Павле Ђуришић мења страну

29/01/2014

Ђуришић и Љотићев министар Михајло Олћан, у листу ”Ново време” (Београд, 20. мај 1944), приликом Ђуришићевог преласка у ”Српски добровољачки корпус”

Мајор Павле Ђуришић је у јесен 1943. побегао из логора у Пољској, са капетаном Милошем Словићем. Стигли су до Београда, где их хапсе недићевци. Ђуришића пушта др Херман Нојбахер, специјални опуномоћеник владе Трећег Рајха за Балкан, покушавајући да промени немачку политику. Ђуришић је почетком децембра 1943. отишао код Драже у Врховну команду, где је остао неколико дана. Дража га 5. децембра поставља за команданта Црне Горе, унапређује га у чин потпуковника. Мајор Војислав Лукачевић је тада командовао Санџаком, а потпуковник Ђорђе Лашић Црном Гором и Санџаком. Међутим, Ђуришић није отишао у Црну Гору, већ у Прибој, код Немаца. Ту му ускоро Недић шаље новац и храну, а Љотић један батаљон (950 људи).

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Повезани чланци:

Зашто се Ђуришић повукао у Босну?
Павле Ђуришић од Црне Горе до Лијевча поља
Лијевча поље

Ђуришић се као и увек ретко јављао Дражи, а када се јављао, писао је против љотићеваца: да придобија њихову војску, именујући за ликвидацију просветаре који се не могу придобити. Немце није помињао, али су околни команданти (Кондор и Остојић) јављали да је он са Немцима.
Марта и априла 1944. Ђуришић командује у великим операцијама против комуниста, али безуспешно.
Следе делови из књиге ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”, 4. том, писани већином на основу до сада непознатих докумената, која сам пронашао у Војном архиву у Београду, а која описују догађаје у мају и јуну 1944:

ЂУРИШИЋ МЕЊА СТРАНУ

Потпуковник Павле Ђуришић је по повратку из Београда командовао великим операцијама у два наврата, у марту и априлу 1944. године, и оба пута неуспешно. Разлози неуспеха у основи су исти као и раније, ујесен 1943, када је црногорским четницима командовао Лашић, и пролећа исте године, када су командовали Станишић и Ђуришић. Међутим, из специфичног Ђуришићевог карактера произишли су и неки посебни разлози.

Мајор Павле Ђуришић децембра 1943. године, по доласку из Београда, у Дражиној Врховној команди

Мајор Павле Ђуришић децембра 1943. године, по доласку из Београда, приликом посете Дражиној Врховној команди

Ђуришићево схватање улоге команданта видимо на основу његове преписке са Дражом у вези планова за напад на комунисте у Црној Гори. Ђуришић је 8. фебруара 1944. године известио Дражу да је преко Баћовићеве радио станице примио план мајора Вукадиновића, рекавши да се са планом не слаже. За разлику од Вукадиновића, који је као циљ сусрета свих наступајућих колона одредио Колашин, где се налазио штаб партизанског 2. ударног корпуса, Ђуришић је сматрао да ово место «треба оборити маневрима, не директним нападом». Ђуришићево мишљење је било да треба освојити планину Сињајевину, после чега би се комунисти сами повукли из Колашина. «Концентрација свих наших снага на Сињајевини треба да натера црвене на одлучну битку, а тиме ћемо их уништити», писао је Ђуришић. (Зборник докумената, том 14, књига 3, 365.)
За разумевање Ђуришићевих схватања заправо није важно да ли је био бољи његов или Вукадиновићев план. Кључ је у његовом одговору Дражи од 15. фебруара (претходно Дражино писмо Ђуришићу није познато). Тога дана Ђуришић је писао:
Видим да сте ме погрешно разумели у погледу плана. Нисам имао намеру да намећем мој план акције, нити да се око њега свађам, већ сам преко Вас тражио да се јави Лашићу, зато што нисам имао везе. Не мора нико да по њему поступи, а што се тиче мене поступићу тачно онако како сам замислио, свакако са оним људством што се налази под моју команду. (Зборник докумената, том 14, књига 3, 421.)
Ове Ђуришићеве речи указују на два закључка. Прво, он није признавао војну хијерархију, већ је свог надређеног официра, потпуковника Лашића, третирао као свог потчињеног (Вукадиновић је, иначе, план сачинио после договора са Лашићем). Друго, Ђуришић војску није схватао као један велики систем, који функционише добро само ако се ускладе сви његови делови, и није себе видео као једну од карика у ланцу, већ је показивао самовољу и егоцентризам какви се заиста ретко срећу код професионалних војних лица, и какви, практично, негирају правила војне службе.
Због овога Дража, док се налазио у Црној Гори, није пуштао Ђуришића самог да командује војском. Па и када је лично пошао са њим, он је самовољно напустио положај (априла 1943). Ђуришића због овога није превише занимало ни шта и како раде суседни команданти, па и Врховна команда. Уместо да свакога дана размењује оперативне податке са другим јединицама које су учествовале у акцији, и да се сваког дана јавља Врховној команди, Ђуришићева радио станица радила је од случаја до случаја. Ретка јављања Врховној команди он је по правилу правдао техничким сметњама. И на почетку извештаја Дражи од 12. маја 1944. Ђуришић је најпре писао о наводним невољама са везом: две радио станице послао је на терен, а две су биле покварене, «те нисам био до сада у могућности никако да се јавим», писао је. А ни пола године од како га је Дража поставио за команданта, он није отишао у унутрашњост Црне Горе. Није обишао јединице под непосредном командом потпуковника Лашића, као ни оне на западу Црне Горе, да успостави лични контакт и учини шта треба на побољшању организације.
Ђуришићеве особине још више су погоршале стање настало услед неборбености јединица у Црној Гори, на коју су се жалили Станишић, Ђукановић, Лашић и други тамошњи команданти.

* * * * *

Током месец дана борби, априла 1944. године, у којима су четири вароши и многи положаји више пута прелазили из руку у руке, јединице под Ђуришићевом командом имале су 131 погинулог борца. Када су се годину дана раније Ђуришићеви одреди повлачили пред комунистима на северу Црне Горе, Остојић је њихово држање прокоментарисао речима: «Види се да се… нису бориле, него бежале». Неборбеност Ђуришићевих јединица најбоље се уочава у поређењу са неким другим јединицама. Примера ради, у Бици на Буковику, планини између Ниша и Алексинца, за један дан погинуло је више четника Великоморавске групе корпуса (око 200), него Ђуришићевих за месец дана. Притом је Великоморавска група корпуса имала бомбе и минобацаче прављене у шумским радионицама, а муниције недовољно, док су Ђуришићеве трупе снабдевали љотићевци. Великоморавска група корпуса је по борбеној вредности спадала у слабије јединице из централне Србије, али је ипак, великим залагањем, победила комунисте на Буковику.
Дакле, ситуација у Црној Гори била је таква каква је била и није се могла променити. Оног дана када је Ђуришића поставио на Лашићево место, Дража је практично имао још само једну опцију: да дигне руке од Црне Горе. Он се, међутим, није предавао, већ је настојао да извуче максимум, како из сваке ситуације, тако и из сваког појединца. Са Ђуришићем је то тешко ишло, јер се поново није јављао.
Из долине Лима средином маја стизале су вести да се враћа Оперативна група дивизија, разбијена у Западној Србији, настојећи да се споји са 2. ударним корпусом. Милешевски корпуси, који су се нашли између ове две комунистичке групе, борили су се са променљивом ратном срећом. Детаљне извештаје о борбама, тражећи помоћ, послао је 15. маја капетан Благота Кнежевић, начелник штаба Команде Старог Раса, напомињући: «Павле се није вратио с пута. Очекујемо га 17-ог». (АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 2\1.)
Потпуковник Захарије Остојић известио је Дражу 16. маја како је мајору Алекси Драшковићу, команданту Дринског корпуса, наредио да преко Прибоја са летећим бригадама крене у правцу Пријепоља ради напада на комунисте с бока. «Павле ми се уопште не јавља те ми ситуација није детаљно позната», писао је потом Остојић. (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.)
Дража је већ знао зашто се Ђуришић овога пута не јавља, јер му је обавештајац из Београда, под шифром «Ванда» (вероватно адвокат Ратимир Рајко Павловић), 15. маја послао следећи радиограм: «Мајор Павле Ђуришић стигао у Београд. четрнаестог ов. м. имао састанке.» (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.)
Рачунајући на Кнежевићево обавештење да ће се Ђуришић вратити 17. маја, Дража му тога дана шаље опширан радиограм. Најпре га похваљује а потом му даје упутства:
Разумели смо у потпуности сва ваша настојања да тучете црвене и очистите Црну Гору и Санџак. Ваша акција имала је успеха, јер сте им нанели велике губитке, а што је још важније отргли сте становништво из страха и дали му наду на ослобођење. Нову акцију треба припремити што брже, јер су сада комунци у доста тешкој ситуацији. Тучени су на разним местима, а још трају акције готово у свим крајевима. За нову акцију врло је важно да се покрену из старе Црне Горе што јаче снаге правцем Никшић, Шавник, Колашин и Подгорица – Колашин (што значи, узгред буди речено, да је Дража прихватао Лашићев и Вукадиновићев, а не Ђуришићев план – прим. аут). Ми ћемо настојати да ту акцију помогнемо и осигурамо са стране Србије, Босне и Херцеговине било активним учествовањем, било везивањем комунистичких снага. Снаге из области Никшића треба повезати радио станицом. И веће снаге из Црне Горе треба повезати и објединити. Другу и Пету дивизију које су упале у Србију нападамо непрестано. Оне су имале велике губитке и нису успеле у својој намери. Наредио сам Јаворском корпусу да предузме све мере да избеглице које су дошле из Црне Горе буду добро збринуте (реч је о 4.500 избеглица покренутих по пропасти априлске офанзиве – прим. аут). Јављајте нам се редовно. (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.)

* * * * *

Ђуришић се није јавио, па се Дража 19. маја обраћа Команди Црне Горе. Писао је да се главне комунистичке снаге налазе у Санџаку и да се са њима води борба. Затим, да су «Херцеговци већ у акцији увелико», а да се «Павлове снаге» налазе у долини Лима. О Ђуришићу напомиње:
Павле припрема поновну акцију, па ће и вама наредити потребно. За то време будите што активнији, прикупите и уредите јединице. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Сутрадан, међутим, до Драже стижу лоше вести. «Из редова Српског добровољачког корпуса предвиђа се формирање једне црногорске јединице. Назив, јачина и састав за сада непознати», јављао је мајор Александар Михајловић, шеф београдских илегалаца. (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.)
Истог дана, 20. маја, Михајловић шаље још један радиограм:
Како сазнајемо мајор Павле Ђуришић налази се у Београду, где је примљен од стране Недића. Сазнаје се да му је одобрено формирање одреда од 7.000 људи. Добио је 10.000 метара платна и два камиона. Формирање и опрему одобрили Немци. (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.)
Ђуришићевој радио станици, која се и даље није оглашавала, Дража 21. маја пише:
Хитно нам јавите вашу ситуацију и ваше даље намере. Ово нам је важно како бисмо могли повезати операције. (АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.)
Вести је потврдио и капетан Иван Јаничић, командант Вучедолске бригаде, после још једне посете Цетињу. «Партизани држе највећи део Црне Горе», писао је најпре Јаничић у извештају мајору Данилу Салатићу, заступнику команданта Црне Горе и Боке, 22. маја. Услед «притиска србофила» на Цетињу је настала криза Народне управе. Немци нису хтели да је признају јер је одбијала ма какву сарадњу са зеленашима. Ствар је послата на решење немачкој команди у Београду, у пакету са планираним проширењем љотићевске организације на Црну Гору. «Иде се ка томе, да се оснује Добровољачки пук у Црној Гори, који улази у састав 2. српског добровољачког корпуса, којим ће командовати потпуковник Ђуришић», писао је даље Јаничић. Командант пука требало је да буде капетан Јаков Јововић, који је такође, као и Ђуришић, отпутовао за Београд. У том тренутку није било «никаквих покрета» од стране четника у Црној Гори, «изузев мањих локалних акција». Док се не реши питање Националне управе и Добровољачког корпуса, неће се успети «да се све националне јединице из Црне Горе ставе у покрет», закључио је Јаничић. (Зборник докумената, том 14, књига 3, 608-610.)
(…)
Половином маја Ђуришић се у Београду састао са Нојбахером, Фелбером и Недићем. Недић га је унапредио у чин потпуковника – који је већ имао у Југословенској војсци – и поставио за помоћника генерала Косте Мушицког, команданта Љотићевог «Српског добровољачког корпуса». Званично гласио Недићеве владе, лист «Ново време», у броју за 21. и 22. мај 1944. објављује заједничку фотографију Ђуришића и министра Олћана, уз пригодну Ђуришићеву изјаву.99 Зборник докумената, том 14, књига 3, 609.

Ђуришић са Немцима испред Народне скупштине у Београду, маја 1944. године (у средини, на задњем седишту)

Чувши за ово, Дража 24. маја пише командама Старог Раса и Црне Горе:
У «Новом времену» од 21. и 22. маја, изашла је Павлова слика са министром Олћаном, као и Павлова изјава «Времену». Хитно смо ово демантовали преко Демократске Југославије. Павлу препоручујем да нам не прави овакве незгоде, јер после тога долазе отворени напади преко Лондона, који нам шкоде у народу.99 Зборник докумената, том 14, књига 3, 653.
Ради разумевања Дражине стратегије, подсетићемо се његовог упутства једном од делегата Централног националног комитета за Црну Гору, Рашовићу, од 26. новембра 1943. године:
За нас је сасвим свеједно да ли ћете Ви бити легални или илегални. Главно је да се не примите никакве јавне функције и да радите за узвишени задатак као члан секције Централног националног комитета за Црну Гору. (АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21\1.)
Према томе, за Дражу је било важно да се у Црној Гори постигне жељени циљ, а то је ослобађање од комуниста, без обзира да ли ће то учинити илегалне или легалне снаге. Легалнима, пак, није дозвољавана компромитација, барем не превелика, јер је шкодила остварењу циља. Ђуришићево мешање са осовинским трупама у забаченим крајевима било је једна ствар, док је његов јавни боравак у престоници, уз примање високе јавне функције, представљао нешто сасвим друго. шта тачно – то Дража још није знао, јер је звучало невероватно да неко пристаје уз Немце у тренутку када је извесно да они губе рат и када их сви напуштају. Имајући, приде, у виду компликовану ситуацију у Црној Гори, он се задовољио оном благом критиком Ђуришића од 24. маја, остављајући стратешке одлуке до пријема нових информација.

* * * * *

Ђуришић се по новом повратку из Београда јавио Врховној команди 25. маја (…). Међутим, у овом радиограму Врховној команди Ђуришић је писао и следеће: «Јеврем Шаулић, који је пре рата био љотићевац, сада је потпуно наш човек». Истог дана, Ђуришић упозорава Команду Црне Горе да не користи радио станицу, јер је слушају Немци. А нешто касније, 9. јуна, он наређује Команди Црне Горе «да се ухапси или ликвидира Краљевић, јер је гестаповац». (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Знајући да је капетан Мило Краљевић у вези са Дражом, у Команди Црне Горе посумњали су да је, заправо, то прави разлог што Ђуришић жели да га ликвидира. То је помислио и Дража, који 2. јула одговара Команди Црне Горе:
Капетан Мило Краљевић био је код нас пре неколико дана и вратио се назад. Он каже да је све измишљотина. Вероватно да је то неко подметање. Треба проверити. (АВИИ, :А, К-279, рег. бр. 16\1.)
Провере су потврдиле да је Краљевић заиста био гестаповац. Капетан Ђорђе Радмиловић, командант Бококоторског корпуса, известио је 8. августа Дражу да је Краљевић стигао у Боку. Разметао се својим везама са Дражом, као и његовим фотографијама. Неке људе, који су му поверовали и открили да су Дражини, Гестапо је одмах ухапсио. «Краљевић је тип без карактера и скрупула, увек је у друштву Немаца и Гестапоа… чим ми се укаже прилика ликвидираћу га», писао је Радмиловић Дражи. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 17\1.)
Ђуришић је, дакле, на свој начин и даље радио против Немаца, а уједно и са Немцима. Према њему су зато били сумњичави и Дражини људи и Немци. То се неће променити до краја рата.
(…)
Команди Црне Горе тога дана Ђуришић шаље још један радиограм:
Ситуација се поправља у нашу корист. Припрема се акција са свију страна са јаким снагама за дефинитиван обрачун са црвенима. Овај пут морамо успети. Припреме се врше ужурбано. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Међутим, 28. маја Ђуришић открива Команди Црне Горе да је дефинитивно променио страну, наређујући јој:
Забрањујем убудуће директну везу са Врховном командом. Ова станица ради сваки дан. Вршим преформирање овамо два и тамо један пук… Кад завршим формирање овамо долазим тамо. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Дакле, свега 18 дана пошто га је Дража поставио за команданта Црне Горе и Санџака, Ђуришић наређује прекид веза са њим и прелазак из Југословенске војске у једну осовинску формацију. Команда Црне Горе је наставила да слуша радио станицу Врховне команде, али примљене депеше нису бележене.
(…)
Нове шифре Команди Црне Горе послао је и Ђуришић, 29. маја. Тако је ова команда имала и Дражине и Ђуришићеве шифре, с тим што су до 10. јуна уписиване само Ђуришићеве поруке. Оне су и даље биле пуне оптимизма. Ђуришић је 4. јуна писао да су Немци напали штаб Ј. Б. Тита у Дрвару, да су вероватно убијени комунистички вођа, његова влада и чланови савезничких мисија, док су партизанима нанети велики губици. Ђуришић наставља:
Ово је највећа акција коју су Немци против црвених на Балкану до сада предузели. Сматра се да ће црвени бити потпуно уништени. Ово саопштите војсци и народу на најпогоднији начин. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Нови радиограм Команди Црне Горе Ђуришић шаље 8. јуна:
Одмах одговори колико има бораца способних за борбу из Колашинске и Беранске бригаде од 16 до 40 година старости… Да мајор Бољевић сачини план за успоставу жандармерије по селима… (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Ђуришић се Команди Црне Горе јавио и сутрадан:
Припремамо се за акцију пуном паром. Немци такође. Очекујем јако оруђе и спрему. Припрема се 5.000 четника и два пука добровољаца. У Санџаку три пука Немаца. Припреме се врше ужурбано.
За радио станице да знаш само ти (потпуковник Блажо Гојнић, командант Ловћенског корпуса, који је преузео радио станицу и шифре Команде Црне Горе – прим. аут) и Кујовић – понављам ти и Кујовић… Према изјавама извесних будите резервисани, јер улога Гестапоа у нашој организацији је очигледна. Исто саопштите и Марку Радуновићу и Ружићу. Станице сакријте јер их Гестапо тражи, а један човек у разговору их је открио. Ове депеше да знаш само ти и Кујовић. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)

Потпуковник Павле Ђуришић

Потпуковник Гојнић се, свакако, налазио у чуду пред Ђуришићевим депешама: Ђуришић је био међу Немцима, са њима је планирао акцију, забрањивао је везу са Дражом, али је истовремено крио своје радио станице од Немаца и наређивао да се ликвидирају гестаповци.
Један од београдских обавештајаца, др Радиша Воркапић, 16. јуна шаље Дражи следеће обавештење:
Павле Ђуришић добио одобрење да образује три пука црногорских добровољаца. За исте ће добити оружје од Немаца. (Зборник докумената, том 14, књига 3, 609.)
То је у ствари био Ђуришићев договор са Немцима, док су се на терену ствари одвијале другачије. Од 18. јуна у Ђуришићевим депешама Команди Црне Горе више нема оптимизма. Тога дана он је писао:
Бр. 11 (Немци – прим. аут) се комеша. Ситуација њихова и држање нејасно. Исхрана већ три дана због колоне неуредна. Транспорт материјала и оружја не врши се због недостатка колоне. Јавите се. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Другим речима, Немци нису испоручили обећано оружје Ђуришићевим четницима, док су им испоруке хране проредили. Већ 19. јуна Ђуришић Команди Црне Горе шаље још неповољније вести:
Ситуација доста тешка. Притисак на Пљевља јак… 17. и 27. дивизија су заузеле Чајниче и Челебић и њихови предњи делови на Дрини… Обавестио сам о овоме бр. 11 и одмах су њихове трупе у Рогатици извештене…
Ђуришић потом пише да су Немци напали партизанску 37. дивизију, али да су истовремено стрељали једног четника и попалили куће многим четницима, настављајући:
Због паљења четничких кућа и стрељања једног четника протествовао сам и ујутру сам позван на разговор. Јавићу накнадно резултате разговора… Бр. 11 згомилао велике снаге око Рогатице, али им се намера не зна. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Видевши да од договора са Немцима нема ништа, Ђуришић престаје да се јавља Команди Црне Горе и поново се повлачи у себе.

ДРАЖИН МАНЕВАР СА МАЈОРОМ ЛУКАЧЕВИЋЕМ

Са Ђуришићеве радио станице («Берта»), већ од 19. јуна јавља се неко други, потписујући се као «Анд». Поред те прве «Андове» депеше потпуковник Гојнић је ставио знак питања. Ускоро се «Анд» потписао као Душан и у Команди Црне Горе схватили су да је то капетан Душан Арсовић, Ђуришићев заменик. У низу депеша од тога дана, Арсовић је слао лоше вести, попут ових:
Са исхраном пропадох. Немцима митраљирано 14 камиона… Дошли били четири енглеска ловца да туку и извиђају директно Милешево, па ово приметили и уништили… Тако да већ четврти дан не примам храну… Спрема дошла до Рашке, али нема средстава да се пренесе, те права мука. Дошло је изгледа још нешто, али не знам шта све. Оружје изгледа још није дошло…
Како иду ствари. Овде смо чули да је Цетиње заузето. Јави о томе јер је то убило морал људима. чуло се да су Немци са беспилотним апаратима средили Енглеску и Лондон. Доста смо се насладили. Поздравља све Душан. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Дакле, ситуација у Црној Гори и Старом Расу била је веома неповољна. Ђуришићеве јединице биле су под утицајем Немаца и љотићеваца и практично истргнуте из формације Дражине војске. Било је јасно да Немци и љотићевци, а самим тим ни Ђуришић, не желе или не могу да се обрачунају са комунистима у тој области, као и да они, у таквом стању ствари, ометају Дражину акцију. Најзад, иза обрачуна са комунистима Дража је планирао напад на окупационе трупе, очекујући скори крај рата, док је у поретку који је створио Ђуришић то, у најмању руку, било отежано.
За извлачење јединица из Ђуришићевог утицаја Дража је применио опробану формулу са легалним и илегалним четницима. Ђуришић је већ био легализовани командант те области, што је била чињеница која се није могла променити.
Најповољнију личност за илегалног команданта Црне Горе и Старог Раса Дража проналази у амбициозном мајору Војиславу Лукачевићу, који се управо вратио са пута из Каира и Лондона. Питање форме илегалних јединица решено је само по себи, јер су већ постојале наредбе за оснивање јаких покретних јединица – јуришних корпуса и група јуришних корпуса. Тако је Дража, за ову област, наредио формирање 2. групе јуришних корпуса, на чије чело је поставио мајора Лукачевића.
Практично, Лукачевић је имао задатак да што више људи отргне од Ђуришића, Љотића и Немаца. Ђуришић је, као што смо видели, искористио Лукачевићев одлазак на пут јануара месеца и преузео његову Команду Старог Раса, уместо да оде на додељени задатак у Црну Гору. Већ у марту је тражио од Драже да се Лукачевић не враћа, а у ово време, када је дефинитивно био прешао на другу страну, покушавао је да осујети његову мисију.

* * * * *

Сазнавши да Лукачевић долази, Ђуришић најпре, 15. јуна, шаље једну дезинформацију Команди Црне Горе: «Чика Ђока (Дража – прим. аут) јавио Лукачевић и Баћовић упућени на дужност ван територије Србије да у споразуму са тамошњим командантима у страној територији учине нешто с обзиром да познају спољне прилике». (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)

Новости у вези са Лукачевићевом акцијом капетан Арсовић шаље Ђуришићу, који је тада боравио у Подгорици, 23. јуна, преко радио станице Команде Црне Горе, односно потпуковника Гојнића. Гојнић се налазио у близини, јер је иначе командовао Ловћенским корпусом. Арсовићева депеша гласи:
Децембарски командант Старога Раса (Лукачевић – прим. аут) отишао у Радојину. Тајно позвао капетана Станковића, Сретка Матовића, Сима Деспотовића, Ирића, Брашанца, Раду Корду, Владу Шћепановића и Шиљка. У позиву стоји да хитно дођу на конференцију која ће трајати 23. и 24. јуна, а на којој ће се решавати хитна, важна и тајна питања. За позив и одлазак нити смеју знати окупаторске, нити четничке власти. Сви су кријући пошли. У том смислу се свуда саботажа осећа… (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Арсовић у наставку, да би збунио Гојнића, понавља Ђуришићеву дезинформацију о наводном одласку Лукачевића у иностранство. Сутрадан, он шаље Ђуришићу извештај о стању у долини Лима:
Са храном иде врло рђаво. Нема транспортних средстава за пренос, мада хране има у Косовску Митровицу довољно. Онај део оружја из Крагујевца стигао у Рашку, а спрема такође, но ни то се нема чиме транспортовати. У јединицама бушкање појединаца, као Баја Бабовића, Бранка Ђурашковића и Тома Кастратовића. Бранка и Тома сам затворио.
Дакле, Ђуришићев заменик је хапсио четнике који су радили на извршењу Дражиног наређења. У наставку, он пише:
Ситуација са партизанима променљива, али још није опасно. Детаље ћу ти накнадно јавити. Све је спремно и чека на нас за главну акцију. Ђокини (Дражини, тј. јединице које су већ ушле у састав 2. групе јуришних корпуса – прим. аут) на обали Увца, а једна бригада на Бањи до Бистрице. И они су спремни за акцију и цене 5.000 људи.
Крај депеше показује да је и Арсовић имао исте невоље са ћудљивим Ђуришићем, као и сви који су са њим радили: «Ни на једну депешу не добих одговора. Молим те да одмах одговориш», писао је Арсовић. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)

* * * * *

Следећег дана, 25. јуна, Арсовић шаље Ђуришићу извештај са конференције четничких команданата у Радојини:
Са конференције се вратили. Позивао Калајит (командант 2. милешевског корпуса, капетан Вук Калаитовић прим. аут) уместо команданта Старог Раса из децембра. На конференцији изјавио да се оснивају јуришни корпуси и да са територије Старог Раса треба да буду изгледа два, али није детаљисао. Наредио командантима бригада: да мобилишу све од 18-35 година и да од тога људства нико нема бити у добровољце (тј. у љотићевским пуковима које је Ђуришић покушавао да оснује – прим. аут). Позива се на наредбу команданта: Старога Раса, Црне Горе, Босне, Херцеговине, команданта 2. групе јуришних корпуса и ађутанта Њ. В. Краља, мајора Л. (Лукачевића, који је у Лондону проглашен краљевим ађутантом – прим. аут). (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Арсовић истог дана шаље још једну депешу Ђуришићу:
Из писма Мирка Л. упућеног теби уопште се не види оно што Калајит ради, него напротив он каже: држи све што можеш, да будеш јачи у моменту, онда ће ситуација бити у твојим рукама, а о овим комбинацијама ништа не говори. Дакле види се да су у питању Калајитове и Л. комбинације и личне амбиције… Потребно је да одмах дођеш овамо. Београд је јавио да одмах пошаљем 200 људи за 900 коња који су већ купљени. Са спремом тешко, јер нема камиона за превоз. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Тако, уместо Драже, Арсовић и Ђуришић слушају «Београд», односно Немце и Љотића, још једном верујући њиховим обећањима да ће добити оружје и ратну спрему (за које је требало слати 200 људи и 900 коња). Овај Арсовићев радиограм, такође, показује да је начелник Оперативног одељења Врховне команде, потпуковник Мирко Лалатовић, још у ово доба саботирао Дражу. Касније, Лалатовић ће са свим својим земљацима из Црне Горе напустити Дражу и кренути са Ђуришићем.
Преко курира, извесног Ђукана, 30. јуна у Ђуришићев штаб стиже једно Дражино писмо. Преко радио станице Команде Црне Горе Арсовић ово писмо одмах прослеђује Ђуришићу. Оно гласи:
Драги Павле, надам се да је већ тамо стигао Лукачевић. Ја сам њему дао детаљна упутства шта и како треба радити. Главно је једно и од општег интереса да се комунисти већ једном очисте из Црне Горе и Санџака. У том смислу морамо учинити све напоре да то буде што пре. Не смемо дуго чекати јер је сваки дан скупоцен. Ситуација се развија врло брзо и одлучујући догађаји се приближавају врло брзо.
Добио сам Ваше депеше од 15. јуна из којих видим да се надате да припреме завршите до 1. јула т.г. У вези са тим ја сам одлучио да то буде крајњи датум до кога треба да се припреме снаге за акцију, како наше тако и ваше…
Веома је важно да се Санџак и Црна Гора очисте јер ће сада све да се веже са Србијом и тек тада можемо рачунати да смо однели битку са комунистима. Одговорите хитно по свему, а што се тиче односа Ваших и Лукачевића, ја сматрам и очекујем да ћете вас двојица све своје напоре у овом смислу (нечитко – прим. аут) и да ће бити успеха. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)

* * * * *

Поменуте депеше од 15. јуна нису познате. Ђуришић је тога дана сазнао за Лукачевићев повратак, па је, како изгледа, настојао да увери Дражу да је он сам способан да се обрачуна са комунистима.
После преношења Дражиног писма, Арсовић пише Ђуришићу:
У службеном разговору сада Ђока (Дража – прим. аут) ваљда по наговору околине не одобрава оно што је раније пред људима одобрио, не да, каже: морају постојати две врсте четника, једни легални а једни илегални. Наредио је да за територију Црне Горе, Босне и Херцеговине, односно Приморја, буде Воја Лукачевић командант, а ти да останеш легални командант исте територије.
Није познато шта је Дража раније наводно одобравао – вероватно је то Ђуришић нешто криво представио Арсовићу – али је сада, као што смо видели, тражио формирање легалних и илегалних четника. Прецизније речено, у Црној Гори су готово сви већ били легализовани код Немаца, а сада је Дража, преко Лукачевића, покушавао да створи и илегалне јединице. У наставку, Арсовић пише:
Предузето је све да се бушкање спречи, али забадава. Калаитовић петља исувише. Прети командантима милешевским, командантима бјелопољским и њиховом људству смртном казном у случају да се позиву не одазову или из јединице побегну, мислим на људство. Људи се нашли у чуду.
Ђукан је лично био код њега при повратку и дословно му је изнео ситуацију, али је Воја (Лукачевић – прим. аут) остао при своме да треба хитно све свршити, али да он не може одустати од формирања јуришних корпуса, те да је за данас првенствено потребно формирање ових корпуса, те да се морају формирати без изговора. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Истог дана, 30. јуна, ову депешу «Берта» шаље и Команди Старог Раса, уз извесна скраћења. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11\1.)
Наредних дана Дража наставља комуникацију са Ђуришићем, покушавајући да смири страсти једним дипломатским наступом, али и да овога натера у акцију. Команди Црне Горе, с назнаком «за Ђуришића», 3. јула он пише:
У вези наших последњих депеша шаљем Вам као допуну следеће:
На основу опште ситуације у односу на комунисте донео сам ових дана најновије одлуке о плану акције, који треба што пре да спроведемо противу комуниста. Ове акције већ смо отпочели, јер смо ангажовали велике снаге противу комуниста у области Јастрепца. Надамо се да ћемо их овде брзо очистити и на тај начин осигурати залеђе. У овој опсежној акцији Ви треба што јаче да помогнете одбрану Лима, понављам одбрану Лима најпогоднијим начином дејства. Затим ће следити акција тамо. У тој новој акцији ми рачунамо врло много на Вас и на Ваше све потчињене команданте и борце у Црној Гори и Санџаку. (…) Испоручите моје личне поздраве народу и војсци у Црној Гори. Чича. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 16\1.)
Шта је Ђуришић одговорио – то није познато. На те одговоре Дража му поново пише 8. јула, сада преко радио станице Команде Старог Раса, што значи да је очекивао његов повратак из Подгорице. Ова Дражина депеша гласи:
Саопштите Ђуришићу следеће: Примљене депеше бр. 1 до бр. 12, сем бр. 3. Врховна команда има пуно поверење у Вас и она Вас сматра достојним чланом организације и командантом важне области. Ви сте командант Црне Горе и Старог Раса као што сте били и до сада. Мајору Лукачевићу дата су овлашћења да прими команду над Старим Расом коју је команду имао и раније и да прикупи илегалне јединице из Старе Црне Горе. Ова овлашћења дата су Лукачевићу јер је он гарантовао, понављам јер је он гарантовао мени лично да ће се сигурно споразумети са Вама… (овде су нечитки делови депеше – прим аут) …Заједнички рад на истој линији. Будите спокојни да нећемо дозволити да се Ваш рад отежава и да Вас ценим… од Вас очекујем много… Пожурите како бисмо што пре тукли комунисте у Санџаку и Црној Гори. Потврдите пријем ове депеше. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11\1.)

* * * * *

Дражини покушаји нису уродили плодом. Једноставно, од Ђуришића поново није било ни трага ни гласа. «Где је Павле, шта, када и куда предузима из Подгорице према Санџаку. Нека се Павле хитно јави», писао је мајор Лукачевић потпуковнику Захарију Остојићу 8. јула. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11\1.)
Немци су крајем лета извели неколико операција против комуниста у Црној Гори, али без Ђуришића. У немачким документима из овог доба наводе се веома ниске цифре за бројно стање Ђуришићевих трупа. Априлска операција остала је њихов последњи покушај да савладају комунисте.
Нису успели ни Лукачевићеви напори да привуче Ђуришићеве јединице у 2. групу јуришних корпуса. Ђуришић и његове присталице покушали су чак да одузму Команди Старог Раса најбољу јединицу са тих простора, Пљеваљску бригаду, која се налазила у саставу 1. милешевског корпуса. «Пљеваљци се држе одлично, упутили резолуцију Воји да су на нашој страни и да тако интереси захтевају», јављала је радио станица Команде Старог Раса, 10. јула 1944. године. (АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11\1.)
Пљеваљски крај је, иначе, у оно доба још називан Старом Херцеговином. Од Турака је 1912. године ослобођен од стране српске војске и налазио се у Краљевини Србији до наредне године. Тада, у знак захвалности због учешћа једног батаљона црногорске војске у Другом балканском рату против Бугара, Краљевина Србија уступа Пљевља Краљевини Црној Гори. (…)

НЕМАЧКА ДОКУМЕНТА О ЂУРИШИЋУ

(…)
За сво ово време, Ђуришић и остали Црногорци на положајима, у Народној управи на Цетињу и сл, тражили су од Немаца да испуне обећање о уједињењу Црне Горе са Србијом, али узалуд. До последњег дана Немци су се држали Хитлерове политике разједињења, а не уједињења Срба.
Тако, без обзира што је Ђуришић веровао да ће искористити Трећи рајх за уједињење Србије и Црне Горе, а можда и осталих српских области, оно што је у пракси радио имало је супротан ефекат.
Ово се види и из Вајксовог писма Врховној команди Вермахта од 5. јула 1944. године. Вајкс пише да оснивање «Црногорског добровољачког корпуса» има циљ «да се раскину и последње везе Ђуришићевих људи са Д.М, са којим су у извесном смислу, владали затегнути односи». Вајкс је сматрао да би се жељени циљ постигао коришћењем имена «Српски добровољачки корпус», док је инсистирање Немаца на црногорском имену у називу јединице «тешко оптеретило намеравано деловање». Врховна команда Вермахта је раније пристајала на следећу комбинацију: обавезна употреба термина «Црногорски добровољачки корпус», али да се овоме дозволи потчињавање «Српском добровољачком корпусу». Међутим, 14. јуна Хитлер забрањује и ово потчињавање. Та забрана «ставиће коначно у питање намеравано дејство», жалио се Вајкс. (Зборник докумената, том 12, књига 4, 393.)
Према процени команданта немачких снага на Балкану, после забране изречене 14. јуна у Црној Гори је ојачала Дражина позиција, јер је он као и увек наступао са позиције останка Црне Горе у «српском подручју». Вајкс закључује:
Пошто се црногорски четници са своје стране у првом реду боре за овај циљ (уједињење са осталим Србима – прим. аут), а не за било какве интересе окупационих власти или идеје европског поретка, само се по себи намеће поново јачање управо ослабелих односа између црногорских четника и Драже Михаиловића. (Зборник докумената, том 12, књига 4,394.)
(…)

ПОВЕЗАНЕ ТЕМЕ:
Независна група националног отпора
Лијевча поље