржишна утакмица” постала је на тај начин још неправеднија, с обзиром да су купци из иностранства имали знатно боље машине и слично. Суочене са притисцима грађана, владе појединих земаља чланица ЕУ издејствовале су од администрације у Бриселу “временски орочену” забрану продаје земљишта странцима. Од таквих чланица најбоље је прошла Пољска, која је добила дванаестогодишњи мораторијум. Када је тај рок истекао, уведена су ригорозна правила о продаји ораница, као што је утврђивање околности које потврђују повезаност странаца са овом државом, попут порекла, брака са пољским држављанином, поседовања привремене боравишне дозволе…

Такође, Хрватској је омогућено да седам година не примењује правило о продаји, док је у Естонији на снази правило по којем странци несметано могу да купе само земљиште чија површина не прелази 10 хектара, а у Данској нико не може да купи земљште уколико нема доказ да без прекида живи на селу најмање 25 година. С друге стране, Мађарска је на “неодређено време” забранила странцима да купују пољопривредно земљиште, чиме крши сва правила ЕУ, али је и даље међу водећим пољопривредним произвођачима у том 27-чланом блоку и шире.

Имајући у виду досадашње немилосрдно понашање бриселске администрације према Србији, не треба гајити никакве илузије да ће Европска унија показати и мрвицу спремности да “прогледа кроз прсте ”Београду“ када је реч о продаји земљишта, које се већ вековима сматра “сувим благом”, односно да ће се понашати према Србима као према Мађарима.

Према доступним подацима, постоји готово 23.000 хектара српских ораница на које су већ “бацили око” инострани “ловци на земљиште. Да зло буде веће, практично је немогућа измена Споразума о стабилизацији и придруживању, јер би све државе чланице ЕУ морале да дају “зелено светло” за то.

Будући да је странцима у интересу да што јефтиније купују наше оранице, такав сценарио мора се унапред “отписати”. Илустрације ради, процењује се да су у протеклих десетак година “крупни инвеститори” купили више од 35 милиона хектара обрадиве државе широм света, а 40 одсто тих купаца има “централу” у земљама Европске уније.

У наведеној “подели карата” најгоре су прошли грађани Румуније, где је готово 800.000 хектара ораница продато по изузетно ниским ценама. Мада важећи прописи у нашој држави забрањују продају земље странцима, српском аграру већ је нанета велика штета лошим приватизацијама. Наиме, на аукцијама и тендерима продато је око две стотине фирми које су се некада успешно бавиле пољопривредом, што је подразумевало и индиректну продају њиховог земљишта. На тај начин страни инвестори “дочепали” су се дела “блага” Војводине, традиционалне “српске житнице”. Процењује се да је у рукама странаца готово 18.000 хектара наших ораница!

Улазак у ЕУ, популарно названу и “европска породица народа”, само би погоршао и онако незавидну ситуацију у којој годинама уназад налазе српски пољопривредници!

Извор: fsksrb.ru

Е ово је тај процес ЕУ
Онда можеш замислити ко су тих на власт......и на крају за кога раде!

[Прст_у_ока_латиници]

Kinezi bi da prave džipove u Kragujevcu
M. L. | 22. avgust 2017. 09:35

Kompanija "Grejt Vol motor" zainteresovana za srpsku fabriku "Fijat Krajsler automobili"
KINESKI "Grejt Vol motor" zainteresovan je za kragujevačku fabriku "Fijat Krajsler automobili". Zvaničnici kineske kompanije, naglasili su da žele u celini ili bar deo italijansko-američkog proizvođača automobilskih brendova, među kojima su "Džip" i kamioni "Ram".

Spekulacije o kineskoj zainteresovanosti za FKA traju otkako je portal Automotiv njuz prošle nedelje objavio da je neimenovani "poznati kineski proizvođač automobila" početkom meseca dostavio ponudu za italijansko-američku automobilsku kompaniju, što je podstaklo skok akcija "Fijata" na Milanskoj berzi. Tako su akcije FKA porasle za 3,9 posto na 11,12 evra , dok su akcije "Grejt Vol motora" ojačale za skoro 3,0 procenta na berzi u Šangaju.

- Što se tiče ove teme, trenutno imamo nameru za preuzimanje. Zainteresovani smo za FKA - potvrdio je zvaničnik iz Odeljenja za odnose s javnošću "Grejt Vol motora", ističući da zvaničnih ponuda zasad nije bilo, kao ni sastanaka sa bordom direktora FKA.

Britanske agencije navode da generalni direktor FKA Serđo Markione traži partnera ili kupca za sedmog najvećeg proizvođača automobila na svetu koji bi kompaniji pomogao da reši rastuće troškove, da se usaglasi s propisima o emisiji gasova i da razvije tehnologije za električne i samoupravljajuće automobile.

Akvizicija koju bi učinila kompanija "Grejt Vol motor" bila bi odvažna i jedan od najvećih kineskih industrijskih ugovora do danas.

Kineska kompanija kontaktirala je FKA da bi izrazila zainteresovanost posebno za brend "Džip".

- Naš strateški cilj je da postanemo najveći svetski proizvođač SUV-a, izjavio je portparol dodajući da bi im "preuzimanje `Džipa`, globalnog brenda u kategoriji SUV vozila, omogućilo da ostvare cilj brže i bolje, nego da sami stvaraju brend".

Kompanija FKA nije bila dostupna za komentar o zainteresovanosti za grupu.


PITA SE I SRBIJA

KOMPANIJA "Fijat-Krajsler" je vlasnik 67 odsto fabrike u Kragujevcu a ostali, manjinski deo je u vlasništvu Vlade Srbije.

- U slučaju da dođe do situacije u kojoj cela grupa FKA menja vlasničku strukturu sudbina naše fabrike bi prvenstveno zavisila od dogovora rukovodstva "Fijata" i naše države, saznaju nezvanično "Novosti".

Treba reći i da je kragujevačka fabrika sasvim sigurno, jedan od aduta u pregovorima FKA sa Kinezima jer se radi o jednoj od najsavremenijih i tehnološki najnaprednijih pogona "Fijata" u svetu.



SA TRAKA DNEVNO PO 440 VOZILA


Posle tri nedelje kolektivnog godišnjeg odmora, u fabrici "Fijat Krajsler automobili Srbija", juče je počela redovna proizvodnja automobila. Radnici ove fabrike ponovo su u pogonima, proizvodnja se odvija u dve smene i sa traka će, po već uobičajenom sistemu proizvodnje, silaziti oko 440 vozila dnevno. Predsednik Samostalnog sindikata u FKA Zoran Marković kaže da radnici očekuju da će im u septembru, kada se isplaćuje avgustovska plata, zarada biti uvećana za 3,15 odsto, kako je i dogovoreno sa čelnicima kompanije tokom julskih pregovora koji su organizovani uz posredovanje Vlade Srbije. Naredno povećanje plata u iznosu od 6,3 odsto od osnovice predviđeno je za isplatu u fabruaru naredne godine.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/eko...Kragujevcu

[Прст_у_ока_латиници]

Naše njive oraće i stranci
J. Subin | 23. avgust 2017. 19:00 | Komentara: 0
Skupština Srbije po hitnom postupku usvaja izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Uvode se ograničenja, ali ne i kada u transakciji učestvuje firma. Prodaju zemlje strancima može da spreči samo Ustav

SRODNE VESTI
Stranci neće gazdovati srpskim njivama
Stranci neće gazdovati srpskim njivama
Oranice uskoro na licitaciji
Oranice uskoro na licitaciji
Njive vape za stajnjakom

Nema žetve ispod žita

Oru državne njive bez zakupa

SRBIJA je strancima kroz privatizaciju dozvolila da kupe srpsku zemlju još pre deset godina. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, parafirana je i stavka da se od 1. septembra 2017. godine, dozvoli i građanima drugih zemalja da kupe naše oranice. Izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje bi sutra trebalo u Skupštini Srbije da se usvoje po hitnom postupku, uvode neka ograničenja, ali ne i kada u transakciji učestvuje firma. Bez obzira čiji kapital stoji iza te firme.

Izmenama ovog zakona postavljaju se, naime, uslovi za građane Evropske unije. Ovim izmenama državaljani EU mogu doći do srpskih oranica, pod uslovom da 10 godina žive u lokalnim samoupravama gde žele da kupe zemljište, da najmanje tri godine obrađuje tu zemlju i da u svom vlasništvu imaju potrebnu mehanizaciju i opremu.

S druge strane, za one koji dođu u Srbiju i osnuju firmu, ograničenja nema. Takva firma je automatski srpska i za nju ne postoje rampe pri kupovini.

Upravo je to jedan od razloga što su protiv prodaje ne samo naši poljoprivrednici, već i stručnjaci. Ipak, na to se skoro deceniju niko nije obazirao. Pojedine države EU tu su bile rigoroznije, više poštuju svoje prirodne resurse, pa su na sve načine nastojale da takve odluke prolongiraju, a neke čak i da zabrane. Tako je Mađarska ustavom zabranila prodaju zemlje strancima. Srbija, za ovih deset godina, međutim, nije imala "vremena" za donošnje takvih, radikalnih, odluka.

- Srbija je kopirala ono što je uradila Poljska, a da bi postupili kao Mađari trebalo bi da menjamo ustav - kazao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Poljska je, za razliku od nas, imala duži prelazni period, jer su dobro ispregovarali SSP. Ko je bio pregovarač za Srbiju, 2007-2008. godine, loše je odigrao za Srbiju. Mi smo sada taoci, pošto ne može da se menja SSP. A da bismo sad nešto menjali, teorijski bi trebalo sa svih 28 zemalja to da dogovorimo i da te izmene prođu kroz svaki parlament. To nije realno.

I ministar Nedimović smatra da smo zemlju strancima prodali još pre 10 godina. Kako kaže, bio je rok da moramo za četiri godine od ratifikacije SSP, od strane poslednje zemlje, a to je počelo da teče 1. septembra 2013. Tada je poslednja zemlja ratifikovala sporazum.

KROZ PRIVATIZACIJU 20.000 HEKTARA

STRANCI u Srbiji već imaju u svom vlasništvu zemlju. To im je omogućio Zakon o privatizaciji. Tačnije, kompanije koje su kupovale domaće firme, u čijem je vlasništvu već bila zemlja, automatski su postali i vlasnici istih. Samo od kupovine poljoprivrednih preduzeća, u rukama stranaca je više od 20.000 hektara plodnih srpskih oranica.

A ко су буквално тих странци?

[Прст_у_ока_латиници]

http://www.021.rs/story/Info/Srbija/1429...tinje.html

[Прст_у_ока_латиници]

http://web-tribune.com/zdravlje/dimljeno...-30-godina

http://www.pigprogress.net/Health/Articl...s-177268E/

То је у Чешкој републици......озбилна ствар због дуљина дормантности и мутације.

---

Видим да је у Румунији.......то су врло озбилне препреке за Српској столарство.......имаш домаће последице, па имаш и извозне последице!

[Прст_у_ока_латиници]

Може ли Србија да преживи ликвидацију пољопривреде?
18. фебруара 2018. Економија Оставите коментар

Опсежне анализе говоре саме за себе. Од 79 предузећа њих 50 бави се узгојом жита, шест рибарством, четири узгојем музних крава, по три узгојом свиња, гајењем воћа и услужним делатностима у узгоју усева, по два мешовитом пољопривредом и узгојем биља, а по једно узгојем грожђа, поврћа, производњом прехрамбених производа и осталом пољопривредом. У ових 79 предузећа има 2.524 запослена.

Укупна стална имовина (пољопривредно земљиште, грађевински објекти, механизација и друго) на крају 2016. године износиле су нешто више од 20 милијарди динара, док је обртна имовина (залихе готових производа, семе и ђубрива у јесењој сетви, потраживања од купаца и новчана средства) 17,3 милијарди динара. Сопствени капитал тих свих 79 анализираних пољопривредних привредних друштава, која су раније била у друштвеном власништву, на дан 31. децембра 2016. године. Износио је 19,1 милијарди динара. Тим средствима покривено је само 51,27 одсто укупне вредности имовине тих привредних друштава. Сматра се да је задовољавајући степен покривености сопственим средствима 67 одсто. Али, овом висином сопственог капитала ових 79 друштава из области пољопривреде, чија је претежна делатност, гајење усева, они не покривају ни вредност сталне имовине, већ само са 95,43 одсто, док им за финансирање обртне имовине им не остаје ниједан сопствени динар. Чак за финансирање сталне имовине ових привредним друштвима недостаје 915 милиона динара. Са тим недостајућим износом пољопривредна предузећа, сада у власништву наших грађана, те 19,1 милијардом потребних средстава за финансирање обртних средстава препуштена су оштром банкарском ножу. Туђа средства од 20 милијарди динара, ова предузећа надопуњују са 17 милијарди динара кредита. Од13 пољопривредних предузећа купила су два или више домаћих лица

У њима је 1.103 запослена са имовином у вредности од 10,8 милијарди динара која је сопственим капиталом тих друштава покривена са 50,87 одсто.

Закључујемо ову кратку анализу структуре имовине, капитала и обавеза, са којим то средствима нови власници могу набављати нову механизацију, и са којим новчаним средствима ова предузећа треба да изграде системе наводњавања, а имају 500 до 2.000 хектара пољопривредног земљишта, у којем је мање од половине у власништву тих друштава, а нешто већи износ у државном власништву, за које морају плаћати Министарству пољопривреде и општинама годишњу накнаду од 90 до 140 евра по хектару. Можда, наши владини челници мисле да ће садашње власнике ових пољопривредних привредних друштава финансирати добављачи семена, хемикалија, нафтних деривате, водопривредне накнаде, те других услуга, али они заборављају да је годишњи коефицијент обртања обртне имовине у пољопривреди скоро један, или близу један. Али ако неко да и на рок плаћања од 90 дана, то ће, као добар привредник укалкулисати у цену, а то излазне цене не могу да поднесу. Само уљаре данас могу дати семе, нафту и хемикалије за засад сунцокрета. А, шта урадити са потребом да се очекивана производња осигура од ризика природних непогода. Ако се од тог ризика не осигура може дочекати “кључ у браву”.

Позната је чињеница да без савременог система наводњавања нема профита у области пољопривреде, јер су челници Агенције за приватизацију натерали бивша друштвена предузећа да прерађивачке капацитете (фарме, млекаре, кланице, пиваре, шећеране, уљаре, хладњаче И сопствену трговачку мрежу издвоје у посебна друштвена предузећа) која се у посебном поступку изложена продаји. Тако је земљиште остало “пусто и само”. И наши нови власници, као купци тих друштвених предузећа су се усрећили. Из тих разлога није било ни навале странаца на куповину “голог” земљишта.

Познат је пример Корпорације ПКБ из које је узет Имлек, Фриком, трговачка мрежа, од којих делатности је могао да живи комбинат. Сада, је битка за градско грађевинско земљиште, али не само за ову коропорацију, него и за ПИК Земун, Пољопривредно добро Добановци и Плантажу Болеч.

Анализе пољопривредних друштава у власништву наших бизнисмена

Петар и Зора Матијевић поседују 11 привредних друштава из области пољопривреде која су купила на аукцијама од Агенције за приватизацију. Они имају око 33 хиљаде хектара пољопривредног земљишта од чега у власништву око 23 хиљада, а разлику у закупу. Ова моћна корпорација имала је више десетина привредних друштава, од којих је нека спојила. Данас поред хотелијерства у оквиру Индустрије меса Матијевић имају 1.948 запослених у 29 привредних друштава, од којих су 22 У Бездану, пет у Лазареву и по једно у Алекси Шантићу и Колуту. У пословној групацији МПЗ-Аграр са 26 привредних друштава има 445 запослених, укључиво и привредно друштво Необус, доо, Нови Сад.

Како Војводина има око 1,5 милиона ха пољопривредног земљишта Матијевић користи, тек два одсто, што није нешто огромно. Компанија Матијевић позната је да располаже сопственим капиталом којим покрива 92 одсто укупне књиговодствене вредности имовине, нема ниједан дугорочни, нити краткорочни кредит, већ тих осам одсто представљају нормалне кратокорочне текуће обавезе према добављачима, држави и запосленима.

Наше истраживање за ових 11 бивших друштвених предузећа пољопривреде које је купио Петар и Зора Матијевић, по годишњем билансу за 2016. годину имало је вредност сталне имовине нешто већу од пет милијарди динара, а вредност обртне имовине тачно пет милијарди. Тих десет милијарди динара сопственим капиталом покрива са 81,12 одсто. Из изнетих разлога ова друштва у Вршцу, Кикинди, Лазареву, Сенти, Сечњу, Банатском Карловцу, Новом Кнежевцу, Хртковцу и Јаши Томићу, са 312 запослених, не могу служити у прилог нашем захтеву за привредне субјекте без сопственог капитала, јер ова корпорација не само да поседује хотеле, него има значајне прерађивачке капацитете, па и огромну разгранату мрежу малопродајних објеката меса, прерађевина од меса И осталих прехрамбених производа који стварају профит, па је након куповине ових 11 пољопривредних добара широм покрајине, њима обезбедио обртни капитал. Пољопривредна предузећа која имају тако висок степен сопственог капитала морају успешно пословати и власнику доносити профит. Пошто смо уверени дас у ових 11 пољопривредних друштава обезбеђени са пољопривредном механизацијом, треба у наредним годинама очекивати увођење значајног обима система наводњавања из постојећих водотокова и артешких бунара.

Миодраг Костић је купац седам пољопривредних добара, од којих је у прошлој години купио и ПИК Бечеј, након раскинутог уговора о куповини тог великог привредног друштва са Ђорђијем Ницовићем. У њима укупно има 831 запосленог. Привредна друштва из Вајске и Куле припојена са Новом Милошеву. Тако да поред Бечеја и Новог Милошева Костић има друштва и у Инђији и Избишту, као и Селекцију, доо у Алексинцу. Укупна вредност сталне имовине ових друштава је 14,2 милијарде динара, а обртне имовине 6,8 милијарди динара. Ту вредност од 21 милијарду динара покрива са 83 одсто сопственог капитала. Како поседује шећеране, које је купио за по три евра није му било тешко да овим друштвима обезбеди обртни капитал. Миодраг Костић у крајњем се појављује као купац вероватно његових фирми из Холандије и Швајцарске.

Мирослав Мишковић је купац је шест пољопривредних добара. са 511 запослених, од којих је највеће Напредак из Старе Пазове, затим друштва у Апатину, Челареву, Банатском Великом Селу, Кикинди и Бачкој Тополи. Стална имовина ових шест друштава износи нешто више од 12 милијарди динара, а обртна свега 3,6 милијарди динара, па сопственим средствима их 15,7 милијарди динара, покреива са 63,5 одсто сопственог капитала. Мишковић се увек јавља као купац чији је крајњи власник нека од његових кипарских фирми.

Радуле, Радован, Драган Караџић, на једној у Божо Вуковић, на другој страни, купци су четири пољопривредна предузећа, у Банатској Дубици, Сутјесци и два у Сечњу. Сва су она спојена у Рибњак Сутјеска и послују као једно привредно друштво са 137 запослених. Укупна вредност имовине тог друштва на крају 2016. године је 3,6 милијарди динара и сопственим капиталом је покривена само са 26,27 одсто.

Мирољуб Алекса, купац је три пољопривредна добра (Стари Тамиш, Петефи-Темерин и Златица-Мрамора) са 307 запослених. Укупна вредност сталне и обртне имовине од нешто мање седам милијарди динара покривена је са 87,83 одсто сопственог капитала.

Драган и Даница Раца, купци су четири пољопривредна добра (Јединство-Кумане, Слобода и Слога из Зрењанина и Херцеговина из Равног Тополова) и имају 84 запослена. Укупна вредност сталне и обртне имовине износи 715 милиона динара и покривена је сопственим капиталом са 96,94 одсто.

Родољуб Драшковић у протеклој години купио је из стечаја Вршачке винограде који у 2016. години нису имали запослених. Укупна имовина од 1,23 милијарде динара купљена је без динара сопственог капитала Вршачких винограда, као правног лица. Ђорђије Ницовић остао је као купац Рибњака из Сутјеске који има 48 запослених и укупну имовину 227 милиона динара, коју сопственим капиталом покрива са 69,7 одсто.

Зоран Тирнанић, власник трговачког ланца ДИС купац пољопривредног добра Храстово из Ковина и купац је ПИК-а Ковин. Милета Бабовић, Зоран Марковић, ЕБРД и ИФЦ. Купци су Риботекса из Љубовије који има 14 запослених и имовину вредну 248 милиона динара коју сопственим капиталом то друштво покрива са 76,96 одсто, док је ПИК Лала Станковић из Богатића припојен њиховом друштву Вицториа Логистиц из Новог Сада и посебни билансни подаци о пословању нису доступни.

Радојка и Радисав Миловановић, купци су три рибњака (Рибоком-Уздин, Рибњак Млава из Жагубице, Шарански рибњак Београд) и са 40 запослених имали су имовину вредну 489 милиона динара, а сопственим капиталом тих друштава покривали су 79,45 одсто те вредности.

Душан Мојсиловић купац је три пољопривредна предузећа (Агросеме-Кикинда, ПИК Јужни Банат из Беле Цркве и Семенарство Шабац) са 214 запослених и имовином у износу од 4,1 милијарду динара коју ова друштва покривају са 79,9 одсто.

Нада и Ђорђе Момировић, власници Модне конфекције Мона у Београду и ексклузивног хотела на Златибору, купци су пољопривредног предузећа Јавор из Ивањице које има само три запослена и имовину од 114 милиона динара коју покрива капиталом тог друштва са 50,71 одсто.

Неприватизована друштвена предузећа, Највеће међу њима Корпорација ПКБ

Још је преостало 12 друштвених предузећа која до сада нису излагана продаји, међу њима највећа је Корпорација ПКБ, са 1802 запослена. ПКБ располаже имовином у износу од 65,3 милијарде динара, од чега је стална имовина 61,5 милијарди динара, или 94,2 одсто укупне вредности имовине те корпорације. Са капиталом од 52,5 милијарди динара, покрива 85 одсто сталне имовине. Према томе нема ни динара сопственог обртног капитала. Са 3,8 милијарди обртне имовине и са скоро девет милијарди сталне имовине, која није покривена сопственим капиталом, препуштено је банкарским кредитима и добављачима за тих 12,8 милијарди динара, или за 100 милиона евра недостајућег капитала. И није ни чудо што је само у 2016. години исказан губитак у овој Корпорацији од десет милиона евра, тачније десет милиона и 77 хиљада евра. Дакле, на приходу од 4,7 милијарди динара исказан је губитак у пословању у 2016. години од 1.244.252.000 динара, или 26,43 одсто тог прихода. То је ненормално висок ниво исказаног губитка у тој години. Губитак је Корпорација исказала и у претходној години 1,35 милијарди динара, док је тај губитак био знатно нижи у 2014, години када је износио 260 милиона динара, те у 2010. години када је достигао 1,95 милијарди динара..

Пословање предузећа у власништву државног Регистра акција и удела

Државни Регистар акција и удела постао је већински власник акција и удела, након поништеног уговора о продаји друштвеног капитала у седам пољопривредних друштвених предузећа. ЗУ њима данас управљају државни пуномоћници. Та предузећа имају 525 запослених. Међу њима највећи је Митросрем, АД из Сремске Митровице, затим Бачка, АД Сивац, Омољица АД, Панчево, Семе Тамиш, АД Панчево, Јадран, ад Нова Гајдобра, Рибарско газдинство, АД Београд и Плантажа Центар, доо, Велика Дренова. Укупна вредност сталне имовине на крају 2016 године је 7,7 милијарди динара, а обртне имовине 1,53 милијарде динара и покривена је сопственим капиталом ових друштава са 55,69 одсто.

На другој страни Регистар акција и удела већински је власник 16 пољопривредних предузећа код којих је поништен уговор о продаји друштвеног капитала, и код којих је уведен стечајни поступак. Само три ова предузећа у стечају имају запослене и то: Алекса Шантић из истоименог места 130, Долово из Долова 20 И два у БД Аграр Добановци, док 13 њих немају ниједног запосленог. То указује да стечајни управници нису дошли да “лече” ове фирме и санирају пословање, већ да прогласе банкрот и распродају земљиште, објекте, механизацију и готове производе, узму своје обезбеђење (лично и објеката, своје адвокате и свог књиговођу и понашају се као нове газде. У Србији је уобичајено да се од хиљада предузећа у стечају ниједно није санирало, па стечајним управницима и стечајним судијама следује од народна додељен назив гробари привреде. Тих 16 предузећа у стечају имају 16,6 милијарди динара вредности сталне имовине и 7,6 милијарди динара обртне имовине. Укупан преостали капитал тих друштава у стечају је 4,67 милијарди динара и њиме је покривена вредност имовине са је покривена вредност имовине са 9,21 одсто. Обавезе према банкама су 6,4 милијарде динара, а обавезе према добављачима, запосленим И држави 13,2 милијарде динара.

Странци су купци 19 пољопривредних предузећа

Сасвим је вероватно да је један део домаћих купаца пољопривредних добара, “покривен” иностраном фирмом у којој су једини или већински власници. Швајцарске фирме купци су Бајше, доо из Криваје и Будућности, АД ИЗ Чуруга. Са Британских Девичанских острва купљена су два предузећа: Келебија И Дожд Ђерђ, АД из Бачке Тополе. Из Велике Британије купац је Кусаго, доо из Малванске Митровице. Кипарске фирме купиле су АБЦ Фоод, АД из Руског Крстура и Кључ, доо из Кладова. Ирске фирме су купци три пољопривредна предузећа: Фекетич, АД из Сомбора, ПД Милетић, АД ИЗ Сомбора И Војводина, АД ИЗ Бачког Брестовца. Мађарски грађанин купац је пољопривредног добра Шупљак, доо из Суботице. Италијанска фирма купац је 29 новембра из Кикинде. Уједињени Арапски Емирати купили су АД Зоботница из Бачке Тополе. Јединство, доо из Селеуша купио је грађанин из БиХ-а. Хрватска два грађанина купци су ПИК Моравица из Старе Моравице и Ратково, доо из Раткова. Док су две фирме из Словеније купиле пољопривредно добро Соколац из Новог Сада, а Перутнина из Птуја, купила је пољопривредно добро из Бачке Тополе и спојиле га са Месном индустријом Топико, која има 629 запослених.

Да се не би мешали биланси велике Месне индустрије Топико-Перутнина Бачка Топола анализирали смо билансе осталих 15 пољопривредних предузећа из 2016. године и ево резултата те анализе: са 691 запосленим ових 15 предузећа имају сталну имовину вредну нешто више од осам милијарди динара и обртну имовини у износу од 6,6 милијарди динара. Капиталом тих друштава покривају, узето заједно, 33,08 одсто вредности те укупне имовине. Дакле, види се дас у знатно испод наших домаћих бизнисмена, па, чак, И испод наших грађана који су купци бројних предузећа.

У стечају су 43 пољопривредних друштава друштва:

• ПИК Земун, ДП, Земун

• ПИК Драган Марковић, Обреновац

• Аграр Фруит, АД, Бошњаци

• Воћар, ДП, Александрово, Мерошина

• ПК Годомин, ДО, Смедерево

• Пољ. комбинат Делишес, Владичин Хан 100% друштвени капитал

• 7 јули, ДП, Црвенка

• АИК Јагодина, ДП у стечају

• ПИК Ниш, 100 % друштвени капитал

• Слемен, ДП, Сокобања 100% друштвени капитал

• 9 октобар, ДП, Српски Крстур 100% друштвени капитал

• Јединство, ДП, Крушчић 100% друштвени капитал

• Луне Миловановић, ДП, Баваниште 100% друштвени капитал

• Мачва, ДП, Шабац 100% друштвени капитал

• Еко храна, ДП, Бољевац 100% друштвени капитал

• Живинарсеа ôарма, ДП, Крушчић 100% друштвени капитал

• Масурица, АД, Сурдулица

• Напредак, ДП, Босилеград, 100% друштвени капитал

• Палић, ДП, Суботица

• Пољ. комбинат Спасије Стејић, Нови Кнежевац, 98 друштвени капитал

• ПКБ Срем, до, Угриновци, друштвени капитал

• Плана-Репродукциона фарма свиња, ДП, Велика Плана

• Пољопривреда, ДП, Лесковац, 100% друштвени капитал

• Пољопродукт, ДП, Врање 100 % друштвени капитал

• Јединство, ДП, Александровац 100% друштвени капитал

• Рамски Рит, АД, Велико Градиште, друштвени капитал

• Товарник, ДП, Шид, друштвени капитал

• Сталаћ, ДП, Сталаћ 100% друштвени капитал

• Холдинг Компанија Yуко, ДП, Житиште 100% друштвени капитал

• ПИК Алексинац, 100% друштвени капитал

• Расадник, АД, Врањска Бања

• Плантажкоп, ДП, Доње Стопање, Лесковац, 100 % власник Навип

• Стаклена башта,АД, Кањижа

• Винарски подрум,ДП, Власотинце 100% друштвени цапитал

• Панвита, ад, Алибунар,, купац Чолак Денуц

• 1 октобар, АД, Сомбор, 100 одсто купац МијићБранко

• Јединство, АД у ликвидацији, Жабаљ, купац 72,77% Филиповић Милисав

• Силос, АД, Јаковокупац Божић Ђорђе

• Варваринско Поље, Параћин купци Пајић Аца И дригу Пајићи

• Вирт, Вршац

• Семе, доо, Београд

• Агросеме, АД, Панонија-Суботица

• Фармацооп, АД, Каћ

39 обрисаних пољопривредних предузећа, након закљученог стечајног поступка:

• Баталаге, ДП, Баталаге

• Будућност, доо, Црвенка

• Воћар, АД, Пожега

• Граничар, АД, Ћала, Нови Кнежевац

• Фарма свиња, ДД, Петровац 100% друш. својина

• Фарма свиња, доо, Холдинга Крајина, Кобишница

• Владимирци, АД, промењено седиште у Приштина,

• Енипекс, ДП, Ћачак

• Елан, ДП, Косанчић, Бојник

• Биљна производња, доо, Холдинга Крајина, Неготин 100% друштвени капитал

• Фармакооп, доо, Шабац 100% друштвени капитал

• Центар за живинарство, ДП, Пожаревац 100% друштвени капитал

• Дубрава, ДП, Гаџин Хан 100% друштвени капитал

• Змајево, АД, Врбас

• Пољопривреда, доо, Прлике 100% у власништву Индустрије тепеха

• Холдинг Компанија ПИК Алексинац

• Коперант, ДП, Бољевац друштвени капитал

• Пољопривредни комбинат Крајина, Неготин друштвени капитал

• Куплин, ДП, Бачки Петровац друштвени капитал

• Тромеђа, АД, Мајдан, Нови Кнежевац

• Пољопривредно добро Ораница Аграр, АД, Мајдан, Н. Кнежевац у влас. Фиделинке Суботица

• Плавка промет, ДП, Београд

• Живинарство, АД, ВЕЛИКА Плана, друштвени капитал

• Пољопривреда, АД, Ново Село Ором, Кањижа

• Суботиште, ДП, Суботица, друштвени капитал

• Слога, АД, Пећинци

• Тамнава, ДП, Коцељева, 100% друштвени Капитал

• Трудбеник, ДП, Стари Лец, Пландиште, 100% друштвени капитал

• Фрипак, АД, Ниш, друштвени капитал

• Агропродукт, ДП, Алесксинац

• Расадник, доо, Аранђеловац

• Завод за пољопривреду, доо, Лозница

• Ћвећар & Перпер, АД, Лесковац

• Милан Живић Рача, купац Николић вЛАДАН

• ПП Топола, Хоргош

• Златица, Падеј, Чока

• Yуко, ДП, Алибунар

• Његошево, ДП, Његошево

• Агрокомбинат, АД, Суботица

Да не би и она горе наведена пољопривредна друштва доживела судбину ових 82 предузећа у стечају и брисању као активних, након закљученог стечајног поступка, једино што би Влада Републике Србије морала да уради је да се хитно уразуми!

Судбина задруга

26 су обрисане, након закљученог стечајног поступка

28 задруга је данас у стечају

11 је остало активних

Коначно, треба рећи да би ови биланси пољопривредних предузећа за 2016. годину, по групама купаца, морали да убеде министра пољопривреде и министра финансија, да су нужне субвенције и други подстицају за развој ове наше базичне гране привреде, у којој Србија, као европска земља има неке компаративне предности. Али, као је свима добро познато да један човек одлучује о свему у Србији, па и о томе да ли ће пасти киша на жедне оранице, тешко је поверовати да ће се то и десити.

Миодраг К. Скулић, Таблоид

[Прст_у_ока_латиници]

http://biosens.rs/?page_id=7743&lang=en

[Прст_у_ока_латиници]

Бактеријски рак: Како су УН затровале Босну (видео)
у Вести, Видео, Регион 25. марта 2018. 0

Сарајево-Више од 400 пољопривредника броји астрономске губитке због заражених малина које је УНДП донирао кроз пројекат „Одговор УН-а на поплаве у БиХ“ у периоду од 2014. до 2016. године, наведено је у тајном извештају УНДП састављеном након тужбе једног од пољопривредника.
Извештај, који УНДП у БиХ већ два месеца на све начине покушава да сакрије, а који је у поседу АТВ, показује да су малине биле заражене бактеријским раком корена.
Малине је посадило 81 домаћинство, чија су земљишта након садње контаминирана и потпуно су неупотребљива следећих пет година. УНДП БиХ је причу покушао да заташка и понудом нових садница власницима земљишта, а онима који нису били толико лакомислени да саде малине на зараженом земљишту понуђена је пољопривредна опрема у вредности од по хиљаду марака. УНДП БиХ је на овај начин упропастио земљиште неколико стотина људи. Успут је прекршио и неколико програмских процедура УНДП.
УНДП се није придржавао локалних закона чији је циљ предупређење увоза контаминираних садница. УНДП није послао запосленог стручњака у расадник како би испитао малине. Уместо тога, ослањао се на добављача и замолио га да слика саднице и пошаље њихове фотографије. Ниједан агроном УНДП није испитао целокупну пошиљку пре дистрибуције.

УНДП није предузео мере како би избегао штетне утицаје када је могућа контаминација потврђена, стоји у извештају. Увозник малина била је фирма „Јафа комерц“ из Мостара, која с УНДП БиХ није имала никакав уговор, па су тако заражене малине формално правно увезене про боно. Пољска фирма „Харгривс“ испоручила је малине сорте полка у децембру 2015. године — без потврде фитосанитарног инспектора да су малине здраве. УНДП је морао да прегледа малине пре испоруке корисницима, али то није учинио, наводи се у извештају.
Званичници су објаснили да је уобичајена процедура да се камиони паркирају на царинском терминалу у Сарајеву, до добијања анализа садржаја пошиљки, што кошта 200 евра по дану. УНДП очигледно није имао ни просторног ни другог капацитета да обави преглед, па он није ни извршен, стоји у извештају. Неколико дана након увоза, малине су подељене пољопривредницима. Након што су републичка и федерална инспекција утврдиле да се ради о зараженим малинама, наредиле су УНДП да обустави испоруку.
УНДП није реаговао ни две седмице након налога инспекција.
Пет, десет, двадесет хиљада марака — тако збрајају штету пољопривредници чије је земљиште отровано зараженим малинама које им је донирао УНДП након поплава 2014. године.



Дизали су кредите да купе земљиште због обећаних бесплатних садница, а данас могу само да гледају у јалову земљу на којој следећих пет година неће моћи да посаде ништа осим житарица. Питање је да ли би и житарице успеле, јер се после свега ретко ко усуђује да покуша. Питање је и да ли ће се земља уопште опоравити након пет година. Укупна директна материјална штета у овом тренутку дословно је непроцењива, али математика ће свакако ићи трагом најмање 200 хиљада заражених садница.
Алтернативној телевизији су се након јучерашње објаве тек делова из тајног извештаја УНДП о зараженим малинама јавили пољопривредници којима су заражене малине уништиле земљишта. Један од пољопривредника тражио је од АТВ увид у извештај УНДП. Потврдио је све наводе објављене у прилогу, а недуго након првог позива одустао је од разговора због, како је објаснио, страха за личну и безбедност своје породице.
Они који су стали пред камере тврде да су многи покушали да их ућуткају због нарушавања угледа УНДП. Док збрајају штету, питају се ко ће да одговара за последице. Кривца траже и четири пољопривредника из Мелине, надомак Бањалуке, чија су земљишта након садње зараженим малинама остала пуста.
„Полку смо по налогу инспектора из Бањалуке морали да почупамо, вратимо, ускладиштимо. Микер се посушио, од њега нема ништа. Добили смо је други пут — посадимо поново, опет чупај. Други пут посадимо и опет нема ништа. Не знам шта ћемо даље. Нити знам шта још могу да садим“, рекао је Недељко Палачковић из села Мелине.
Зоран Штековић каже да није писао колико је новца уложио, али да је сигуран да је у питању велика сума.
„Кад би се гледала припрема земљишта, орање, фрезање и труд, а на крају ништа нема“, коментарише Штековић.
Недељко и Зоран тврде да се не сећају кад их је неко из УНДП обишао. УНДП је, како је наведено у извештају, био обавезан да информише пољопривреднике како да реше проблем контаминираног земљишта. Такође, био је обавезан да оцени како је проблем са малинама утицао на домаћинства.

Пољопривредник који није желео да се открије његов идентитет каже да је у причу са малинама уложио више од 10.000 марака, а за то га, како каже, нико из УНДП није питао. Саднице су стигле у касним сатима, и изгледале су лоше, али није посумњао да су заражене.
„Тај садни материјал није имао ниједну етикету, као што друге саднице дођу, одакле је и порекло. Међутим, те етикете су биле разбацане по камиону. Биле су у великим палетама, као нагажено снопље“, каже пољопривредник.
Малине су преко граничног прелаза Изачић транспортоване на територију БиХ. Републичка инспекција је 24. децембра 2015. пресрела једну од пошиљки упућених на територију Републике Српске и одмах је примећено да са садницама нешто није у реду. Тад је било касно за многе пољопривреднике — бројна домаћинства већ су посадила заражене малине које им је УНДП поделио седам дана раније, а које су из Пољске у БиХ доспеле без потврде о здравственој исправности.

АТВ

[Прст_у_ока_латиници]

ДАНАС: Странци међу највећим власницима земље у Србији
BY РЕПОРТЕР ON 13. ЈУЛА 2018. • ( ПОСТАВИТЕ КОМЕНТАР )
1 Vote

*Држава земљу продавала по цени од 150 до 200 евра по хектару, а сада је нови власници процењују на 20.000 евра по хектару

*После прва три домаћа бизнисмена, Матијевића, Костића и Мишковића, најкрупнији земљопоседници у Србији су компаније из Ирске, Мађарске и Хрватске

*Неколицина највећих земљопоседника у Србији у својим рукама држи око 100 хиљада хектара обрадиве земље, што представља праве латифундије, за шта захвалност дугују држави која им је јефтино продала земљу некадашњих пољопривредних комбината, сматра домаћа стручна јавност.


фото: EPA DANIEL REINHARDT
Неколицина највећих земљопоседника у Србији у својим рукама држи око 100 хиљада хектара обрадиве земље, што представља праве латифундије, за шта захвалност дугују држави која им је јефтино продала земљу некадашњих пољопривредних комбината, сматра домаћа стручна јавност.

Да међу великим земљопоседницима у Србији влада жестока борба потврђује податак да је МК група Миодрага Костића купила Викторија групу која је запала у проблеме, по цени која је за сад још увек тајна, а по свему судећи разлог преузимања је напад на позицију број 1. међу српским приватним земљопоседницима коју у овом тренутку суверено држи Петар Матијевић, власник индустрије меса „Матијевић“. Свакако је да ће оно чиме располаже Викторија група, чија је основна делатност трговина и прерада уљарица, а то је сарадња са више од 300 пољопривредних задруга и 40.000 пољопривредника и 1.300 запослених у компанијама чланицама Сојапротеин, Викторијаоил, Викторија лоџистик, Лука Бачка Паланка, Ветеринарски завод Суботица, СП лабораторија и Риботекс, и те како ојачати пољопривредну империју Миодрага Костића.

Ипак, како сада ствари стоје, Петар Матијевић је са око 35.000 хектара земље и даље највећи приватни земљопоседник у нашој земљи. Запошљава око 2.600 људи на пољопривредним пословима. Компанија којој је на челу, између осталог, поседује имања „Бездан“ и „Равница“ у Бајмоку, „Једнота“ у Ковачици, „Златица“ код Зрењанина. Осим тога Матијевић у свом власништву држи и око 1.500 хектара обрадиве земље у Хрватској.

Миодраг Костић пак у свом поседу има 30.000 хектара земље. Пољопривредно земљиште МК група има на територији општина Пожега, Вршац, Кула, Бачки Брестовац, Инђија и тако даље. Та компанија располаже са 9.000 хектара земљишта које наводњава а Костић је закупац око 30 хиљада хектара земљишта у Украјини.

Мирослав Мишковић преко своје компаније Делта аграр обрађује 14.500 хектара земље у Србији, а бави се ратарством, воћарством, сточарством и рибарством.

Четврту позицију међу приватним српским земљопоседницима држи бизнисмен Ђорђије Ницовић са само око 400 хектара. Он је поседовао знатно више земље али је већину продао, међу њима и ПИК „Бечеј“ са око 2.900 хектара земље које је од њега купио Миодраг Костић.

Међу страним компанијама највише земљишта у Србији поседује ирска компанија Балтик проперти инвестмент лимитед са 13.000 хектара земљишта, Мађарска компанија ЦБА власник око 2.650 хектара земље а Жито група Марка Пипунића из Осијека у Србији има око 2.000 хектара земљишта Ипак, са око 830 хиљада хектара земље у свом поседу највећи земљопоседник је и даље држава Србија.

Агроекономиста Милан Простран каже за Данас да највећу одговорност за постојање огромних приватних пољопривредних газдинстава, што није типично за земље Европе и Северне Америке сноси држава која је веома јефтино продавала хектаре приватницима.

– Пољопривредни комбинати су продавани будзашто. Цена хектара се кретала од 150 до 200 евра. Колико је то ниска цена најбоље говори то да актуелни приватни власници исти тај хектар који је сада у њиховом поседу цене 20 хиљада евра. Из тога се најлакше може видети по каквој багателној цени су добили изузетно вредно пољопривредно земљиште. Куповином плодног земљишта ти приватници су дошли до капитала и након тога проширивали своје богатство куповином прерађивачких капацитета. То се и сада десило па је Костић купио Викторија групу која је запала у проблеме – истиче наш саговорник.

Према његовим речима, огромне обрадиве површине су у рукама крупних приватних поседника.

– Тако велике поседе не можете пронаћи у развијеним земљама. Примера ради, у САД ћете тешко наћи већи поседи од 10.000 хектара и то је углавном реч о пашњацима, а не ораницама. Са латифундијама које постоје у Србији једино се могу поредити огромне површине земљишта у власништву крупног капитала у неком земљама Јужне Америке – каже Простран.

Приватизациони саветник Бранко Павловић истиче да ако велики приватни земљопоседници испуњавају своје обавезе и плаћају ренту држави у случају да су закупци не види ништа спорно у чињеници да поседују толико земље.

– Проблем у Србији није у чињеници да постоје велики земљопоседници већ да постоји око 500 хиљада хектара земљишта у власништву државе које се уопште не обрађује или не обрађује на адекватан начин. То је много већа површина под обрадивом земљом него она коју поседују велики земљопоседници и у интересу српске пољопривреде би било да се на том плану нешто промени, односно да та земља почне да се обрађује. Када је пак реч о куповини Викторија групе која је запала у проблеме па ју је преузео Костић то је најбољи пример да то што је ЕБРД уложио новац у неку фирму аутоматски не значи и да је реч о добро осмишљеном послу нити да је свака инвестиција где уложи та банка сигурна – закључује наш саговорник.

Највећи земљопоседници:

Матијевић – 35.000 хектара

Костић – 30.000 хектара

Мишковић – 14.500 хектара

Балтик проперти инвестмент – 13.000 хектара

ЦБА – 2.650 хектара

Зито група (Хрватска) – 2.000 хектара

[Прст_у_ока_латиници]

http://web-tribune.com/tema_dana/srbiji-...jgoru-robu

[Прст_у_ока_латиници]

https://rs.sputniknews.com/analize/20180...oce-uvoz-/

[Прст_у_ока_латиници]

https://emerging-europe.com/news/kosovos...rman-fund/

[Прст_у_ока_латиници]

https://twitter.com/srbininfo/status/103...0350518274

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.vaseljenska.com/vesti/vucice...septembru/