[ХраброСрце]

Можда капетан Стеван Вукотић из Грбља? Први Србин који је опловио свијет 1823. (иако литература истиче Ива Визина из Прчња), додуше под руском заставом?

[Vlad Alekš]

Наполеон је због свог Ватерлоа постао енглески ратни заробљеник, након чега је интерниран на острво Свету Јелену, где је и скончао свој живот. Ово острво у јужном Атлантику је изабрано због свог "повољног" положаја. Наиме, тамо није било туриста, нити трговачких поморских линија. Ипак, један наш човек је посетио ово острво. Да ли је био једини Србин који је то учинио, то не знам, вероватно јесте. Али, засигурно је био једини који је о овој авантури оставио писани траг, а самим тим и омаж славном војсковођи. О коме је реч?

У питању је Михаило Петровић Алас. Он је 1934. и 1935. године био члан научне експедиције на просторима јужног Атлантика и Индијског океана. Након тога је објавио путопис "По забаченим острвима", који је по егзотичним темама и научној озбиљности јединствен у овом жанру српске прозе.

[Бенито]

Славни српски сликар Урош Предић оставио је иза себе много великих дела, али се у сећању Срба увек издвоји његова слика "Косовка девојка".
Како се звала девојка која је послужила као модел Предићу приликом стварања лика Косовке девојке?

[Шумадинац]

Славни српски сликар Урош Предић оставио је иза себе много великих дела, али се у сећању Срба увек издвоји његова слика "Косовка девојка".
Како се звала девојка која је послужила као модел Предићу приликом стварања лика Косовке девојке?

Лепосава Станковић кад је била ученица трговачке школе у којој је тада његов брат био директор.

[Бенито]

Тачно, Шуми. Лепосава Станковић (1899-1995) из Београда.
ПС само ово је њена фотографија из каснијих година.

[Милослав Самарџић]

Почетком 1880-тих филоксера је уништила винограде у Србији. Како се држава изборила с тим, шта је урађено и где?

Има у вези с овим више питања...

[Шумадинац]

Почетком 1880-тих филоксера је уништила винограде у Србији. Како се држава изборила с тим, шта је урађено и где?

Има у вези с овим више питања...

Да начнемо одговор.... Решење је било у сарадњи тадашњих европских држава, па и Србије, са Америком која је поседовала подлогу лозног калема који је био отпоран на филоксеру. Многе аутохтоне сорте грожђа су тада биле нестале. Прибегавало се и алтернативним решењима попут храстове струготине или пиљевине која се веома добро показала у заштити домаћих винограда од филоксере.

[Милослав Самарџић]

Да, али држава је нешто конкретно направила. Шта?
Него јел прокупац био отпоран, како је претекао?
И жилавка, тамјаника и остале наше сорте...

[Шумадинац]

Да, али држава је нешто конкретно направила. Шта?
Него јел прокупац био отпоран, како је претекао?
И жилавка, тамјаника и остале наше сорте...

Ваља погледати опсежан рад о томе....
https://www.researchgate.net/publication..._OF_SERBIA

[Милослав Самарџић]

Да, али држава је нешто конкретно направила. Шта?
Него јел прокупац био отпоран, како је претекао?
И жилавка, тамјаника и остале наше сорте...

Ваља погледати опсежан рад о томе....
https://www.researchgate.net/publication..._OF_SERBIA

Да, овде су одговори: Држава је направила низ расадника, са америчким врстама винове лозе. У Америци се прво појавила филоксера, па и отпорне лозе. На њих су калемљени прокупац и остале наше сорте.

После филоксере, највећи ударац српском виногорју нанели су комунисти. Којом мером?

[luka.luke]

Ваљда уништавањем виноградара, људи који су тај посао знали радити. Отимачином.

[Милослав Самарџић]

Ваљда уништавањем виноградара, људи који су тај посао знали радити. Отимачином.

Да, све су опљачкали, све винарије су претворили у задруге, под њиховом управом. Које су наравно пропадале.
Али, то није било довољно, већ је донета још једнам, да се трајно осујете винари...

[Милослав Самарџић]

Ваљда уништавањем виноградара, људи који су тај посао знали радити. Отимачином.

Да, све су опљачкали, све винарије су претворили у задруге, под њиховом управом. Које су наравно пропадале.
Али, то није било довољно, већ је донета још једна, да се трајно осујете винари...

Реч је о пропису: Забрањена је продаја вина. Била је дозвољена само производња вина за личну употребу. Винске сорте грожђа могле су бити продаване само комунистичким комбинатима. По ценама које они одређују, а које су ниске. Квалитет њихових вина био је слаб, па је извоз смањен.

После неког времена, ови комбинати/фирме, као ''Рубин'', ''Вино-Жупа'', итд, почели су да откупљују и вино. Али не као финални производ, већ за производњу вињака и сл. И вино које су откупљивали, и вињак који су правили, били су далеко од врхунских.
Винарије, какве су постојале пре комуниста, почеле су да се обнављају тек после 1990. године. И квалитет је постајао бољи.

Толико што се тиче вина.
Колико генерала је имала Краљевина Југославија, а колико СФРЈ?

[Бенито]

ВКЈ нешто око 40-50 ...
ЈНА једно 200...