[Ђорђе]

Можда због Октроисаног устава?

После Радикалског устава. Априла 1890. године је донет Закон о истражним судијама. Циљ је био да се коначно одузме улога иследника од полиције а тиме, заправо, од среских начелника, које је народ мрзео више од било кога и било чегау другој половини 19. века. Срески начелници, пошто су зависили искључиво од министра унутрашњих послова (а у време краља Милана то је значило, заправо, од краља Милана) нису никоме до министру полагали рачуне и њихова одговорност за поступање је била непостојећа.

Међутим, само поједина лакша дела су пренета у његову надлежност а ни функција није била стална, пошто су посланици одбијали тако нешто. Пошто је непуних годину дана касније, изменама и допунама Закона о судијама, прописана и обавеза полагања судијског испита за све судије (самим тим и истражне), чекало се до 1893. године да се све судије оспособе за функцију и попуне сва предвиђена места.

И када смо код тога - ко је предложио да кандидати који се бирају за судије морају имати положен судијски стручни испит?

[Mitic]

Митић је споменуо Нови Сад.


е сад да се надовежем са питањем:

Како се зове место у Новом Саду где су комунисти стрељали родољубе Новосадске четнике и припадније ЈВуО 1944/45 године ?

Било је стрељање у Рајиној шуми, али можда је нека друга локација на којој су стрељали.

[Mekenzi]

Taко је Митићу. Рајина или ти каћка шума где је стрељано преко 250 четника и родољуба, 1991 године први пут су пронађени људски остаци код Дунава који се данас чувајуву музеју у Новом Саду.

Која позната спортска личност пре другог светског рата је стрељана 1944 године у Рајиној шуми?

[Бенито]

Можда због Октроисаног устава?

После Радикалског устава. Априла 1890. године је донет Закон о истражним судијама. Циљ је био да се коначно одузме улога иследника од полиције а тиме, заправо, од среских начелника, које је народ мрзео више од било кога и било чегау другој половини 19. века. Срески начелници, пошто су зависили искључиво од министра унутрашњих послова (а у време краља Милана то је значило, заправо, од краља Милана) нису никоме до министру полагали рачуне и њихова одговорност за поступање је била непостојећа.

Међутим, само поједина лакша дела су пренета у његову надлежност а ни функција није била стална, пошто су посланици одбијали тако нешто. Пошто је непуних годину дана касније, изменама и допунама Закона о судијама, прописана и обавеза полагања судијског испита за све судије (самим тим и истражне), чекало се до 1893. године да се све судије оспособе за функцију и попуне сва предвиђена места.

И када смо код тога - ко је предложио да кандидати који се бирају за судије морају имати положен судијски стручни испит?

Одличан си. То су радикалске владе у време Намесништва и почетком владавине краља Александра Обреновића.
Вероватно су радикали кључно утицали на такав развој ситуације у правосуђу да би демократизовали земљу и смањили самовољу владара, која се тако одомаћила у доба краља Милана.

[Антитоталитаран]

Који Брозов "војсковођа" је доживео 100 година?

Манолић, али не знам шта је он тачно био.

[Бенито]

Taко је Митићу. Рајина или ти каћка шума где је стрељано преко 250 четника и родољуба, 1991 године први пут су пронађени људски остаци код Дунава који се данас чувајуву музеју у Новом Саду.

Која позната спортска личност пре другог светског рата је стрељана 1944 године у Рајиној шуми?

Пола тима ФК Војводина су стрељали...

[Ђорђе]

Можда због Октроисаног устава?

После Радикалског устава. Априла 1890. године је донет Закон о истражним судијама. Циљ је био да се коначно одузме улога иследника од полиције а тиме, заправо, од среских начелника, које је народ мрзео више од било кога и било чегау другој половини 19. века. Срески начелници, пошто су зависили искључиво од министра унутрашњих послова (а у време краља Милана то је значило, заправо, од краља Милана) нису никоме до министру полагали рачуне и њихова одговорност за поступање је била непостојећа.

Међутим, само поједина лакша дела су пренета у његову надлежност а ни функција није била стална, пошто су посланици одбијали тако нешто. Пошто је непуних годину дана касније, изменама и допунама Закона о судијама, прописана и обавеза полагања судијског испита за све судије (самим тим и истражне), чекало се до 1893. године да се све судије оспособе за функцију и попуне сва предвиђена места.

И када смо код тога - ко је предложио да кандидати који се бирају за судије морају имати положен судијски стручни испит?

Одличан си. То су радикалске владе у време Намесништва и почетком владавине краља Александра Обреновића.
Вероватно су радикали кључно утицали на такав развој ситуације у правосуђу да би демократизовали земљу и смањили самовољу владара, која се тако одомаћила у доба краља Милана.

Мало је људи заправо свесно да су многи институти грађанског и кривичног права, који су уобличени у периоду од доношења Радикалског устава до државног удара краља Александра Обреновића, и дан-данас у готово непромењеном облику и форми прописани.

У грађанско праву ни комунисти нису волели сувише да се петљају, сем у области породичног и, делимично, наследног права (из очитих разлога). Тематика је била сувише озбиљна, плод је генерацијских обичаја, тако да су редовно заобилазили грађански поступак. У кривичном законодавству су увели неке политичко-доктринарне појмове (како би једноставније оправдали и вишемесечно држање партијских непријатељима по притворима, често без икакве писане одлуке судије).

И када смо код тога - ко је предложио да кандидати који се бирају за судије морају имати положен судијски стручни испит?

У питању је либерал Живан Живановић, касније министар.

[Vlad Alekš]

Шта је повезује Вилхелма Конрада Рендена, Алберта Ајнштајна и Николу Пашића?

[Бенито]

Шта је повезује Вилхелма Конрада Рендена, Алберта Ајнштајна и Николу Пашића?

Универзитет...

[Vlad Alekš]

Шта је повезује Вилхелма Конрада Рендена, Алберта Ајнштајна и Николу Пашића?

Универзитет...

Тако је.
Сва тројица су похађали "Eidgenössische Technische Hochschule Zürich", што је на неки начин европски аналогон америчком МИТ-у. Рендген је изучавао машинство, Ајнштајн физику, а Пашић грађевинарство. Прва двојица су добитници Нобелове награде, дочим Пашић није, јер се бавио неким озбиљнијим пословима - политиком у Србији, на пример.

---

Кад смо већ код Пашића, ево још једног питања.
Пашић је свој први инжењерски посао у Србији добио захваљујући једном злочину. О чему је реч?

[ХраброСрце]

Кад хоћеш да повјериш неку тајну одређененом броју људи, испред тога броја стави исту цифру и толико људи ће знати ту тајну. Нпр. ако кажеш једном додаш 1 - 11 људи; 2 - 22 човјека итд.
Овом логиком водио се један високи официр јуна 1941. у разговору са једним својим класним другом, не желивши да му каже да тајним каналима одлази на Равну Гору код пуковника Михаиловића.
Због ове сумње се покајао, јер је официр у ког је посумњао најчасније обавио своју официрску дужност. Наравно и сам он, био је на висини задатка читав рат, али у мутним временима некад ћутња може да спаси главу на раменима.
О која два официра је ријеч?

[Vlad Alekš]

Кад смо већ код Пашића, ево још једног питања.
Пашић је свој први инжењерски посао у Србији добио захваљујући једном злочину. О чему је реч?

Српска држава је унајмила неког немачког инжењера да пројектује пут на територији данашњег Браничевског округа. Када је Немац изашао на терен локално становништво влашког порекла га је убило. Да се наслутити да је ликвидација извршена методом "леђара" - секиром у леђа. Након овог злочина, држава ангажује тек испиљеног дипл. инж. грађевине Николу Пашића. Њега нисмо дирали, пустили смо га да нам направи пут, јер је био наш, то јест Цинцарин.
Шта се може закљичити из ових тривија из биографије Николе Пашића? Под један, да је један српски политичар и председник многих српских влада студирао на универзитету са кога је потекло више од 20 нобеловаца, па и неки од највећих умова човечанства. И под два, да су Власи први увидели опасност од немачке експанзије. Каква је ситуација данас? Можда је боље да то прећутимо, јер шта рећи, а не заплакати?

[Бенито]

Министарство одбране републике Србије и немачки Бундесвер потписали су Уговор о стратешком партнерству у области одбране обе земље.
Ето, дотле смо стигли....

[ХраброСрце]

Кад хоћеш да повјериш неку тајну одређененом броју људи, испред тога броја стави исту цифру и толико људи ће знати ту тајну. Нпр. ако кажеш једном додаш 1 - 11 људи; 2 - 22 човјека итд.
Овом логиком водио се један високи официр јуна 1941. у разговору са једним својим класним другом, не желивши да му каже да тајним каналима одлази на Равну Гору код пуковника Михаиловића.
Због ове сумње се покајао, јер је официр у ког је посумњао најчасније обавио своју официрску дужност. Наравно и сам он, био је на висини задатка читав рат, али у мутним временима некад ћутња може да спаси главу на раменима.
О која два официра је ријеч?

У калеменгданском парку, мајор Велимир Пилетић је срео мајора Ивана Фрегла. У разговору, Иван је споменуо срамоту коју је поднијела војска и држава у априлу, на шта је Пилетић слегнуо раменима, јер се у том тренутку плашио да било с ким прича оно што се тих дана шушкало по Србији - да се на Равној Гори налази пуковник Михаиловић и да окупља војску.
Пилетић је после написао да му је жао, јер се у том моменту можда нељудски понио према Фреглу, али тад није могао знати, оно што ће чути касније - како је мајор Фрегл часно испунио своју заклетву.