Поруке: 2,302
Теме: 21
Придружен: Jan 2014
Углед:
515
(11-06-2015, 12:27 PM)Ратко Пише: Nedić nije osnovao Banjički logor i da je taj logor bio podenjen na dva dela, gde su nad prvim, u kom su bili džeparoši, lopovi i prostitutke, nadležnost imali Nedićeva vlada i specijalna policija, a nad drugim, gde su bili politički zatvorenici, komunisti, pripadnici JVuO i Jevreji - Nemci; da nije odgovoran za logor na Starom sajmištu, koji je bio u okviru NDH; da je "jevrejsko pitanje" rešavao Gestapo i SS, a ne Nedićeva vlada; da iz Srbije nijedan građanin nije bio regrutovan za Istočni front; da je spasao 350.000 izbeglica iz NDH i 250.000 Slovenaca; da je spasavao skojevce iz banjičkog logora, među kojima i Purišu Đorđevića i prebacivao ih u centar za prevaspitavanje srpske omladine u Smederevskoj Palanci; da je spasao Dražine oficire i podoficire, a oficirima Jevrejima iz vojnih logora davao srpska dokumenta.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...pli-arsini
Какве глупости...
"OSTALE DVE KUĆE
MILAN Nedić je iza sebe ostavio zgradu na Slaviji, na mestu gde je izgrađena Narodna banka Srbije. Takođe je ostala kuća u zemunskom parku, gde se danas nalazi vrtić. Ako ne bude rehabilitovan, porodica neće imati pravo na povraćaj ovih nekretnina."
Narodna banka i vrtić.
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Поруке: 17,010
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,875
Да, закон је донет 1945. Један од основних постулата права је да закони не важе ретроактивно.
Ранији закони су третирали и ратна питања, као и у свакој земљи. Конкретно, КЗ из 1929. Постојала је и Уредба о војним судовима од 8. априла 1940, затим Закон о заштити државе из 1921. итд. По предратним законима судили су четнички судови.
Поруке: 2,302
Теме: 21
Придружен: Jan 2014
Углед:
515
(11-06-2015, 05:41 PM)Милослав Самарџић Пише: Да, закон је донет 1945. Један од основних постулата права је да закони не важе ретроактивно.
Koliko se ja sećam Vesninog teksta, ona se poziva na nirmberški proces. Saveznici su sudili nemačkoj državnoj upravi na osnovu "zakona" koji su doneti nakon zločina. Ona se poziva na to da, iako su nacionalsocijalisti ubijali ljude po tada važećim nemačkim zakonima, ti zakoni su se kosili sa osnovnim civilizacijskim standardima. Neka me neko ispravi ako grešim, ali ja sam tako shvatio njeno objašnjenje u vezi sa "suđenjem po zakonu koji nije bio na snazi za vreme (ne)vršenja zločina".
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Поруке: 17,010
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,875
Не верујем, колико је мени познато, у Нирнбергу су судили по старим законима.
Поруке: 17,010
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,875
Јел некад нађено то злато које су тад мазнули комунисти?
Поруке: 2,374
Теме: 43
Придружен: Jan 2014
Углед:
201
Мислим да су Мислослав и Николај рекли да је немогуће поново ставити мртвог човјека на суд.
А како се то десило Апису 1953, обнављање Солунског процеса, а он стријељан 1917?
Поруке: 4,403
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
651
(12-06-2015, 08:40 PM)Романија Пише: Мислим да су Мислослав и Николај рекли да је немогуће поново ставити мртвог човјека на суд.
А како се то десило Апису 1953, обнављање Солунског процеса, а он стријељан 1917?
И Апис је тада рехабилитован, није му поново суђено.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 4,403
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
651
Цитат:O postupku iz 1946. pravna stručnjakinja Vesna Rakić-Vodinelić kaže: ''Ono je imalo sve odlike postratnog suđenja. Držanje suda i kvaliteta obrane pokazali su više poštovanja prema pravičnosti suđenja, nego što je to bio slučaj s, na primjer, suđenjem Pierreu Lavalu u Francuskoj ili Williamu Joyceu u Ujedinjenom Kraljevstvu''
Занимљиво како сви противници рехабилитације као пример наводе Лавала у Француској, а не и маршала Петена, јер знају да су овог другог послератне власти оставиле у животу. А он је био на челу једне квислиншке државе и далеко значајнији од Лавала.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 2,374
Теме: 43
Придружен: Jan 2014
Углед:
201
Не, тај судски поступак је обновљен, и трајао је 2-13 јуна '53. Једина је разлика што је пресуда другачија него 1917. Занимљиво је да они ту бацају у осуду све оно што су они Дражи радили.
"Република" 30.6.1953: "Овај процес у БГ разобличио је и разголитио до сржи једну велику лаж, једну тешку неправду и суд је учинио крај тој одурној лажи, спрао љагу са суда, уздигао погажени закон и пружио задовољење јавном моралу. Он је заклопио једну болесну и мрачну страницу у српској историји. Хвала суду! Зарад његове часне пресуде било је вредно живети! Апис је крупна историјска фигура и национални револуционар!"
Поруке: 4,403
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
651
Обновљен је да би била поништена пресуда Војног суда из 1917. године, не да би му се судило поново.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 2,374
Теме: 43
Придружен: Jan 2014
Углед:
201
Не видим разлику. Судило му се опет и проглашен је невиним.
Поруке: 4,403
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
651
Није му се судило, него је утврђивано да ли је имао праведно суђење или не, исто као и у Дражином случају. Не може да се суди некоме ко је мртав.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године