[Mitic]

Да. Као и увек, Бенито покрене одличну тему кад треба да се научи нешто.

Данас је Дан подморничара, 8. април. СФРј је почела да гради подморнице од 1960. године. Тад је направљена "Сутјеска". Прве три подморнице су добили из иностранства: две из Италије и једну из Енглеске.

Да се не заборави, Краљевина Југославија је имала четири подморнице: две су направљене у Француској, а две у Енглеској.

А имена тих подморница из времена КЈ су: "Небојша", "Осветник", "Смели" и "Храбри". С тим што је СФРЈ добила "Небојшу" из Енглеске.

Ово сам покупио на страници "Историја српског поморства"



Ево линка за списак подморница

https://www.facebook.com/pomorstvo/photo...=3&theater



А ево и текста о улози Краљевске ратне морнарице у Априлском рату

https://www.facebook.com/notes/%D0%B8%D1...250964125/


Ево увода за тај текст:

"Априлски рат је завршен, подморница „Небојша“ и торпиљерке наше Краљевске ратне морнарице "Кајмакчалан" и "Дурмитор" избегле су заробљавање и плове ка слободним територијама под контролом савезника на обалама Северне Африке. Тамо се упутио и део морнаричке авијације из Хидропланске базе Кумбор – девет хидроавиона ће стићи на циљ. У Александрији ће у јуну 1941. бити формиран Морнарички одред Југословенске војске ван Отаџбине. Ови бродови, формално потчињени Краљевској влади у Лондону, практично у британском ланцу командовања на Медитерану, наставиће борбу на страни савезника све време рата (министар војске и морнарице у то време биће армијски генерал Драгољуб Михаиловић). "

[Бенито]

По једној много важној ствари су се разликовале ове подморнице из ВКЈ од ових које је ЈНА градила.
Јесте мало теже питање, али мислим да је изузетно важно ово знати.
Која је то разлика?

[Mitic]

Можда по дубини до које су подморнице могле да зароне. Можда је ту била разлика

Ово је само покушај одговора

[ЈВуО-КГ]

Немам појма о РМ ,али хајде да погађамо,можда и погодимо.

Оне биле увозне а ове у ЈНА домаће?

Или можда, ВКЈ имала више подморницa од ЈНА?

[Бенито]

Па, то смо ваљда разјаснили у претходном одговору-ЈНА је градила подморнице, а ВКЈ их је увозила.
Али, по нечему ЈНА подморнице нису никада конкурисале ВКЈ подморницама.
По домету.
Све посаде ЈНА подморница су обучене да плове искључиво у југословенским водама. Њима је изричито, под претњом војног суда, било наређено да никад не смеју напуштати југословенске воде. И они нису ни умели да плове ван тих вода.
За разлику од њих, све ВКЈ подморнице пловиле су у Средоземљу, и то врло често. То је показала и обученост југословенских подморничких посада у ДСР.
То само показује какву је улогу имала Краљевина Југославија, а какву комунистичка Југославија у међународним односима.

[Mitic]

Сад сам се сетио још једног питања на које ће Бенито сигурно знати одговор.

Да ли је СФРЈ правила или куповала бродове-разараче?

[Бенито]

Претпостављам да је сличан случај као и са подморницама.

[Mitic]

У реду. Највероватније да је тако. Мислио сам да нису производили разараче. Краљевина Југославија је израдила два или три разарача класе "Београд" у Сплиту.

[Mitic]

Па, то смо ваљда разјаснили у претходном одговору-ЈНА је градила подморнице, а ВКЈ их је увозила.
Али, по нечему ЈНА подморнице нису никада конкурисале ВКЈ подморницама.
По домету.
Све посаде ЈНА подморница су обучене да плове искључиво у југословенским водама. Њима је изричито, под претњом војног суда, било наређено да никад не смеју напуштати југословенске воде. И они нису ни умели да плове ван тих вода.
За разлику од њих, све ВКЈ подморнице пловиле су у Средоземљу, и то врло често. То је показала и обученост југословенских подморничких посада у ДСР.
То само показује какву је улогу имала Краљевина Југославија, а какву комунистичка Југославија у међународним односима.

Да, подморнице Краљевине Југославије су пловиле Средоземљем (види се ту моћ саме Краљевине). И контраадмирал у пензији Бошко Антић каже исто:

"Према разрађеним стратегијским плановима, један од основних задатака Подморничке флотиле, поред одбране југословенске обале, било је садејство са француском и британском флотом на Средоземљу. Сагласно са тиме, у склопу обуке, редовно су планирана крстарења Средоземним морем, самостално или у пратњи бродова Морнарице. Прво такво крстарење већих размера предузето је 1929. године када је Ескадра југословенске Краљевске Морнарице, коју су чиниле крстарица "Далмација", матични брод "Хвар", подморнице "Небојша" и "Храбри" и шест торпиљарки типа "Т", под командом вицеадмирала Прице, посетила Крф, Малту и Бизерту.

Исте године, "Храбри", "Небојша" и "Ситница" су се опет упутиле у Медитеран, и посетиле Александрију и Бејрут. Познато је да им је том приликом приређен свечани дочек, а на челу делегације која је их је дочекала био је тадашњи амбасадор Краљевине Југославије у Египту - Јован Дучић који је организовао велики пријем и вечеру за официре и посаду, после чега су осванули у најеминентнијем ноћном локалу у Александрији. Године 1933. "Небојша" и "Осветник" опет су биле у водама јужног Средоземља, а 4. октобра 1934. године још једном, овога пута "Храбри" и "Смели" кренули су на ново крстарење, за време кога су пристајали на Сицилији, да би касније продужили у Бизерту, где је "Смели" упловио, док је у међувремену "Храбри" остао на пучини где се касније поново сусрео са "Смелим". За време док су биле на крстарењу, састав је радио депешом обавештен да је у Марсеју убијен краљ Александар, и наложено им је да се одмах врате у земљу. У Тиват су обе упловиле 13. октобра.

Са крстарењима се наставило и у следећим годинама - напр. августа 1935. године "Храбри" и "Осветник" су опет посетили Малту, а следеће године биле су на Крфу.

Поред свега овога, подморнице су биле активне и у домаћим водама, активно спроводећи обуку посада, индивидуално и у садејству са површинским јединицама Морнарице. На једној од вежби, 16. маја 1938. године подморница "Небојша" се возећи на перископској дубини сударила са паробродом "Працат", негде измедју Боке Которске и Дубровника. Том приликом, предњи топ 102 мм у торњу је оштећен, али је подморница успешно изронила и вратила се у Тиват на поправке.

....

Захваљујући великој аутономији и добрим маритимним својствима, подморнице Краљевске морнарице могле су дејстовати не само у приобалном акваторију, већ и далеко од матичних база – на Средоземљу.

http://www.mojenovosti.com/index.php?opt...o8QalQzaUk

[Бенито]

Ајде да отројчимо са подморницама, са једним баш квиз питањем. Додуше, мало је компликовано, али неће бити тешко ко се буде потрудио:
Које године се, у свету, догодила прва успешна акција неке подморнице, којом приликом је потопљен брод супарничке стране- исте године умро је један од најзначајнијих људи модерне српске културе, а други се исте године родио?

[Перун]

Је ли један од њих двојице Рус?

[Mitic]

Ајде да отројчимо са подморницама, са једним баш квиз питањем. Додуше, мало је компликовано, али неће бити тешко ко се буде потрудио:
Које године се, у свету, догодила прва успешна акција неке подморнице, којом приликом је потопљен брод супарничке стране- исте године умро је један од најзначајнијих људи модерне српске културе, а други се исте године родио?

Можда је у питању 1939. година

[Бенито]

Је ли један од њих двојице Рус?

Ниједан, обојица су Срби- један по рођењу, други по убеђењу.

[Бенито]

Ајде да отројчимо са подморницама, са једним баш квиз питањем. Додуше, мало је компликовано, али неће бити тешко ко се буде потрудио:
Које године се, у свету, догодила прва успешна акција неке подморнице, којом приликом је потопљен брод супарничке стране- исте године умро је један од најзначајнијих људи модерне српске културе, а други се исте године родио?

Можда је у питању 1939. година

Е, мој Митке, много, много раније....