[Бенито]

Наравно да није реч о њему. Ниси , ваљда, помислио да је иједна реч од оног синоћ тачна.

[Вукашин Петковић]

Не због тога наравно, негде сам читао да је овај имао рђаво мишљење о краљу, па рекох да није узајамно.

[Бенито]

Нема краљево мишљење везе са завереничким питањем. О овоме је имао лоше мишљење зато што није био задовољан како води своју јединицу.

[Милослав Самарџић]

Однео га шеф комитета својој кући. Тамо је и сад.

Не, данас је у просторијама СПС-а у Аранђеловцу. Наследници годинама покушавају да врате, али узалуд.

[Бенито]

Вуле у неком послу. Ајде поводом серије краљ Петар да вам поставим трилинг питања о мањем познатим детаљима из животописа краља Петра:
Којег високог официра српске војске краљ Петар није подносио?

Ради се о генералу Михаилу Живковићу , званом Гвоздени. Краљ Петар је са њим разговарао у Тополи, када је генерал повукао снаге Одбране Београда из Београда. Тада му је Гвоздени причао да су здружено немачко-аустроугарске војне снаге биле моћније пет пута од српских. Реченица која је посебно изнервирала краља је она када је генерал рекао да нико не би издржао колико је он успео. Краљ је знао да је реалан однос био 3-1 , али није ништа посебно коментарисао него је " прегледао" генерала од главе до пете. У току повлачења на Косову још једном је видео Живковића и уопште није био задовољан како он држи и води своју Одбрану Београда.
Када су краља обавестили да ће бити формирана Прва добровољачка дивизија, написао је писмо ВК у коме је питао да ли је истина да " сте оног Мандиловића поставили за команданта Добровољачке дивизије". Пуковник Хаџић и генерал Живковић су већ били послати да преко Париза и Лондона оду у Русију и тамо преузму јединицу. Напрасно је у Паризу утврђено да генерал Живковић није више способан да обавља официрску дужност. После рата, као један од ретких није имао , чак, ни обавезе резервног генерала.

[Милослав Самарџић]

Можда је мото био: Филмом против рата

Не, био је ''грешили смо (као Срби) и треба да признамо своје грешке''.
То ваљда због оног филма ''Товар'', ''Камион'', или како беше. Мада уклапа се и приказ четника у филму ''Пад Дубровника'', оно где су као вампири, на барци.
Тако да је ова нова емиграција 100% другачија од претходне.
Ова је комунистичка - барем у великој мери - претходна је била четничка. Ова приказује комунистичке филмове, претходна је подизала Дражине споменике.

Од када је овај мото, на овај начин, међу Србљем, и ко га је убацио?

[Mitic]

Можда је тај мото убачен након 1990. године, мада је тај мото "Много смо (Срби) грешили и треба да признамо грешке" био актуелан након 2000. године.

А увела га је Латинка Перовић, претпостављам

[Милослав Самарџић]

Можда је тај мото убачен након 1990. године, мада је тај мото "Много смо (Срби) грешили и треба да признамо грешке" био актуелан након 2000. године.

А увела га је Латинка Перовић, претпостављам

Увела је Коминтерна 1920 и неке, Стаљин и Димитров.
Дакле, у смислу не да се сагледа реална ситуација, него да се инсистира на грешкама које обично то и нису. А ако други народи то не чине, то је њихова ствар, њихова мана, односно грешка.
И ето, од Москве и Софије преко Београда оде то до Торонта.

[Бенито]

Друго о непознатим детаљима животописа краља Петра Првог:
Од одласка из Србије 1858. године, до доласка на престо 1903. године, колико пута и где је Петар долазио на тло Србије?

[пек.]

Био је у Кремни ако је тачна прича да га је прота Захарија( онај што је записивао пророчанства Митра Тарабића) сакрио у бурету.

[Вукашин Петковић]

18. јуна 1878. године тадашњи кнез, Петар Карађорђевић, негде између Голупца и Милановца прелази Дунав и ступа на српско земљиште. Пробија се до Хомољских планина, гоњен потерама, ту проводи петнаестак дана и ноћи, видевши да не може да се пробије до Шумадије, враћа се назад и прелази Дунав код места Свињице.

[Бенито]

Био је у Кремни ако је тачна прича да га је прота Захарија( онај што је записивао пророчанства Митра Тарабића) сакрио у бурету.

Ова легенда, коју смо сви више пута чули, нема везе са животом.

[Бенито]

18. јуна 1878. године тадашњи кнез, Петар Карађорђевић, негде између Голупца и Милановца прелази Дунав и ступа на српско земљиште. Пробија се до Хомољских планина, гоњен потерама, ту проводи петнаестак дана и ноћи, видевши да не може да се пробије до Шумадије, враћа се назад и прелази Дунав код места Свињице.

И поред наговарања најближих сарадника и кнеза Александра, кнез Петар Карађорђевић је тачно ово учинио. У Свињицама, по повратку, њега и чланове његове групе хапси аустроугарска полиција. Одведен је у интернацију у Боксег. Одатле је успео да се извуче после неколико месеци, односно пошто је дефинитивно утврђено које су одлуке Берлинског конгреса.
Последице ове авантуре биле су да је кнез Петар од тада сматран претендентом на престо у Србији, а не његов отац кнез Александар. Затим да више цени мишљење свога оца. И треће да више не покушава да улази у Србију без претходне велике припреме. Само је још једном , у лето 1886. године, на Малу Госпојину, покушао да уђе у Србију, са преко 600 наоружаних Црногораца и свим црногорским војводама, али су га сви напустили у одлучујућем тренутку, по наговору његовог таста књаза Николе, под притиском Беча.
Дакле, за 45 година, од 1858 до 1903. године, Петар Карађорђевић је само једном био у Србији и то 1878. године. Све остало су митови које су измислили разни људи широм Србије.
У Србији не постоји веће буре у којем није спавао краљ Петар. Ово је наравно шала.

[Вукашин Петковић]

Кога је Воја Танкосић пребио у првим данима Великог рата, овај случај се помињао и на Солунском процесу, читана је писана изјава пребијеног током процеса?