[Vlad Alekš]

Nedić nije osnovao Banjički logor i da je taj logor bio podenjen na dva dela, gde su nad prvim, u kom su bili džeparoši, lopovi i prostitutke, nadležnost imali Nedićeva vlada i specijalna policija, a nad drugim, gde su bili politički zatvorenici, komunisti, pripadnici JVuO i Jevreji - Nemci; da nije odgovoran za logor na Starom sajmištu, koji je bio u okviru NDH; da je "jevrejsko pitanje" rešavao Gestapo i SS, a ne Nedićeva vlada; da iz Srbije nijedan građanin nije bio regrutovan za Istočni front; da je spasao 350.000 izbeglica iz NDH i 250.000 Slovenaca; da je spasavao skojevce iz banjičkog logora, među kojima i Purišu Đorđevića i prebacivao ih u centar za prevaspitavanje srpske omladine u Smederevskoj Palanci; da je spasao Dražine oficire i podoficire, a oficirima Jevrejima iz vojnih logora davao srpska dokumenta.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...pli-arsini

Какве глупости...

"OSTALE DVE KUĆE
MILAN Nedić je iza sebe ostavio zgradu na Slaviji, na mestu gde je izgrađena Narodna banka Srbije. Takođe je ostala kuća u zemunskom parku, gde se danas nalazi vrtić. Ako ne bude rehabilitovan, porodica neće imati pravo na povraćaj ovih nekretnina."

Narodna banka i vrtić.

[Ђуро]

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ


http://www.pogledi.rs/odjeci-drazine-reh...sto-nauke/

У тексту се каже да је Михаиловићу суђено по закону који није постојао у вријеме (не)извршења дијела.

Да ли то значи да је закон донијет касније? Како би се у том случају судило за ратне злочине ако их није било у претходним законима? При томе не кажем да је суђење Михаиловићу било законско. Само ми није јасно како то не може да се суди по законима касније донесеним кад се има у обзиру да је у питању рат.

[Милослав Самарџић]

Да, закон је донет 1945. Један од основних постулата права је да закони не важе ретроактивно.
Ранији закони су третирали и ратна питања, као и у свакој земљи. Конкретно, КЗ из 1929. Постојала је и Уредба о војним судовима од 8. априла 1940, затим Закон о заштити државе из 1921. итд. По предратним законима судили су четнички судови.

[Vlad Alekš]

Да, закон је донет 1945. Један од основних постулата права је да закони не важе ретроактивно.

Koliko se ja sećam Vesninog teksta, ona se poziva na nirmberški proces. Saveznici su sudili nemačkoj državnoj upravi na osnovu "zakona" koji su doneti nakon zločina. Ona se poziva na to da, iako su nacionalsocijalisti ubijali ljude po tada važećim nemačkim zakonima, ti zakoni su se kosili sa osnovnim civilizacijskim standardima. Neka me neko ispravi ako grešim, ali ja sam tako shvatio njeno objašnjenje u vezi sa "suđenjem po zakonu koji nije bio na snazi za vreme (ne)vršenja zločina".

[Милослав Самарџић]

Не верујем, колико је мени познато, у Нирнбергу су судили по старим законима.

[ЛукаЛоко]

hehe, ovo sa Jelkom me prijatno iznenadilo...voditelj se malo zaebao...nikako nije ocekivao ovakav odgovor Jelka

Ali ustase ne miruju

Rehabilitacija Draže Mihailovića može se oboriti. Evo kako!
http://www.tportal.hr/vijesti/komentari/...-kako.html

Нисам правник, али могу да погледам.
Овај текст је такав идиотизам да се једва суздржавам да не опсујем као простак.
Даћу неколико примера.

"S obzirom na to da je njezin komparativni popis izostavio Italiju, državu koja me se tiče jer sam njezina građanka, dodala bih 'talijansko iskustvo', odmah ističući činjenicu da je Mihailović imao suđenje. Per contro, Mussolini i mnogi fašistički gerarchi nisu imali ni suđenje, ni presudu, niti se ikad doznalo tko je dao nalog za egzekuciju, da bi uopće neki zakon, bilo pravedni bilo nakaradni, mogao omogućiti reviziju tih procesa/presuda, jer ih… nije ni bilo. Nije bilo čak ni pravosudne istrage! Uvijek sam se pitala li je to zato što bi nalaz istrage, eventualno otkrivši 'počinitelja', otvorio pitanje procesuiranja osoba koje su naredile njegovu likvidaciju, dovlačenje njegovog mrtvog trupla u Milano i izlaganje na trgu Loretu, kako bi se što više ljudi moglo vlastitim očima uvjeriti u to da je stvarno mrtav i da više nikome ne može nauditi."

Не разумем какве везе има Михаиловић са Мусолинијем. Мусолини је био на челу фашистичке државе Италије, био је Дуче. Дочим је Михаиловић био вођа гериле, легални представник демократске владе.

Затим:

"Teresa Mattei, talijanska partizanka i najmlađa članica Ustavotvorne skupštine Republike Italije, osoba je koja je organizirala atentat na fašističkog filozofa Giovannija Gentilea. Taj je fakt oduvijek poznat; počinitelji ga nikad nisu ni krili. Do prije dvije godine bila je živa i nikom nije palo na pamet otvoriti ikakav proces protiv nje ili istragu o ubojstvu. O atentatu koji je materijalno izvršio njezin suprug napisala je: 'U ratu ljudski život gubi vrijednost. Kretali smo se usred krvi, svaki dan smo svjedočili strašnim zločinima koji su nas otvrdnuli. Postoje trenuci u povijesti koji ne dopuštaju polovične mjere.'"

Атентат на филозофа? Какав је ово идиотизам? Не знам ништа о том човеку, али овде је прича представљена као да је ауторка потпуни идиот. Хајде да побијемо све песнике зато што смо у њиховим песмама нашли нешто што нам се не свиђа.

Затим:
"U konkretnom slučaju, sama činjenica da je kralj pozvao svog generala da se stavi pod Titovo zapovjedništvo, a ovaj to nije učinio – potvrđuje izdaju i onih pravila (i po onim zakonima) za koje se tvrdi da ih je poštovao. Da je umjesto 'komunističkog zakona' na Mihailovića bio primijenjen Krivični zakonik Kraljevine Jugoslavije iz 1929. i Haške konvencije iz 1907. – on bi opet bio osuđen kao izdajnik!"

Приметио сам да је ово омиљени комуњарски аргумент. Употребио га је и Дачић у оној расправи са Антићем. Они који мрзе краља и саму идеју краљевине из дна своје мале покварене душе позивају се на тог истог краља. Каква хипокризија!

И на крају:
"O postupku iz 1946. pravna stručnjakinja Vesna Rakić-Vodinelić kaže: 'Ono je imalo sve odlike postratnog suđenja. Držanje suda i kvaliteta obrane pokazali su više poštovanja prema pravičnosti suđenja, nego što je to bio slučaj s, na primjer, suđenjem Pierreu Lavalu u Francuskoj ili Williamu Joyceu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su poslije Drugog svjetskog rata bile demokratske države. Srbija (i FNRJ) je bila komunistička država i to je jedina differentia specifica u odnosu na suđenja u Francuskoj, Britaniji, Norveškoj i Grčkoj. Ta se razlika naročito potencira banalno zlom primjedbom da su Mihailoviću sudili pobjednici. Međutim, oružani sukobi obično završavaju nečijom pobjedom, odnosno porazom, a sasvim rijetko pomirenjem.'"

Признаћу да поседујем извесну црту мазохизма и да повремено одем на сајт Пешчаника. Док сам читао текст Весне Ракић Водинелић, функционерке Нове странке, све време сам себи постављао исто питање баш као и у току гледања филма о Кочи Поповићу - да ли је аутор толико глуп или је само покварен, или и једно и друго??? Све време она потенцира да је Дража квислинг и да треба аналогије тражити са квислинзима на челу са једним и јединим Квислингом. Да је реч о Недићу, разумео бих је. Та њена аналогија погрешна је. Аналогију је требало да тражи у суђењима антикомунистичким и антиокупаторским борцима (активистима) у државама с ону страну Гвоздене завесе. Дакле, првенствено у Пољској и вероватно у Чехословачкој. Дража није био председник квислиншке владе, попут Недића или Квислинга, па да му се суди за "квислинштво". На суђењу су комунисти покушали да докажу како Дража јесте био квислинг, што им није успело. И због тога пресуда и јесте поништена пре месец дана. Е то је "једина differentia specifica".

Хрват у данашње време може да буде или комунац или усташа. Треће му није дато. Где су данас Хрвати попут Желимира Мажуранића? Само да вас подсетим, то је човек који је 1941. у Загребу себи пререзао грло бријачем. То је учинио када је схватио у каквој злочиначкој држави живи и како је све изгубило смисао.

Ова жена неумесно помиње италијанска дешавања како би оправдала суђење ген. Михаиловићу.
Филозоф Ђовани Ђентиле јесте био фашиста, заиста раније је био министар просвете у Мусолинијевој влади. Његова реформа школског уређења, наравно без идеолошких предмета, у Италији је остала на снази скоро до наших дана. Убијен је у Фиренци 1944. од комунистичких партизана, док је чини ми се излазио аутом из своје резиденције. Дакле, био је интелектуалац и био је ненаоружан, тако да његово могло би се сматрати политичко убиство.
Она каже да живи у Италији а не преприча неке ствари које јој нису повољнe, на пример то да је Мусолини, како сам причао на овом форуму пре неколико година, убијен од комунистичких партизана у сумњивим околностима. Комунисти су заиста зграбили злато које су фашисти носили са собом и ликвидирали и своје који нису пристајали на то. Починиоци тих злочина нису никада одговарали правосуђу, него били су заштићени од партије, неки од њих чак од парламентарског имунитета.
А то по њој би требало да буде пример правде за Србију?

[Милослав Самарџић]

Јел некад нађено то злато које су тад мазнули комунисти?

[Романија]

Мислим да су Мислослав и Николај рекли да је немогуће поново ставити мртвог човјека на суд.
А како се то десило Апису 1953, обнављање Солунског процеса, а он стријељан 1917?

[Николај]

Мислим да су Мислослав и Николај рекли да је немогуће поново ставити мртвог човјека на суд.
А како се то десило Апису 1953, обнављање Солунског процеса, а он стријељан 1917?

И Апис је тада рехабилитован, није му поново суђено.

[Николај]

O postupku iz 1946. pravna stručnjakinja Vesna Rakić-Vodinelić kaže: ''Ono je imalo sve odlike postratnog suđenja. Držanje suda i kvaliteta obrane pokazali su više poštovanja prema pravičnosti suđenja, nego što je to bio slučaj s, na primjer, suđenjem Pierreu Lavalu u Francuskoj ili Williamu Joyceu u Ujedinjenom Kraljevstvu''

Занимљиво како сви противници рехабилитације као пример наводе Лавала у Француској, а не и маршала Петена, јер знају да су овог другог послератне власти оставиле у животу. А он је био на челу једне квислиншке државе и далеко значајнији од Лавала.

[Романија]

Не, тај судски поступак је обновљен, и трајао је 2-13 јуна '53. Једина је разлика што је пресуда другачија него 1917. Занимљиво је да они ту бацају у осуду све оно што су они Дражи радили.
"Република" 30.6.1953: "Овај процес у БГ разобличио је и разголитио до сржи једну велику лаж, једну тешку неправду и суд је учинио крај тој одурној лажи, спрао љагу са суда, уздигао погажени закон и пружио задовољење јавном моралу. Он је заклопио једну болесну и мрачну страницу у српској историји. Хвала суду! Зарад његове часне пресуде било је вредно живети! Апис је крупна историјска фигура и национални револуционар!"

[Николај]

Обновљен је да би била поништена пресуда Војног суда из 1917. године, не да би му се судило поново.

[Романија]

Не видим разлику. Судило му се опет и проглашен је невиним.

[Николај]

Није му се судило, него је утврђивано да ли је имао праведно суђење или не, исто као и у Дражином случају. Не може да се суди некоме ко је мртав.