Пошто са некима нема сврхе водити разуман разговор нити их третирати увиђавно (јер су очигледно безобразни), што се тиче рехабилитације Драже што је тема и о чему сам желео да пишем...
Иако би, да се овде ради о било којој другој земљи у Европи он био потпуно и одавно рехабилитован, као и други борци покрета отпора који су имали ту несрећу да на власт дођу њихови ривали и стога били сатанизовани (ми нисмо једина земља која је имала ту ситуацију), код нас је ствар изузетно сложена и укључује како домаћи, тако и страни фактор.
1. Дража Михаиловић је од стварног команданта ЈВуО и покрета отпора у окупираној Југославији, такође постао симбол и идеја. Код многих његових поштовалаца, као и противника он је постао симбол српског национализма. Такође је постао симбол предратне југословенске монархије и државног уређења, која је баштинила и традиције старе српске војске, а које би се могле окарактерисати "конзервативним" и "традиционалним". Занимљиво, да Хрват Јозо Томашевић разарање тих традиционалних српских институција сматра за једини битни резултат Титове победе, не победу над Немцима који би ионако били побеђени, независно од отпора у Југославији. Наравно, ово пре свега показује како други виде Дражу. Као симбол, он постаје средство психолошке пројекције разних идеолошких конструкција, које врло често немају везе са историјским ЈВуО и историјским Дражом, већ са извесним савременим конструктима који су резултат Брозове владавине.
2. Организација Драже Михаиловића је пре свега била југословенска организација покрета отпора, која је представљала војску Краљевине Југославије, тј. земље која је нападнута и окупирана. Она је у себе, поред Срба, укључивала Словенце, муслимане, па чак и Хрвате. Тај покрет је циљао на све оне становнике Југославије који су били противници окупације, били за Југославију и били за Краља, без обзира да ли су Срби или не. Логично, пропаганда НДХ и комуниста, свако из својих разлога, су тежили да униште кредибилитет ЈВуО код других народа, пре свега представљајући их као српске православне шовинисте, док су комунисти поред тога тежили да униште кредибилитет ЈВуО код српског народа, нарочито после рата, представљајући их као монструме, издајнике и звери. Комунисти су такође пропагандно све јединице под називом "четници" трпали у исти кош, представљали као јединствену организацију и реакционарну идеологију и све их приписивали Михаиловићу, ради изједначавања ЈВуО и оних четничких организација и покрета које са ЈВуО или немају везе или су са ЈВуО имали веома лабав контакт. Исто тако, комунисти су представљали ЈВуО као ривалски идеолошки покрет, иако ЈВуО као таква није била идеолошка армија, насупрот партизанима, љотићевцима и усташама и у себе је укључивала различита политичка гледишта.
3. После распада СФРЈ, многи код Срба су прихватили булајићевски имиџ четника који су стварали Брозови пропагандисти и почели да схватају четнике као неку српску верзију "анђела пакла". Слике таквих људи су отишле у свет и то се све лепо уклапало у слику коју су комунисти иначе стварали о четницима генерално а о ЈВуО посебно, а што су тврдили и Хрвати о Србима.
Пошто је булајићевски имиџ четника једини за који су послератне генерације знале, пошто нису имали другог вентила за национална осећања после колапса комунизма, они су пригрлили тај булајићевски имиџ као имиџ традиционалних Срба и српских патриота. Такође, почео је рат у бившој СФРЈ и многе јединице под називом "четници" су отишле у тај рат, тако да многи сада повезују ЈВуО и четнике из другог светског са ратовима из деведесетих. Исто тако треба узети у обзир да су Хрвати јако уложили у пропаганду у иностранству против "четника" и да се њихова пропаганда лепо надовезује на Брозову.
Ми стога имамо следеће проблеме....
1. У Србији на утицајним друштвеним местима имамо и даље углавном потомке партизана и титоиста, а то укључује како политичке, тако и културне институције. Они Титу и партији осећају ропску захвалност због тога што јесу и што су постали успешни грађани (често угледни), а Дража и ЈВуО их асоцирају на стару Југославију, где су њихови преци гајили козе и овце и били нико и ништа.
2. Дража, као војник краљевске војске и Краљевине Југославије је симбол баштине српских националних институција, које су суштински и створиле и обликовале прву Југославију. Против свега тога су били како усташе, тако и титоисти (претња тзв. "великосрпске буржоазије"). За обе ове групације, те српске националне институције и баштине (оличене у Дражи) су нешто негативно, ретроградно и опасно. Зато имамо спрегу домаћих комуниста и либерала који проистичу из титоизма, као и хрватских усташа, комуниста и либерала који по том питању чине јединствен фронт.
3. Због ратова у бившој Југославији, многи на Западу везују назив "четници" за те ратове, или бркају Дражу са тим ратовима. Такође, пошто је Запад одлучио да нападне Србе, шта ће лепше за њих него већ преузети већ одавно изграђену хрватску пропаганду против Срба. Тако имамо феномен, да иако је Дража на Западу све до тих ратова сматран скоро неупитно као борац покрета отпора и савезник, појављују се током деведестих и касније књиге које понављају како Брозову пропаганду, тако и хрватске изворе, све за пропагандне потребе стране интервенције против Срба. Већина скорашњих књига на енглеском се управо бави управо ревизијом слике Драже као савезника, а велик број је и хрватских аутора који пишу на енглеском на ту тему и објављују књиге које се изучавају у академској јавности. Наших аутора су углавном пасивни по питању издаваштва на енглеском говорном подручју.
4. Код нас, назив "четници" многе сад асоцира на ратове деведесетих, санкције и на кафански национализам из тог периода, и ствара замор и отпор, што укључује и Дражу на кога су се сви тада често позивали, ради оправдања таквог понашања. То све користе повампирени титоисти, да поново продају своју већ стару раскринкану пропаганду, апелујући за носталгију за старим временима. Тако да се сад од тих разочараних националиста и деморалисаног становништва, регрутују људи који су против рехабилитације Драже.
5. На Западу, као што се зна, сада се пропагира либерализам, материјализам и левичарење, а Дража и његов покрет је постао симбол свега супротног томе. Дража и ЈВуО су такође симболи српских националиста и десничара, а Запад је против свега тога. Хрвати су такође миљеници Запада, као и муслимани и Албанци који су инструментализовани за западне интересе. На интернету су изузетно активни и агресивни хрватски активисти, док има такође много српских активиста који су негативно настројени према Дражи и често понављају хрватске мантре. То се најбоље види на Википедији. Тако да на интернету више имате прича о четничкој колаборацији са Немцима, него што имате чланака о усташама или љотићевцима. Када питате неког странца о четницима, он ће вам рећи да се ради о српским колаборантима, монархистима и националистима, који су тежили да истребе несрбе. То је резултат агресивног интернет агитпропа.
Дакле, има многих у чијем је директном интересу да се Дража не рехабилитује, што из разлога идеолошких пројекција и асоцијација, што из чистих интереса.
Такође је важна чињеница да су многи код нас инертни и незаинтересовани по том питању, и сврставају се углавном по породичној историји и идеолошким склоностима, не по томе шта је истина. Па и код нас многи мисле да су четници били једна јединствена организација, да је свима њима Дража био вођа и да су били идеолошка групација, као и партизани.
Нажалост, чини се да је Дража и после смрти, жртва идеолошких интереса и интрига, које онемогућавају истину о њему. А да би се спречила рехабилитација Драже, користе се најфантастичније и најсулудије конструкције.
Дража и ЈВуО су постали средство разних идеолошких пројекција и жеља, и то замагљује оно што су они стварно били - регуларни југословенски покрет отпора против окупатора.
), размислите мало прво кога нападате.
