11-03-2019, 03:57 PM
Наравно да није реч о њему. Ниси , ваљда, помислио да је иједна реч од оног синоћ тачна.
(11-03-2019, 01:43 PM)Бенито Пише: Вуле у неком послу. Ајде поводом серије краљ Петар да вам поставим трилинг питања о мањем познатим детаљима из животописа краља Петра:Ради се о генералу Михаилу Живковићу , званом Гвоздени. Краљ Петар је са њим разговарао у Тополи, када је генерал повукао снаге Одбране Београда из Београда. Тада му је Гвоздени причао да су здружено немачко-аустроугарске војне снаге биле моћније пет пута од српских. Реченица која је посебно изнервирала краља је она када је генерал рекао да нико не би издржао колико је он успео. Краљ је знао да је реалан однос био 3-1 , али није ништа посебно коментарисао него је " прегледао" генерала од главе до пете. У току повлачења на Косову још једном је видео Живковића и уопште није био задовољан како он држи и води своју Одбрану Београда.
Којег високог официра српске војске краљ Петар није подносио?
(10-03-2019, 10:13 PM)Милослав Самарџић Пише:Од када је овај мото, на овај начин, међу Србљем, и ко га је убацио?(10-03-2019, 09:25 PM)Mitic Пише: Можда је мото био: Филмом против ратаНе, био је ''грешили смо (као Срби) и треба да признамо своје грешке''.
То ваљда због оног филма ''Товар'', ''Камион'', или како беше. Мада уклапа се и приказ четника у филму ''Пад Дубровника'', оно где су као вампири, на барци.
Тако да је ова нова емиграција 100% другачија од претходне.
Ова је комунистичка - барем у великој мери - претходна је била четничка. Ова приказује комунистичке филмове, претходна је подизала Дражине споменике.
(11-03-2019, 11:25 PM)Mitic Пише: Можда је тај мото убачен након 1990. године, мада је тај мото "Много смо (Срби) грешили и треба да признамо грешке" био актуелан након 2000. године.
А увела га је Латинка Перовић, претпостављам
(12-03-2019, 04:56 PM)Вукашин Петковић Пише: 18. јуна 1878. године тадашњи кнез, Петар Карађорђевић, негде између Голупца и Милановца прелази Дунав и ступа на српско земљиште. Пробија се до Хомољских планина, гоњен потерама, ту проводи петнаестак дана и ноћи, видевши да не може да се пробије до Шумадије, враћа се назад и прелази Дунав код места Свињице.И поред наговарања најближих сарадника и кнеза Александра, кнез Петар Карађорђевић је тачно ово учинио. У Свињицама, по повратку, њега и чланове његове групе хапси аустроугарска полиција. Одведен је у интернацију у Боксег. Одатле је успео да се извуче после неколико месеци, односно пошто је дефинитивно утврђено које су одлуке Берлинског конгреса.