[Београђанин]

Алија Изетбеговић са породицом,за време служења војног рока тзв.ЈНА.Колико је он био на Робији?Доста је велика разлика у изгледу његовог лица док је био у Ханџар СС дивизији у односу на ЈНА.


Други слева Алија, Ханџар СС Дивизија.

Није то Изетбеговић. Он никада није био у Ханџар дивизији.

[Бесеровић]

Зашто онда и његови Бошњаци тврде да је то он?

[Monarhist]

Зашто онда и његови Бошњаци тврде да је то он?

Дословно у мемоарима пише да га је заробио Кесеровић. Г-дин Динчић опет каже да није.

[ватхра]

Дословно у мемоарима пише да га је заробио Кесеровић. Г-дин Динчић опет каже да није.

Да можда не мисли на Керовића?

[Monarhist]

Дословно у мемоарима пише да га је заробио Кесеровић. Г-дин Динчић опет каже да није.

Да можда не мисли на Керовића?

Пише Кесеровић, али их је можда помешао. Ево цитата: 

„Међутим, једна група Срба је дошла да интервенира код тадашњег команданта пуковника Кесеровића. Он је био начелник Главног штаба. Тад су ми изнели тај податак да је мој дјед спасио 40 Срба и да био био дужан да се врати мило за драго. Захваљујући тој околности сам био ослобођен. "

То је било крајем 1944. у близини Тузле. Због терена могао би бити Керовић (не знам да ли је Мајевчки корпус учествовао у нападу), али сумњам јер није био пуковник, не може се то баш лако помешати.

[Бесеровић]

[Бесеровић]

Ово је иначе баш актуелна тема ових дана на Друштвеним мрежама.Сви пишу исто!Који је оригиналан извор за овај текст,то сам Бог зна!

[Николај]

Није немогуће да су га баш Кесеровићеви заробили, јер је његова Расинско-топличка група корпуса била у северној групацији која је децембра 1944, нападала Тузлу (јужна је ударала на Калиновик). После покушаја заузећа Тузле, Кесеровићеви су учествовали у ослобођењу Модриче 14. јануара 1945, после чега су преузели њено обезбеђење, као и дела реке Босне (према Дражиној заповести од 24. јануара), а након што је Градачац по други пут отет комунистима 2. фебруара, сви корпуси из Србије су распоређени на линију Грачаница-Градачац ради одбране од напада из правца Тузле. 

Према томе, Кесеровићеви су се кретали тим теренима Тузла-Модрича-Шамац-Градачац у то време (крајем 1944 - почетком 1945).

[Александар Динчић]

Дословно у мемоарима пише да га је заробио Кесеровић. Г-дин Динчић опет каже да није.

Да можда не мисли на Керовића?

Пише Кесеровић, али их је можда помешао. Ево цитата: 

„Међутим, једна група Срба је дошла да интервенира код тадашњег команданта пуковника Кесеровића. Он је био начелник Главног штаба. Тад су ми изнели тај податак да је мој дјед спасио 40 Срба и да био био дужан да се врати мило за драго. Захваљујући тој околности сам био ослобођен. "

То је било крајем 1944. у близини Тузле. Због терена могао би бити Керовић (не знам да ли је Мајевчки корпус учествовао у нападу), али сумњам јер није био пуковник, не може се то баш лако помешати.

Кесеровић нема шансе, али Радивоје Керовић може сигурно. Његова јединица се тукла са муслиманском милицијом.

[Александар Динчић]

Према томе, Кесеровићеви су се кретали тим теренима Тузла-Модрича-Шамац-Градачац у то време (крајем 1944 - почетком 1945).

До краја 1944. године, нису наилазили на муслиманску милицију већ само на усташе (једном). Модричу је нападало више јединица, а нарочито се истакла Гарда. Та муслиманска милиција се кретала на Керовићевој територији. Ту су били стандарно јаки још од 1941. године, када их је формирао Хаџи Ефендић.
Осим тога, Кесеровић је доживео велики пораз код Тузле (село Живинице). Чак му је настрадала и комора. Према томе, тешко да су у таквом хаосу могли да заробљавају муслимане. Војници су се разбежали куд који.

[Monarhist]

Према томе, Кесеровићеви су се кретали тим теренима Тузла-Модрича-Шамац-Градачац у то време (крајем 1944 - почетком 1945).

До краја 1944. године, нису наилазили на муслиманску милицију већ само на усташе (једном). Модричу је нападало више јединица, а нарочито се истакла Гарда. Та муслиманска милиција се кретала на Керовићевој територији. Ту су били стандарно јаки још од 1941. године, када их је формирао Хаџи Ефендић.
Осим тога, Кесеровић је доживео велики пораз код Тузле (село Живинице). Чак му је настрадала и комора. Према томе, тешко да су у таквом хаосу могли да заробљавају муслимане. Војници су се разбежали куд који.

И у борбама око Градачца је највећи терет поднела Гарда и Посавци. Али не могу да поверујем да је могао да помеша Кесеровића са Керовићем, и још каже да је био пуковник. 
Мада, можда је све измислио.

[Николај]

Према томе, Кесеровићеви су се кретали тим теренима Тузла-Модрича-Шамац-Градачац у то време (крајем 1944 - почетком 1945).

До краја 1944. године, нису наилазили на муслиманску милицију већ само на усташе (једном). Модричу је нападало више јединица, а нарочито се истакла Гарда. Та муслиманска милиција се кретала на Керовићевој територији. Ту су били стандарно јаки још од 1941. године, када их је формирао Хаџи Ефендић.
Осим тога, Кесеровић је доживео велики пораз код Тузле (село Живинице). Чак му је настрадала и комора. Према томе, тешко да су у таквом хаосу могли да заробљавају муслимане. Војници су се разбежали куд који.

Па ко каже да је био припадник муслиманске милиције. Могао је да буде цивил, дезертер као што се горе и наводи, могао је да побегне да не буде мобилисан - зеленокадровац, да буде на одсуству, има милион опција. Није битно ко је дао већи допринос у тим борбама, није то била поента, него да су Кесеровићеви били присутни на тим теренима.

[Београђанин]

Према томе, Кесеровићеви су се кретали тим теренима Тузла-Модрича-Шамац-Градачац у то време (крајем 1944 - почетком 1945).

До краја 1944. године, нису наилазили на муслиманску милицију већ само на усташе (једном). Модричу је нападало више јединица, а нарочито се истакла Гарда. Та муслиманска милиција се кретала на Керовићевој територији. Ту су били стандарно јаки још од 1941. године, када их је формирао Хаџи Ефендић.
Осим тога, Кесеровић је доживео велики пораз код Тузле (село Живинице). Чак му је настрадала и комора. Према томе, тешко да су у таквом хаосу могли да заробљавају муслимане. Војници су се разбежали куд који.

Зар те милиције нису биле усташке?

[Бесеровић]

Буле и Марксизам на Косову.
Извор:Др. Милутин Живковић