[Милослав Самарџић]

Павле Ђуришић мења страну:

https://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-menja-stranu.html

[Сипуљац]

Добар текст.
Што се мене тиче, личност и дело Павла Ђуришића су ми најкомпликованији за разумевање од свих Дражиних команданата, и вероватно не треба доносити суд о њему преко колена. Иако не желим да сумњам у његове добре намере, чињеница да један официр за време ратног стања више пута не извршава наредбе Врховне Команде ипак преовладава у односу на све добро што је урадио, тако да мислим да је Дража требало одлучније да реагује у његовом случају.
То је само моје мишљење, не тврдим да је исправно.

[Мргуд]

Врло компликована тема. Изненађује ме Чичина воља да се месецима прегања са Павлом, иако околности нису дозвољавале никакав губитак времена.

Приде, прилично ми је интересантна чињеница да Ђуришић мења страну практично у оном моменту када је јасно да Немачка губи рат.
Заиста невероватно.

Такође, Дража је фавозировао Лукачевића, који ће исто тако да му окрене леђа у августу 1944. године, као и Захарије Остојић, којег је Дража на суђењу ако се не варам поменуо као неспособног официра и једног од главних криваца за неуспех на Неретви.

Није ми јасно да ДМ није могао да нађе човека од поверења из ЦГ, који би се ставио под команду Врховног штаба.

[Милослав Самарџић]

Није ти ово било познато?

[Бенито]

Прича о Павлу у Милослављевој Општој историји четничког покрета, а чији део видимо и овде, је убедљиво најбољи део ове његове студије.
Да је среће, макар овај део би требао бити коришћен као литература на студијама историје.
То ни у Србији, ни у Црној Гори нећемо дочекати.

[Романија]

Може бити да је Павле радио тактички што се тиче сарадње са свима, али чињеница да је "навукао" Херцеговце на Лијевче поље само ради своје користи, страшно му удара на образ.

[Милослав Самарџић]

Не верујем да је код њега било зле намере (''само ради своје користи''). Мислим да је пре свега био на своју руку, а друго да је паника учинила своје.

[Felix]

Нојбахер га описује као балканског хајдука, посебну врсту човека каква се не среће сваки дан. Ипак ,има разних хајдука, лоших и добрих. Засигурно, Ђуришић спада у оне прве. Није био човек који поштује хијерархију и дисциплину. Поштовао је само своје циљеве и сопствену промоцију. Није му било место у Краљевој војсци.

Штета што народ по правилу опева такве ликове попут Марка Краљевића и Ђуришића, што круже легенде о њиховом невероватном херојству и чојству, док прави хероји остају заборављени.

[Divanjol]

lako je sa ove razdaljine biti pametan, tada se na terenu mnogo toga dešavalo iz časa u čas, neko je bolje neko slabije prepoznao situaciju i opasnost pa se zato negde više negde meanje stradalo
Đurišić je bio svojeglav ali nikako mu se ne može pripisati da je nekog žrtvovao iz koristi pogotovo lične ,nije kao mnogi komandanti prevashodno spašavao svoje dupe a da ga za vojnike i narod nije bilo briga ,imao je mnogo propusta ali sigurno ne iz zle namere

[Милослав Самарџић]

Прича о Павлу у Милослављевој Општој историји четничког покрета, а чији део видимо и овде, је убедљиво најбољи део ове његове студије.
Да је среће, макар овај део би требао бити коришћен као литература на студијама историје.
То ни у Србији, ни у Црној Гори нећемо дочекати.

Хвала!
А јел знаш шта је занимљиво?
Ђуришићевим присталицама се не свиђа овај текст, прецизније речено, онима што уважавају Михајла Минића, који су у већини у односу на његовог опонента из емиграције Војина Јаничића.
Али теби се не свиђа рад о твом Бениту:
http://www.pogledi.rs/potporucnik-vojvod...-jankovic/
А писао сам га на исти начин...

[Милослав Самарџић]

Нојбахер га описује као балканског хајдука, посебну врсту човека каква се не среће сваки дан. Ипак ,има разних хајдука, лоших и добрих. Засигурно, Ђуришић спада у оне прве. Није био човек који поштује хијерархију и дисциплину. Поштовао је само своје циљеве и сопствену промоцију. Није му било место у Краљевој војсци.

Штета што народ по правилу опева такве ликове попут Марка Краљевића и Ђуришића, што круже легенде о њиховом невероватном херојству и чојству, док прави хероји остају заборављени.

То је права паралела - Марко Краљевић.
А песма што се каже неће нпр. капетана Јована Јеловца, капетана Ивана Јаничића (додуше помиње се у једном стиху), Оџу и Иветића из Боке, или рецимо мајора Ђорђа Лашића...

[Бенито]

Ето видиш како исти метод, може у два различита случаја да доведе до два различита резултата.
Рекао сам што се тиче Милутина, извори су добри, не одлични, али добри. Проблем је што су недовољни, и зато си и дошао до погрешног закључка. А то је да је Милутин убијен због " недисциплине". Он јесте убијен због недисциплине, али не своје.
Што се Павла тиче, то је ремек-дело. Овима не одговара, јер им распршује легенду о Павлу.

[Милослав Самарџић]

Е натерао си ме да проверим дал` сам употребио реч недисциплина за Милутина. Нисам. Али употребио је Дража:
О Јанковићевој судбини Дража је 15. августа писао др Живку Топаловићу:
''…Исто тако, погинуо је и Милутин Јанковић, само, на жалост, он је због непослушности стрељан од Преког суда. Покушао сам да интервенишем, али било је све доцкан. Био је ваљан борац, али његова тврдоглавост му је дошла главе. Ја сам му праштао, али други му нису хтели праштати, јер сматрају да је дисциплина на првом месту, најпотребнија, а он је чинио велике грешке против дисциплине. Нарочито је била отежавајућа околност рђав поступак према народу.''

[Мргуд]

Није ти ово било познато?

Било ми је површно познато, али нисам претпоставио да је баш толико замршено.
Мислим да је Павле пре свега био тип великог егоцентрика који није трпио надређене и хијерархију, ако он сам не би био тај надређени.
У мирнодопским условима такве личности јако тешко су могле да дођу до изражаја, али у условима рата и хаоса они су добијали право окружење за своје идеје и планове.

Сматрам да Ђуришић јесте био храбар војник и да песме нису залуд али је био и онај елемент који у глобалу није допринео покрету онако како је требало. Свакако, да ту део кривице сноси и Врховна команда која није нашла начин да реши тај проблем са Павлом (на овај или онај начин), а што се види из чињенице да Дража месецима покушава да намоли Павла да се потчини, иако је јасно да је овај практично изгубљен случај. Опет, да неко тек тако приступи блоку који у том тренутку срља у пропаст, то ми је зачуђујуће.

Исто, као и постављање Лукавчевића на Павлово место, да би овај исто као и Павле након пар месеци отказао послушност. Јако интересантна дешавања у ЦГ у оквиру националних снага и то би требало наставити истраживати.

Што се тиче М. Јанковића, то је још један типичан пример локалног кабадахије, коме храбрости није недостајало, чак шта више било је и превише, а не каже се џаба храбар-луд. Поред тога што није био дорастао своме положају, Јанковић очигледно и психички није био на добром нивоу, а рат и ратна дешавања само су утицали да се његово психичко стање погорша. Лично мислим да је Чича овакве личности морао да одстрањује у корену, без обзира за заслуге на бојном пољу. Мислим, да су сличне притужбе као ове за Јанковића, писане и за Калабића, а ту пре свега мислим на понашање према становништву.