[Александар Динчић]

Апсолутно тако као што је Бенито рекао. Мислим да у Ђуришићу нема ни 1% кривице за догађаје. Прилагодио се ситуацији и толико. Баш као што су се у Грчкој поједини Зервасови команданти прилагођавали догађајима у колаборацији са Немцима или грчком колаборационистичком владом. Друга је ствар што су Британци видели Грчку на један, а Југославију на други начин. Прва им је држава била неопходна као спона ка Медитерану и Блиском истоку - да штите своју колонијалну империју. Југославија им није уопште требала.

[Шумадинац]

Наравно, да Британцима Југославија није требала, зато су је предали Стаљину.

Што се тиче Ђуришлија, како ћеш доказати комунистима, па и младим нараштајима да није било сарадње са окупатором?

[Константин Миловановић]

Да ли се нешто зна о овом?

Јасно се види да је Немац додат спајањем две слике.

[Бенито]

Апсолутно тако као што је Бенито рекао. Мислим да у Ђуришићу нема ни 1% кривице за догађаје. Прилагодио се ситуацији и толико. Баш као што су се у Грчкој поједини Зервасови команданти прилагођавали догађајима у колаборацији са Немцима или грчком колаборационистичком владом. Друга је ствар што су Британци видели Грчку на један, а Југославију на други начин. Прва им је држава била неопходна као спона ка Медитерану и Блиском истоку - да штите своју колонијалну империју. Југославија им није уопште требала.

Па, није баш да није крив. Дража га је упозорио да не верује много Теткићима. После су сви потези били изнуђени.
Што се тиче Енглеза, наравно да им је требала Југославија, али они су се ту питали ограничено. Тј Рузвелт је поклонио Југославију Стаљину, а Черчил је ту покушао и успео да уметне британски колонијални интерес.

[Митић]

Стварно се може рећи да је Немац залепљен на овој фотографији. Иза католичког свештеника и четника се виде река и обала, а кад се погледа Немац (конкретно изнад његове главе), види се прљаво бела и нејасна позадина. И ту, код Немца, долази до прекида обале која се налази са друге стране.

Ево, конретно на овај део мислим

[РежисерСтари]

Некако је снужден,сморен,као да је силом ту...нелогично.Шта ли му је у руци?

[Мића Адмирал]

Да ли се нешто зна о овом?

Јасно се види да је Немац додат спајањем две слике.

Стара вишедеценијска монтажа.
Давно је неко написао да је четн. оф. судс. капетан Ђурађ Ђокић Ђура из Пожешког корпуса. Ако неко може да потврди или демантује.

---

Апсолутно тако као што је Бенито рекао. Мислим да у Ђуришићу нема ни 1% кривице за догађаје. Прилагодио се ситуацији и толико. Баш као што су се у Грчкој поједини Зервасови команданти прилагођавали догађајима у колаборацији са Немцима или грчком колаборационистичком владом. Друга је ствар што су Британци видели Грчку на један, а Југославију на други начин. Прва им је држава била неопходна као спона ка Медитерану и Блиском истоку - да штите своју колонијалну империју. Југославија им није уопште требала.

Па, није баш да није крив. Дража га је упозорио да не верује много Теткићима. После су сви потези били изнуђени.
Што се тиче Енглеза, наравно да им је требала Југославија, али они су се ту питали ограничено. Тј Рузвелт је поклонио Југославију Стаљину, а Черчил је ту покушао и успео да уметне британски колонијални интерес.

Слажем се са Дичићем.
Бенито, Павлова одговорност је била превелика.
Баш као и Ђујићева, али он се заобилази. Битка на Неретви је почела да шкрипи одозго од Динаре или ми се чини.

[Александар Динчић]

Ђуришић је имао само један циљ: по сваку цену и не бирајући средства сачекати расплет дешавања и онда се на време пребацити преко Албаније у Грчку (у случају лошег исхода). Односно, уколико исход буде позитиван – све се заборавља.
Као историчар мислим да је таква Ђуришићева политика, након повратка из заробљеништва, и са видним ослонцем на осовински и квислиншки фактор ради очувања војних снага, била најреалнија у околностима када се све ломило на штету националних снага. Друга је ствар што се, испоставиће се, исувише оклевало (хоће ли или неће бити искрцавања), па се на крају све окренуло у нешто потпуно непредвиђено. Ту се Ђуришић напросто изгубио.

За америчку кривицу се не слажем са Бенитом. То је теза коју заступа Коста Павловић а која је врло "климава". Британци су водили главну реч на Балкану, а нарочито у Југославији, Бугарској, Албанији и Грчкој. И у Великом рату и у Другом светском рату. С тим што су у првом рату користили Русију, а у другом СССР. Конкретно, они су спречили Американце да се из Турске искрцају у Бугарску и тако прекину турско ценкање са Осовином и савезничком коалицијом (повредом неутралности и стављањем пред свршени чин). Бојали су се да ће онда Грци и Југославовени, како би "наплатили" своје жртве,тражити бугарске територије.

[Бенито]

1. Ђуришић је крив што је ухваћен, понављам, и због тога је осећао кривицу према својим људима, па су му сви потези касније били изнуђени. По повратку је био веран савезник Недићу до те мере да се Дражи није ни јавио. То су факти, а остало могу бити само коментари.
2. Не знам шта је спорно код Павловића, пошто је већина историчара сагласна да су Американци већ после Првог светског рата, а током и после Другог светског рата посебно, ступили на главну сцену и да су једини играчи тог ранга, и то врло условно, били Совјети. Али, без обзира, само сам се осврнуо на то да Енглезе "није интересовала Југославија", јер их је увек много интересовала. Тачно је да није у тој мери као Грчка, али нису били незаинтересовани.

[Александар Динчић]

Мислио сам "није их интересовала" када је отпочело совјетско јачање. Разуме се да сваку велику силу било која држава интересује и да жели да у њој наметне свој утицај.

[Шумадинац]

Следи ли онда да је Ђуришић једна мрља међу водећим официрима ЈВ што због сарадње са Њемчурама што због својеглавости, тј. учесталог непослушања Врховној Команди?

[ЈВуО-КГ]

Ђуришић је имао само један циљ: по сваку цену и не бирајући средства сачекати расплет дешавања и онда се на време пребацити преко Албаније у Грчку (у случају лошег исхода). Односно, уколико исход буде позитиван – све се заборавља.
Као историчар мислим да је таква Ђуришићева политика, након повратка из заробљеништва, и са видним ослонцем на осовински и квислиншки фактор ради очувања војних снага, била најреалнија у околностима када се све ломило на штету националних снага. Друга је ствар што се, испоставиће се, исувише оклевало (хоће ли или неће бити искрцавања), па се на крају све окренуло у нешто потпуно непредвиђено. Ту се Ђуришић напросто изгубио.

За америчку кривицу се не слажем са Бенитом. То је теза коју заступа Коста Павловић а која је врло "климава". Британци су водили главну реч на Балкану, а нарочито у Југославији, Бугарској, Албанији и Грчкој. И у Великом рату и у Другом светском рату. С тим што су у првом рату користили Русију, а у другом СССР. Конкретно, они су спречили Американце да се из Турске искрцају у Бугарску и тако прекину турско ценкање са Осовином и савезничком коалицијом (повредом неутралности и стављањем пред свршени чин). Бојали су се да ће онда Грци и Југославовени, како би "наплатили" своје жртве,тражити бугарске територије.

Е Динчићу баш због оваквих уписа сам те пре неки дан позивао да не одлазиш са форума на дугачке периоде. Свака част!

Читајући Самарџићеве књиге лагано ми је Ђуришић постајао најиритантнији лик међу четницима.Извештаји пуни лажи и преувеличавања који данас одлично служе прекодринској муслиманској пропаганди у љагању српског народа.И имао бих једно питање.Да ли је он погинуо као припадник ЈВуО или ЦНА?

[Felix]

Чињеница јесте, баш на основу овог што наводи Бенито, да се Ђуришић одрекао свог команданта. Не знам како би се то рачунало да су на крају победили наши.

[Александар Динчић]

Читајући Самарџићеве књиге лагано ми је Ђуришић постајао најиритантнији лик међу четницима.Извештаји пуни лажи и преувеличавања који данас одлично служе прекодринској муслиманској пропаганди у љагању српског народа.И имао бих једно питање.Да ли је он погинуо као припадник ЈВуО или ЦНА?

Као припадник ЈВУО. Баш као и Лукачевић, Баћевић, Новаковић, Остојић и други. Већ сам писао: не може се ради скидања усташко-немачког тега вршити деоба читаве војне организације. Свако жели бити чист у рату – и то је нормална ствар (из његовог угла посматрања). Из неутралног, нарочито научног, то је већ мало друкчије. Тако је и српска војска изашла војнички чиста из Балканских ратова, па јој је ипак међународна Карнегијева комисија (читати: Британци) нашла злочине по Албанији, на Косову и у Македонији. Наравно, нико због тога није прозвао српску војску злочиначком.
Исто тако се ради скидања четничко-италијанско-немачко-домобранског тега у српској историографији (код неких историчара), врши војна сецесија јединица у западним крајевима Југославије. А све је то неправилно.