[Бенито]

25000- оквирно.

[Милослав Самарџић]

25000- оквирно.

Не, око 14.000.
И последње питање:
Колико војника је погинуло од од почетка офанзиве 1915. до повлачења преко Албаније?

[Бенито]

Ајде, лаганије мало.
Како 14000? Трећа колона је катастрофално страдала. То је она што је кренула из Скопља. Само њих има најмање пола од ове поменуте цифре. Па плус Видо и Крф, па плус Италија, па плус три гробља у северној Африци, па плус из ове две главне колоне....
Да ли је он то сигурно толико сабрао?

[Mitic]

Једна стара вест из света: Француска агенција "Фурние" је објавила текст у ком се истиче једна од најнапреднијих земаља у Европи, те да је једна од малобројних у којој је „валута стабилна“, а „буџетски приходи у сталном порасту“.

Никакав спољни зајам није закључен, а јавни радови се спроводе сопственим средствима, а ова држава сама штампа своје новчанице у својим радионицама.

О којој држави се ради?

[Милослав Самарџић]

Ајде, лаганије мало.
Како 14000? Трећа колона је катастрофално страдала. То је она што је кренула из Скопља. Само њих има најмање пола од ове поменуте цифре. Па плус Видо и Крф, па плус Италија, па плус три гробља у северној Африци, па плус из ове две главне колоне....
Да ли је он то сигурно толико сабрао?

Да плус Италија и Северна Африка, питање се односило закључно са острвом Видо.
Али објавићемо цели чланак па ћемо видети.
Што се тиче губитака о Мекензеновој офанзиви, 60.000 и нешто војника није било на броју, али, каже Крсмановић, ту је најтеже избројати погинуле, јер је било много дезертера.
Све у свему, највећи губици војске били су у заробљеништву, умрла је трећина од 170.000.

[Бенито]

Ајмо нови трилинг, о славним ујацима и сестрићима српске историје.
Ујак је био славни професор Београдског универзитета, један од првих осам, па самим тим и један од најславнијих. У науци којом се бавио и данас је у нашим оквирима изузетан ауторитет.
Сестрић се такође бавио науком, али дијаметрално удаљеном од оне којом се бавио ујак. Кратко је био професор на БУ. Каријера му је била везана за министарство иностраних дела, где је оставио дубок траг. Незаобилазна је фигура културе Београд у првој половини 20 века. Фонд са његовим белешкама и документима је један од најбогатијих у Архиву Југославије.
Како су се звали ујак и сестрић?

[Милослав Самарџић]

Врло лако питање.

[Mitic]

Једна стара вест из света: Француска агенција "Фурние" је објавила текст у ком се истиче једна од најнапреднијих земаља у Европи, те да је једна од малобројних у којој је „валута стабилна“, а „буџетски приходи у сталном порасту“.

Никакав спољни зајам није закључен, а јавни радови се спроводе сопственим средствима, а ова држава сама штампа своје новчанице у својим радионицама.

О којој држави се ради?

Према француској агенцији, Краљевина Југославија је била једна од најнапреднијих земаља у Европи

https://www.danas.rs/drustvo/jugoslavija...-u-evropi/

Опширније о томе на стр. 8 на следећем линку

http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine...0/mode/1up

[Бенито]

Митићу, хвала на овим подацима. Нико ти није одговарао, јер је из питања било јасно на коју државу мислиш.

---

Ајмо нови трилинг, о славним ујацима и сестрићима српске историје.
Ујак је био славни професор Београдског универзитета, један од првих осам, па самим тим и један од најславнијих. У науци којом се бавио и данас је у нашим оквирима изузетан ауторитет.
Сестрић се такође бавио науком, али дијаметрално удаљеном од оне којом се бавио ујак. Кратко је био професор на БУ. Каријера му је била везана за министарство иностраних дела, где је оставио дубок траг. Незаобилазна је фигура културе Београд у првој половини 20 века. Фонд са његовим белешкама и документима је један од најбогатијих у Архиву Југославије.
Како су се звали ујак и сестрић?

Не знам шта је овде тешко.
Ајде да помогнем још- ујак је био и ректор Београдског универзитета, а сестрић један од највећих, ако не и највећи познавалац Београда између два рата. Његово дело је после ДСР озбиљно затамњено, а од деведесетих почело да поново угледа светлост дана.

[Mitic]

Ај да покушам за сестрића, можда је у питању Јован Дучић

[Бенито]

Није, нагласио сам да је преживео ДСР. Писац драма, новинар, професор књижевности, писац, "паризлија", докторирао књижевност у Греноблу пред Први светски рат ( и то је био једини српски доктор књижевности на француским универзитетима који је докторирао на тему гусала, док то није успео и Андреј Фајгељ), али пре свега дипломата..., за време Првог светског рата у Обавештајном одељењу, па при крају рата на специјалним мисијама у иностранству...
Имао је чувени ппсеудоним, који му је остао надимак и после смрти.

[Перун]

Сима Лозанић и Марамбо?

[Бенито]

Тако је , Сило Ерска!!!
Терај даље....

[Милослав Самарџић]

Ајде једно у поручниковим стилу: Који високи Дражин официр је уочи рата оперисан од исте болести као престолонаследник Александар по преласку Албаније?