[Коле Којот]

Да није због овога разлог непотисивања Конкордата:
Преговори су подигнути на највиши ниво током посете краља Александра папи Лаву XIII новембра 1896. Краља је примио и државни секретар, кардинал Мариано Рампола, и упознао га са ставом Ватикана да не може бити прихваћен српски захтев да служба у Србији буде на словенском језику. То је било неприхватљиво за Аустро-Угарску јер би то могао бити опасан преседан који би следили и словенски поданици Фрање Јосифа.

[Митић]

Да није због овога разлог непотисивања Конкордата:
Преговори су подигнути на највиши ниво током посете краља Александра папи Лаву XIII новембра 1896. Краља је примио и државни секретар, кардинал Мариано Рампола, и упознао га са ставом Ватикана да не може бити прихваћен српски захтев да служба у Србији буде на словенском језику. То је било неприхватљиво за Аустро-Угарску јер би то могао бити опасан преседан који би следили и словенски поданици Фрање Јосифа.

Изгледа да је ово тачан одговор. Свака част.

Ево, нађох неки рад о односима Србије и Ватикана. Мада је ову тему највише обрађивао професор Драгољуб Живојиновић.

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle...sAllowed=y

Никола Пашић је био у посети Ватикану, али он није био краљ или владар. Била је и краљица Наталија 1902. године, али тада није била краљица.

[Бенито]

Полако, бре..... Једно је шта се каже јавно, а друго је шта се ради иза кулиса.

[Митић]

Полако, бре..... Једно је шта се каже јавно, а друго је шта се ради иза кулиса.

Наравно.

А и кнез Павле је био у посети Ватикану, ако рачунамо да је он био владар. Нисам га рачунао кад сам одговарао на претходно питање, а и заборавио сам на њега.

[Митић]

И краљ Петар Други је био у посети Ватикану, барем се тако наводи у оном раду.

Значи, нисам дао потпун одговор на треће Бенитово питање 

И ето, добили смо потврду из ватиканских архива да је Броз био у Ватикану августа 1944. године.

[Бенито]

Краљ Александар Обреновић је начелно пристао на Конкордат, зато што је сматрао да ће се тиме Срби римокатолици, који живе у Аустро-Угарској и Османској царевини везати за Краљевину Србију као матицу српског народа и неће бити асимиловани приликом решавања Источног питања. 
То је била званична његова прича.
Знао је да ће, као и у случају његовог оца, против Конкордата бити митрополит Михаило и цео Синод, али разматрао је он начине како да их "сломи".
Зашто је одустао?
Врло једноставно, зато што је пропао главни разлог зашто је он начелно био за Конкордат. А то нису били Срби римокатолици ван Србије. То је био он сам.

Краљ Александар Обреновић ишао је у посету Италији и италијанском краљу Умберту, јер му је пало на памет да избегне аустроугарског цара као проводаџију, због блискости цара Франца Јозефа са његовим оцем Миланом, а Александар је желео да реши питање своје женидбе без мешања оца, који се трпао у сваки детаљ Александрове владавине.
Његова идеја, не мање вијугава од оних потеза које је умео да изведе његов отац, била је да се ожени неком немачком принцезом римокатоличке вере, а да папа Лав 13 дозволи да она пређе у православље, како би се венчали у православној цркви, јер тада српска црква није дозвољавала венчања са иноверним. Заузврат, краљ Александар би потписао Конкордат за територију Краљевине Србије, без обзира да ли ће српска црква бити сагласна са том одлуком. Дакле, једини прави разлог зашто је краљ Александар Обреновић начелно пристао на Конкордат био је из личних разлога, као готово свака одлука оба последња владара из династије Обреновић, који су сваку политичку одлуку везивали и за неку личну корист.
Цео посао је пропао када је италијанска краљица, после краљеве посете Ватикану, примила краља у палати у Риму. Она му је тада дошапнула да се не нада женидби са неком од германских принцеза, било да је римокатолкиња или протестантка, јер постоје "снажни утицаји многих моћних људи да до таквог брака не дође". 
По повратку у Краљевину Србију, краљ Александар Обреновић се срео са митрополитом Михаилом Јовановићем, а на том састанку питање Конкордата није ни поменуо. Нити је то питање икада више помињао. 
Ето, то је главни разлог зашто је краљ Александар Обреновић начелно пристао на Конкордат, а потом ћутке од њега одустао.

[sagus]

Ево једно лагано питање....
Ново време је било дневно-информативни лист који је попуњавао празнину насталу престанком излажења „Политике”, „Времена” и „Правде”, окупацијом Београда априла 1941. године. Спроводио је пронацистичку и колаборационистичку пропаганду. Како се звао први директор листа Ново Време?

[Милослав Самарџић]

Ево једно лагано питање....
Ново време је било дневно-информативни лист који је попуњавао празнину насталу престанком излажења „Политике”, „Времена” и „Правде”, окупацијом Београда априла 1941. године. Спроводио је пронацистичку и колаборационистичку пропаганду. Како се звао први директор листа Ново Време?

Рибникар.

[Милослав Самарџић]

Хајде један трилинг.
1. Ко је обавестио наш Генералштаб о предстојећем немачком нападу, 6. априла 1941?

[Митић]

Хајде један трилинг.
1. Ко је обавестио наш Генералштаб о предстојећем немачком нападу, 6. априла 1941?

Било је више дојава. За Ваухника знамо.

Ово је још једна.

Значајан резултат постигао је и југословенски војни изасланик у Румунији, пуковник Франц Стропник. Деловање Стропника у овој пријатељској земљи са којом је постојала дугорочна војна сарадња кроз Малу антанту и Балкански споразум, било је знатно лакше у односу на Ваухников рад у Берлину. Стропник је интензивирао своју делатност од приступања Румуније Тројном пакту и уласка немачких трупа на њену територију. Свакако једна од најзначајнијих информација коју је успео да проследи била је она од 5. априла 1941. у 19.10, да немачки препад на Ђердап и Сипски канал ради спречавања његовог кварења изгледа да непосредно предстоји. 79

79 M. Zečević, Vojna diplomatija, str. 177–182

http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dod...879900.pdf

Izvor: Далибор Денда, "ВОЈНА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА У КРАЉЕВИНИ СХС/ЈУГОСЛАВИЈИ 1918–1941", Војноисторијски гласник 2/2010, стр. 37-38

[Милослав Самарџић]

Мислио сам на Ваухника, али, питање број 2:
- Ко је рекао Ваухнику?

[Митић]

Мислио сам на Ваухника, али, питање број 2:
- Ко је рекао Ваухнику?

Купио сам Ваухникове мемоаре у најновијем издању, али да пробам овако, да не тражим у књизи.

Требало би да му је те информације пренео немачки мајор Пабст, а по свему судећи извор је био Канарис.

Ево једна британска историчарка је нешто писала о Канарису на Твитеру, па ћу то да пренесем на Погледе.

[sagus]

Пуковник Ханс Остер

[Милослав Самарџић]

Да, мајор Пабс, Канарисов сарадник.
Адмирал Канарис био је шеф Абвера.
Треће питање: Зашто је Пабс био вечити мајор, зашто није унапређивање 20 година?