[Мића Адмирал]

За Бенита стоп, али зато можемо да га цитирамо

Био је четник и краљев официр

Ево четири, кад већ тражиш:
1. Где је рођена Олга Луковић?
2. Где је била за време Другог светског рата?
3. Како се звао први супруг Олге Луковић?
4. Зашто и како Пјановић?

1. Гуча или околина Гуче.
2.Логор у Немачкој или Аустрији.
4.Цветко Пјановић,супруг за кога се удала у Француској,ваздухопловни официр ВКЈ ?

1. Рођена у Горачићима, истоимена општина, срез драгачевски.
2. Била у Недићевом логору за преваспитавање у Смедеревској Паланци. Интернирана у логор Оснабрик.
3. Први супруг Братољуб Клаић хрватски лингвиста и преводилац. Аутор је култне и кључне књиге хрватског модерног језика- Ријечник страних ријечи. Оно што је Милан Вујаклија био за српску лингвистику, то је Братољуб Клаић био за лингвистику хрватског језика. Књига је изашла 1951. године, што је врло важна чињеница из два разлога: убрзо је уследио "Новосадски договор" који су потписали српски и хрватски лингвисти, а којега се и данас држе само Срби, а Хрвати нису никада, што је имало и има катастрофалне последице по српску културу и идентитет. Друга важна чињеница везана за Клаићеву књигу је да је Олга Луковић тада још била у браку са њим, а пошто је говорила, кореспондирала и преводила чак девет језика, а Клаић никада више није написао књигу приближне вредности и значаја као што је била ова, спекулација се сама намеће.
4. Тако је- капетан Цветко Пјановић био је њен други супруг. Живели су у Франковилу.

Све ове и многе друге податке можете пронаћи у књизи Миломира-Станка Ракићевића "Горачићи у Другом светском рату".
Купујте књиге- тако помажете мукотрпан рад српских историчара.

Izv, nisam znao da je to vec bilo ovde.
Hvala Miticu.
Cvetko Pjanovic zasluzuje dopunu :
1913 Pljevlja - 1970 Pariz
akt.oficir 62.kl NSVA
Komand.Cetn.Komande mesta Zabljak,1942.
Komand.bataljona Pljevaljske brigade.
Zamen.komand.Pljevaljske brigade Prvog milesevskog korpusa.
Unapredjen u cin akt.vazd.porucnika i prekomandovan za Beograd.
Komand.Druge brigade Cetvrtog bgd.korpusa Komande Beograda,1944.
U prol.1945. uhapsen od OZNE u Beogradu ( u stanu Danice Maric Bebe ).
U Pljevljima osudjen na 12 god.robije sa teskim prinudnim radom i trajnim gubitkom casnih prava i konfiskacijom imovine.
Nakon robije bezi preko granice...

[Бенито]

Браво, Адмирале!

[Бенито]

Недавно смо контактирани од "надлежних" са питањем да ли смо сагласни да се Олги Луковић - Пјановић, "једној од највећих Српкиња 20-ог века" подигне споменик или слично спомен-обележје у Гучи или Горачићима.
После разговора са члановима удружења, који су запањени овом иницијативом, одговорио сам да немамо ништа против под једним условом:
Да споменик не буде у облику лика Олге Луковић.
Него да то буде један уметнички споменик у стилу надреализма и да споменик буде само једно велико слово L , на високом и темељитом пиједесталу.
Када су "надлежни" питали зашто у таквом облику, одговорио сам да је крајње време да не дижемо споменик само појединачним личностима, него свој лудорији и лудацима које смо произвели, а тако ће, што је иначе код нас и обичај, тим спомеником бити обележени и они који су га подигли.
Нису више звали - верујем да су далеко стигли у свом науму.

[Mitic]

Тако се то ради. Кратко, али убитачно

Сад ће да се чешу тамо где их никад није сврбело кад се помене споменик Олги Луковић Пјановић.


И свака част Мићи за биографију Цветка Пјановића


Може једно питање. Ево једног сведочанства



"На 27 јула 1941 год. око 7 сати увече изведени смо из затвора среског начелства, повезани и по том припојени једној групи Срба сељака из глинског среза, који су се налазили интернирани у дворишту основне школе у Петрињи. Тада су нас све скупа усташе и домобранци тукли кундацима и воловским жилама у дворишту основне школе. После тога извели су нас повезане из дворишта и водили на жељ. станицу у Петрињи.

Успут до жељ. станице морали смо певати песму „_______________“, а усташе који су нас пратили тукли су нас. Народ је гледао нашу поворку и при том урлао „удрите их удрите“. Исто вече укрцани смо сви скупа у два теретна вагона и отпремљени у Госпић у логор.

На 28 јула 1941 стигли смо у Госпић где су нас на жељ. станици дочекали и преузели усташе из Госпића. Када су нас водили од жељ. станице до казнионе у Госпићу силили су нас опет да певамо песму „_______________“, те још и неке друге српске песме. Ми смо морали певати а усташе су нас тукле. Франковачка руља је у Госпићу то гледала и одобравала."


Усташе су терале заробљене Србе да певају коју песму? Празна линија је уместо те песме

[Александар Динчић]

Када смо код Бањичког логора...У истом логору је једно време била и наша чувена послератна историчарка по линији КПЈ (сумњива). Ми студенти смо учили из њене књиге један период светске историје. О којој се жени ради?

[Бенито]

Тако се то ради. Кратко, али убитачно

Сад ће да се чешу тамо где их никад није сврбело кад се помене споменик Олги Луковић Пјановић.


И свака част Мићи за биографију Цветка Пјановића


Може једно питање. Ево једног сведочанства



"На 27 јула 1941 год. око 7 сати увече изведени смо из затвора среског начелства, повезани и по том припојени једној групи Срба сељака из глинског среза, који су се налазили интернирани у дворишту основне школе у Петрињи. Тада су нас све скупа усташе и домобранци тукли кундацима и воловским жилама у дворишту основне школе. После тога извели су нас повезане из дворишта и водили на жељ. станицу у Петрињи.

Успут до жељ. станице морали смо певати песму „_______________“, а усташе који су нас пратили тукли су нас. Народ је гледао нашу поворку и при том урлао „удрите их удрите“. Исто вече укрцани смо сви скупа у два теретна вагона и отпремљени у Госпић у логор.

На 28 јула 1941 стигли смо у Госпић где су нас на жељ. станици дочекали и преузели усташе из Госпића. Када су нас водили од жељ. станице до казнионе у Госпићу силили су нас опет да певамо песму „_______________“, те још и неке друге српске песме. Ми смо морали певати а усташе су нас тукле. Франковачка руља је у Госпићу то гледала и одобравала."


Усташе су терале заробљене Србе да певају коју песму? Празна линија је уместо те песме

Марширала, марширала краља Петра Гарда.

Ту песму су усташе посебно мрзили. Исто као комунисти.

[Бенито]

Када смо код Бањичког логора...У истом логору је једно време била и наша чувена послератна историчарка по линији КПЈ (сумњива). Ми студенти смо учили из њене књиге један период светске историје. О којој се жени ради?

Фанула Папазоглу. Написала историографско ремек-дело "Доба дијадоха".

[Mitic]

Тако се то ради. Кратко, али убитачно

Сад ће да се чешу тамо где их никад није сврбело кад се помене споменик Олги Луковић Пјановић.


И свака част Мићи за биографију Цветка Пјановића


Може једно питање. Ево једног сведочанства



"На 27 јула 1941 год. око 7 сати увече изведени смо из затвора среског начелства, повезани и по том припојени једној групи Срба сељака из глинског среза, који су се налазили интернирани у дворишту основне школе у Петрињи. Тада су нас све скупа усташе и домобранци тукли кундацима и воловским жилама у дворишту основне школе. После тога извели су нас повезане из дворишта и водили на жељ. станицу у Петрињи.

Успут до жељ. станице морали смо певати песму „_______________“, а усташе који су нас пратили тукли су нас. Народ је гледао нашу поворку и при том урлао „удрите их удрите“. Исто вече укрцани смо сви скупа у два теретна вагона и отпремљени у Госпић у логор.

На 28 јула 1941 стигли смо у Госпић где су нас на жељ. станици дочекали и преузели усташе из Госпића. Када су нас водили од жељ. станице до казнионе у Госпићу силили су нас опет да певамо песму „_______________“, те још и неке друге српске песме. Ми смо морали певати а усташе су нас тукле. Франковачка руља је у Госпићу то гледала и одобравала."


Усташе су терале заробљене Србе да певају коју песму? Празна линија је уместо те песме

Марширала, марширала краља Петра Гарда.

Ту песму су усташе посебно мрзили. Исто као комунисти.

Да, певали су и ту песму.

Али конкретно, за овај горњи случај, певали су песму "Спремте се спремте четници“.

То се може прочитати на следећем линку, стр. 69

https://www.muzejgenocida.rs/dow/Jasenov...eglica.pdf

Извор: ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР САСЛУШАЊА СРПСКИХ ИЗБЕГЛИЦА, Музеј жртава геноцида, 2020, стр. 69

[Vlad Alekš]

Након ослобођења и уједињења из Првог светског рата дошло је до испуњења основних услова за обнављање патријаршије. Шта је представљало највећи проблем у овом обнављању јединства свих епархија и аутокефалије СПЦ?

[Александар Динчић]

Када смо код Бањичког логора...У истом логору је једно време била и наша чувена послератна историчарка по линији КПЈ (сумњива). Ми студенти смо учили из њене књиге један период светске историје. О којој се жени ради?

Фанула Папазоглу. Написала историографско ремек-дело "Доба дијадоха".

Браво! Штета што је тако писмена жена отишла по левичарској линији, али ваљда су то ти интелектуалци који су веровали да са социјализмом долази научна ренесанса. Миша Ђурић се нарочито уверио у исту.

[Vlad Alekš]

Када смо код Бањичког логора...У истом логору је једно време била и наша чувена послератна историчарка по линији КПЈ (сумњива). Ми студенти смо учили из њене књиге један период светске историје. О којој се жени ради?

Фанула Папазоглу. Написала историографско ремек-дело "Доба дијадоха".

Браво! Штета што је тако писмена жена отишла по левичарској линији, али ваљда су то ти интелектуалци који су веровали да са социјализмом долази научна ренесанса. Миша Ђурић се нарочито уверио у исту.

Да ли сте ви студенти учили на факултету о историји наше цркве? Па да одговорите на моје питање?

[Бенито]

Када смо код Бањичког логора...У истом логору је једно време била и наша чувена послератна историчарка по линији КПЈ (сумњива). Ми студенти смо учили из њене књиге један период светске историје. О којој се жени ради?

Фанула Папазоглу. Написала историографско ремек-дело "Доба дијадоха".

Браво! Штета што је тако писмена жена отишла по левичарској линији, али ваљда су то ти интелектуалци који су веровали да са социјализмом долази научна ренесанса. Миша Ђурић се нарочито уверио у исту.

Не верујем да је била комуниста. Можда је имала симпатије као млада, али ни тада није била црвендаћ јер тешко да би из логора била пуштена.
Касније свакако не. Била је удата за Георгија Острогорског, а он сигурно није имао симпатије према црвенима.
Осведочила се у историјској науци, и због тога што није изучавала исти период историје као њен супруг. Њена књига је сигурно једна од најбољих историографских дела која је српска наука дала у 20-ом веку. Преведена је на многе језике и на многим универзитетима у свету је основни уџбеник за тај период светске историје.

[Бенито]

У ком периоду Другог светског рата су комунисти из оквира Аћимовић/Недић Србије најинтензивније сарађивали са Немцима?

[Mitic]

У ком периоду Другог светског рата су комунисти из оквира Аћимовић/Недић Србије најинтензивније сарађивали са Немцима?

Можда 1941. година и прва половина 1943. године?