[Кент]

Није тајна-1978. Да неће да испадне да сам југоносталгичар ? Или још горе Титоносталгичар ? Ја сам миcлио аргументовано а не идолошки да попричамо.

П.С. Не морате да ми персирате.

[Ђорђе Ивковић]

Интересантна је ово тема...нпр, ово око изградње путева... Међутим, Краљевина Југославија и ФНРЈ/СФРЈ нису упоредиве из много разлога. Један од најважнијих, који се запоставља, је да је Краљевина пред рат имала више десетина тона златних резерви, а СФРЈ је званично банкротирала 1983. Не можете поредити некога ко има уштеђевине у кући са другим који више не може да отплаћује ни камате на своје дугове... Та у СФРЈ ни кафе није било, ни довољно струје... Колико држава може да уштеди тако што не увози кафу? Онда народ крене у шверц, па све изђе скупље, а одлив девиза већи.
Не може се поредити ни хапшење усташа, вмроваца и комуниста, са хапшењем убогог сељака због џака брашна. Разлика није само у разлогу хапшења већ и броју...

[Кент]

Интересантна је ово тема...нпр, ово око изградње путева... Међутим, Краљевина Југославија и ФНРЈ/СФРЈ нису упоредиве из много разлога. Један од најважнијих, који се запоставља, је да је Краљевина пред рат имала више десетина тона златних резерви, а СФРЈ је званично банкротирала 1983. Не можете поредити некога ко има уштеђевине у кући са другим који више не може да отплаћује ни камате на своје дугове... Та у СФРЈ ни кафе није било, ни довољно струје... Колико држава може да уштеди тако што не увози кафу? Онда народ крене у шверц, па све изђе скупље, а одлив девиза већи.
Не може се поредити ни хапшење усташа, вмроваца и комуниста, са хапшењем убогог сељака због џака брашна. Разлика није само у разлогу хапшења већ и броју...

Кафе и струје није било довољно у СФРЈ зато што је и потрошња била већа. Онако како се краљевска влада супроставила усташама, вмровцима и комунистима тако су и прошли краљ Александар II и министар Милорад Драшковић.

[Ђорђе Ивковић]

Кафе и струје није било довољно у СФРЈ зато што је и потрошња била већа.

Па јес`, појили краве кавом, да буду чилије. Још им да дају више млека.
Уреду је, Кент, договорили смо се.

[Милослав Самарџић]

@Влад Алекш
Колико је људи ухапшено због вербалног деликта ( и у Краљевини је био затвор за политичке противнике у Сремској Митровици ) ? Колико је стаљиниста и русофила одведено у концентрациони логор "Голи оток" ?

У Краљевини није хапшено због вербалног деликта, већ због тероризма. Уопште није постојао члан закона типа злогласног члана 133 из социјалистичке Југославије.
Чак и ако се тероризам рачуна као вербални деликт - комунисти, усташе, вмровци, итд, опет је у социјалистичкој Југославији ухапшено толико више особа,д а је то неупоредиво.

[Николај]

Тероризам не може никако да се уврсти у вербалне деликте. Вербални деликти су увреда и раније клевета, и још пар сличних дела.

[Vlad Alekš]

Чак и ако се тероризам рачуна као вербални деликт - комунисти, усташе, вмровци, итд, опет је у социјалистичкој Југославији ухапшено толико више особа,д а је то неупоредиво.

Davno sam čitao Godine koje su pojeli skakavci, sećam se kao kroz maglu nekih detalja. Pekić tamo upoređuje broj zatvorenika i uslove "smeštaja" u Sremskoj Mitrovici pre i nakon II svetskog rata. Pre rata su uslovi "smeštaja" u zatvoru bili koliko-toliko pristojni, koliko je to uopšte bilo moguće u to vreme. Zatvorenici su prevodili Marksa, slikali slike i kovali zavere protiv države . U periodu 1949-1954 nije bilo dovoljno mesta u zatvoru tako da su zatvorenici tamo spavali kao sardine. Na primer, Pekić je spavao na betonu pored neke rupe za vršenje nužde jer se tu malo komotnije osećao. To je na kraju platio velikom dioptrijom (zbog amonijačnih isparenja) i tuberkulozom koju nikada nije izlečio. A koliko se sećam njegovo krivično delo je moglo komotno da se okarakteriše kao verbalni delikt.

[Милослав Самарџић]

Да, услови робијања не могу се упоредити.

[мунгос]

Да, услови робијања не могу се упоредити.

Зар то иде у прилог такозваној краљевини?
Што су мазили терористе и разбојнике и сва могућа г. која је требало одма побити? Замисли то да су једног Артуковића држали као мало воде на длану иако им је убио такозваног краља.

[Равногорац]

Чак и ако се тероризам рачуна као вербални деликт - комунисти, усташе, вмровци, итд, опет је у социјалистичкој Југославији ухапшено толико више особа,д а је то неупоредиво.

Davno sam čitao Godine koje su pojeli skakavci, sećam se kao kroz maglu nekih detalja. Pekić tamo upoređuje broj zatvorenika i uslove "smeštaja" u Sremskoj Mitrovici pre i nakon II svetskog rata. Pre rata su uslovi "smeštaja" u zatvoru bili koliko-toliko pristojni, koliko je to uopšte bilo moguće u to vreme. Zatvorenici su prevodili Marksa, slikali slike i kovali zavere protiv države . U periodu 1949-1954 nije bilo dovoljno mesta u zatvoru tako da su zatvorenici tamo spavali kao sardine. Na primer, Pekić je spavao na betonu pored neke rupe za vršenje nužde jer se tu malo komotnije osećao. To je na kraju platio velikom dioptrijom (zbog amonijačnih isparenja) i tuberkulozom koju nikada nije izlečio. A koliko se sećam njegovo krivično delo je moglo komotno da se okarakteriše kao verbalni delikt.

Мислим да је и зликовац и ратни злочинац Милован Ђилас писао о томе у његовим мемоарима (читао сам их давно на немачком). Дакле, комунисти су чим су дошли на власт огорчавали политичким затвореницима живот. Затвореници нису имали никаква права, а комунисти су то образложили с тим да неће допустити да било ко кује планове и штрајкује по затворима као што су то они и усташе радиле пре рата. Тако је Ђилас писао о томе. Има и доста о дружењу са усташама у његовим мемоарима, а о томе можете читати и овде: http://hr.wikipedia.org/wiki/Juraj_Rukavina

[Vlad Alekš]

Чак и ако се тероризам рачуна као вербални деликт - комунисти, усташе, вмровци, итд, опет је у социјалистичкој Југославији ухапшено толико више особа,д а је то неупоредиво.

Davno sam čitao Godine koje su pojeli skakavci, sećam se kao kroz maglu nekih detalja. Pekić tamo upoređuje broj zatvorenika i uslove "smeštaja" u Sremskoj Mitrovici pre i nakon II svetskog rata. Pre rata su uslovi "smeštaja" u zatvoru bili koliko-toliko pristojni, koliko je to uopšte bilo moguće u to vreme. Zatvorenici su prevodili Marksa, slikali slike i kovali zavere protiv države . U periodu 1949-1954 nije bilo dovoljno mesta u zatvoru tako da su zatvorenici tamo spavali kao sardine. Na primer, Pekić je spavao na betonu pored neke rupe za vršenje nužde jer se tu malo komotnije osećao. To je na kraju platio velikom dioptrijom (zbog amonijačnih isparenja) i tuberkulozom koju nikada nije izlečio. A koliko se sećam njegovo krivično delo je moglo komotno da se okarakteriše kao verbalni delikt.

Мислим да је и зликовац и ратни злочинац Милован Ђилас ...

Šta mislite da li se Đilas pokajao?

[Николај]

Да прекопирам овде одговор са друге теме, пошто је повезано.

Неколико значајних података када је реч о односу Краљевине Југославије и Титове Југославије, према Павелићу.
Краљевина је Павелића два пута осудила на смрт (у одсуству). Први пут је то урадио Суд за заштиту државе јула 1929. године за дело велеиздаје, због његовог противдржавног рада, а други пут после краљевог убиства. Такође, атентат на Павелића после Другог светског рата извршио је некадашњи четник из Црне Горе.

Титова Југославија је, после геноцида који је извршио у "НДХ", основала "Анкетну комисију" која је "утврдила" да је Павелић био неваљали чика. Никада му није судила у одсуству, нити покушала да га ликвидира.

[Равногорац]

Титова Југославија је, после геноцида који је извршио у "НДХ", основала "Анкетну комисију" која је "утврдила" да је Павелић био неваљали чика. Никада му није судила у одсуству, нити покушала да га ликвидира.

Да, то је чињеница. Очигледно је, да су имали неки дил. Па и убица Лубурића тврди да га није убио по налогу УДБЕ, већ да је тек по повратку у БиХ врбован од стране исте.

[херцеговац]

Смиља Аврамов тврди, а то је писала и у Геополитици да је Анте Павелић био официр или у служби МИ 6 још од 1926. године позивајући се на архиву Ватикана.

Ја сам била запрепашћена када сам писала прво издање књиге о геноциду над српским народом. Радила сам најпре у римском војном архиву, па после у Британском и немачком. Најпре сам узела нашу грађу и документа која је наша емигрантска Влада упућивала британској Влади, молила, преклињала, кумила да се бомбардују пруге које воде у концентрационе логоре Јасеновац, Јадовно, у Херцеговини и другде где их је било. Ништа није учињено. Апсолутно ништа. Одједаред ми дође до руку документ... запрепастила сам се! Документ у којем стоји да је Анте Павелић, највећи ратни злочинац на свету, био члан британске обавештајне службе од 1926. године. Видите, ја и овде имам књигу, посредством те књиге сам дошла до тог документа. Кад сам прочитала ту књигу отишла сам поново у Лондон и тражила сам тај досје и питала директора ''Славик департмент-а'' да ли је то фалсификат? Он се насмејао и одговорио: ''... како можете предпоставити да у британском архиву може бити фалсификат?''

Део интегралног текста разговора са проф др Смиљом Аврамов за филм ''Срби - народ који нестаје'' који се односи на геноцид над српским народом у Другом светском рату