[Vlad Alekš]

Тако је, Драгослав Марковић, међу активисткињама познат као чика Дража.
Као и свака демократска организација, КПЈ се у једном тренутку свог развоја поделила на две фракције: прасећу и јагњећу. Дража Марковић је био неформални лидер ове друге, мало посније, јагњеће фракције. Пракса је била следећа: при обиласку локалних комитета или каквих већ партијских ћелија, домаћини би спремили чика Дражи неколико старијих пионирки, неколико килограма младих јагањаца и омању реку белог вина. Након доброг јела и пила, он би се, са опроштењем, тако усран и упишан пењао са једне на другу, а и домаћини би омастили брк. Овај бивши министар просвете СР Србије црко је 20. априла 2005. године, баш на Хитлеров рођендан.
Да ли је он неки рођак Драгана Марковића Палме, то заиста не бих знао да вам кажем, али по папирима дође стриц Мирјани Марковић. Мада, то је доста дискутабилно, будући да је и потоња председниковица вероватно зачета на једној таквој бунга-бунга журци.

[Шумадинац]

Требало би да су он и његова супруга током читавог рата били око Космаја, тј. припадали су оним чувеним космајским комунистичким зликовцима који су повремено шпартали Шумадијом током целог рата.

[Митић]

Које године је отворена прва књижара у Новом Саду?

Како се звао писац и један од првих српских природњака у 18. веку који је отворио ову књижару?

[Mekenzi]

Чувени Емануел Јанковић.

[Митић]

Чувени Емануел Јанковић.

Тако је, брате Кизо.

Била је скоро годишњица отварања књижаре. А датум је, чини ми се, трећи јун.

Ево неких података:

"Године 1790. у Новом Саду, Емануило Јанковић, отворио је прву књижару. На углу Змај Јовине и Дунавске улице. У згради "Белог лава", продавале су се књиге најзначајнијих светских писаца, на немачком и француском језику, набављане у Прагу.

Емануило Јанковић био је писац и један од првих српских природњака у 18. веку. У својој штампарији у Новом Саду штампао је каталог књига, први те врсте на нашим просторима. Јанковићева књижара била је тачка која је Нови Сад повезивала са европским центрима културе тог времена."

[Mekenzi]

Чувени Емануел Јанковић.

Тако је, брате Кизо.

Била је скоро годишњица отварања књижаре. А датум је, чини ми се, трећи јун.

Ево неких података:

"Године 1790. у Новом Саду, Емануило Јанковић, отворио је прву књижару. На углу Змај Јовине и Дунавске улице. У згради "Белог лава", продавале су се књиге најзначајнијих светских писаца, на немачком и француском језику, знабављане у Прагу.

Емануило Јанковић био је писац и један од првих српских природњака у 18. веку. У својој штампарији у Новом Саду штампао је каталог књига, први те врсте на нашим просторима. Јанковићева књижара била је тачка која је Нови Сад повезивала са европским центрима културе тог времена."

Хвала Митићу људино.

То је ту преко пута градске библиотеке. Ту је сад неки локал или чини ме се сладолеџија.

Док сам студирао у Новом Саду редовно сам обилазио све новосадске књижаре које су у односу на остатак Србије биле баш су добро снабдевене академским и јаким делима.

Књижара Соларис у СПЕНС-у је по мени била најјача у Новом Саду. Увек после силних предавања и вежби увече сам знао да се "забодем" у њу сатима прелиставати литературу. Тад није било интернета ко сад што читају онлајн.

Такође књижара српске православне цркве "Ризница" ту у центру је имала врхунску понуду изузетних православних књига и био сам чест посетилац те књижаре.

Сад видим да и Лагуна и Делфи имају своје велике књижаре ту близу прве књижаре од Емануела Јанковића али им је понуда озбиљних јаких дела јако танка.

Иначе када год сам у Новом Саду једино што обилазим књижаре и добре ресторане.

Тако да сам једном приликом сазнао за Емануела Јанковића.

Он је био ученик Доситеја Обрадовића, природњак, књижевник изузетна личност. Штета што није толико познат широј јавности.

[Ђорђе]

Када су се по први пут међу Србима "јавиле" истражне судије?

[Бенито]

Када су се по први пут међу Србима "јавиле" истражне судије?

Дуго нисмо имали "ново" питање....
Колико се разумем у право, не би требало пре комунизма... Раније су истрагу вршили полицајци и тужиоци.

[Ђорђе]

Пре комунизма. Тај институт јесте настао после неке врсте преврата, мада ни изблиза као онога што се десило '45.

[Бенито]

Можда због Октроисаног устава?

[Бранке]

Тако је, Драгослав Марковић, међу активисткињама познат као чика Дража.
Као и свака демократска организација, КПЈ се у једном тренутку свог развоја поделила на две фракције: прасећу и јагњећу. Дража Марковић је био неформални лидер ове друге, мало посније, јагњеће фракције. Пракса је била следећа: при обиласку локалних комитета или каквих већ партијских ћелија, домаћини би спремили чика Дражи неколико старијих пионирки, неколико килограма младих јагањаца и омању реку белог вина. Након доброг јела и пила, он би се, са опроштењем, тако усран и упишан пењао са једне на другу, а и домаћини би омастили брк. Овај бивши министар просвете СР Србије црко је 20. априла 2005. године, баш на Хитлеров рођендан.
Да ли је он неки рођак Драгана Марковића Палме, то заиста не бих знао да вам кажем, али по папирима дође стриц Мирјани Марковић. Мада, то је доста дискутабилно, будући да је и потоња председниковица вероватно зачета на једној таквој бунга-бунга журци.

Иначе,пар исправки и занимљивости о дотичном . . . Дража је био председник СР Србије и у једном тренутку и председник ЦКСКЈ . . . Из Малог Поповића је,село у Сопоту,и био је муж чувене Кике Дамњановић,са којом је и са Марком Никезићем жарио и палио Космајем и околином . . . Нема везе никакве са Палмом сем презимена . . .
Познат је по томе што је за време рата наместио кума Љубивоја Гајића Недићевцима,зато што је критиковао њихову неактивност врховном штабу(иначе су знали да терају Цигане по Ђуринцима,М.Пожаревцу и околини да зими краду јаја за њих,много касније су ови кукали што нису добили пензије )
О бунга-бунга журкама нисам знао,али је мој отац у младости често био сведок преждеравања и упишавања горепоменутог о трошку СР Србије,зато што је једна од омиљених кафана где је дотични обитавао била на 200 метара од моје куће,а ћале млад неожењен . . .

И да,јесте Мирин стриц . . .

[Милослав Самарџић]

Добио је тешке батине поводом једне журке, дошла браћа омладинке коју су му одвели... У оном хотелу поред језерцета на Јастрепцу.
Иначе је имао веома мало или никакво обезбеђење. Једном сам му дошао на два метра, на Жупској берби у Александровцу, поред фонтане са вином. Нисам баш ни знао ко је, био сам негде осми разред рецимо. Један обичан милицајац дошао ми је да ми каже да се померим јер је то тај и тај... Било нас је неколико ђака.

[Бранке]

Добио је тешке батине поводом једне журке, дошла браћа омладинке коју су му одвели... У оном хотелу поред језерцета на Јастрепцу.
Иначе је имао веома мало или никакво обезбеђење. Једном сам му дошао на два метра, на Жупској берби у Александровцу, поред фонтане са вином. Нисам баш ни знао ко је, био сам негде осми разред рецимо. Један обичан милицајац дошао ми је да ми каже да се померим јер је то тај и тај... Било нас је неколико ђака.

Па овде је долазио врло често,без обезбеђења,пио са локалцима онако до даске . . . до душе о трошку републике,тако да је газда збирајући сате са рачуном по систему "време је новац" сем овога отворио и пумпу и мотел(за неупућене,онај где се снимала "Бела Лађа") . . .

[Mekenzi]

Митић је споменуо Нови Сад.


е сад да се надовежем са питањем:

Како се зове место у Новом Саду где су комунисти стрељали родољубе Новосадске четнике и припадније ЈВуО 1944/45 године ?