[Коле Којот]

Тај дневник се испоставља да је лажан, бар када су у питању борбе у граду. Углавном, постоје докази да су Совјети написали тај дневник (можда чак и сам Василиј Чујков, тадашњи командант 62. армије, која се борила у самом граду против Немаца). Више о томе:
https://www.youtube.com/watch?v=u_3u2hLU1MA

Иначе на овом каналу је урађен најдетаљнији приказа Стаљинградске битке до сада (51 епизода, просек по око 40 минута):
https://www.youtube.com/playlist?list=PL...2pxYdCYiXX

Немачке јединице су већ у октобру имале велике проблеме са снадбевањем, због лоше логистике. Доста је ту направио проблем и сам Франц Халдер, претходни начелник Врховне команде Вермахта, јер је потенцирао на слању људства и ресурса Групи армија Центар, уместо групама А (Кавказ) и Б (Стаљинград), где је требало, где се одвијала офанзива која је решавала исход рата. Он је средином септембра и отпуштен, тада Хитлер преузима вођење војске, јер није више могао да верује својим генералима. Може се рећи, колико год чудно звучало, да су самом врху нацистичке власти, немачки официри били највећи кочничари, тј. препрека. Далеко од тога да су ти официри били невини или слично.

[Митић]

Могуће да је нешто мењано, нисам то детаљно гледао.

Или су мењани подаци о борби кад су Совјети убацивали своју пропаганду.

Само ме чуди да су тек после 60 година утврдили да је лажан.

[Коле Којот]

Проблем је што тај дневник не постоји нигде у оригиналу, независан, на немачком језику, већ се он појављује само код Чујкова. Слично као кад би рекли да постоје Мољевићеви мемоари који говоре о Калабићевој наводној издаји, а знамо да тако нешто не постоји, тј. да је то продукт Удбе.

И раније су постојале сумње у тај дневник. Проблем је тада био што су документа која су описивала догађаје за Источни фронт била недоступна и затворена за истраживаче на западу, а и за руске истраживаче (једино је била "истина" што каже партија). Зато је ревизија историје, када се ради научним методом, увек неопходна да постоји, јер долазимо до нових открића и запажања.

[Митић]

Наравно да треба све ставити на строгу анализу, није ништа спорно. Поготово кад партија нешто прописује. А нисам ни знао раније да су Совјети први објавили овај дневник, па су после неколико година на Западу превели Чујкову књигу.

Али сигурно су Совјети окружили Немце после 19. новембра, мада је обруч дефинитивно затворен 23. новембра.

А да су Немци јели коње, то сам видео из неких документараца и из других извора.

[Митић]

Везано за то како науку треба ревидирати и тежити ка томе да се избаци пропаганда, може се видети на примеру операције Храст из септембра 1943. године кад је Хитлер спасавао Мусолинија.

Заслуге за ту операцију су приписиване Оту Скорценију, тако се тврдило званично. Али ипак заслуге припадају регуларним војницима и Курту Штуденту, генералу авијације.

Погледати стр. 55 у часопису WWII History:

"И Химлер и министар пропаганде Рајха, Јозеф Гебелс, брзо су искористили успешно спасавање. Званична верзија је, међутим, приписала Скорценију и његовим СС трупама заслуге за планирање и извршење рације и потпуно је умањила, ако не и потпуно игнорисала, улогу коју су одиграли Штудентови падобранци. Контроверза никада није у потпуности решена, јер званична верзија која улогу приписује Скорценију и даље доминира и данас."

https://warfarehistorynetwork.com/wp-con...-Issue.pdf

[Митић]

У мају 1942. године, Штауфенберг је о масовном убиству Јевреја обавештен од стране поручника (резерва) Ханса Херварта фон Битенфелда, бившег члана немачке амбасаде у Москви, који је служио у кампањама у Пољској и Русији, а од марта 1942. радио је у Одељењу XIII Министарства спољних послова (окупирани и неокупирани СССР) под командом бившег амбасадора Фридриха Вернера, грофа Шуленбурга. Такође у мају 1942. године, Штауфенберг и Херварт су добили извештај очевица од официра о томе како су неки есесовци окупили Јевреје у једном украјинском граду, одвели их на поље, натерали их да копају сопствену масовну гробницу, а затим их стрељали. Чувши овај извештај, Штауфенберг је рекао да Хитлер мора бити уклоњен. Веровао је да виши команданти имају дужност да то спроведу у дело.22

----------------------------------------------------

У августу 1942. године, Штауфенберг је рекао мајору Јоахиму Куну, блиском пријатељу, да поступање према Јеврејима и другим цивилима доказује да је Хитлеров рат био монструозан, да је Хитлер лагао о узроку рата и да стога Хитлер мора бити уклоњен.24а Такође у августу 1942. године, када је мајор (генералштаб) Оскар-Алфред Бергер, који је наследио Мерца на челу Организационог огранка IV, јахао са Штауфенбергом, Штауфенберг је изненада рекао: „Стрељају Јевреје масовно. Ови злочини се не смеју наставити.“25 Убрзо након тога, Штауфенберг је рекао Бергеру о Халдеровом плану пуча из 1938. године, који је осујећен Минхенским споразумом. Временом је Штауфенберг говорио о тираноубиству током скоро сваког изласка. Цитирао је Светог Тому Аквинског, који је изјавио да је тираноубиство дозвољено у одређеним околностима. Бергер је приговорио да је тираноубиство и даље убиство. 26

Током тих недеља Штауфенберг је такође јахао са потпуковником (генералштаб) Бурхартом Милер-Хилебрандом, својим шефом одељења од априла до октобра 1942. Када је разговор скренуо ка Хитлеровим честим клеветама официрског кора, Штауфенберг је рекао да је време да официр оде тамо са пиштољем и пуца у прљавог пацова. 27

Извор: Peter Hoffman,"Stauffenberg : A family history, 1905-1944", Third Edition, McGill-Queen's University Press Montreal & Kingston • London • Ithaca 2008, стр. 151-152