[Gapon]

Најпознатији атентатори 20-ог века у свету били су Гаврило Принцип и Ли Харви Освалд. Оног усташу ћемо заборавити, као што га је и историја заборавила.
Међутим, постојао је у 20-ом веку још један атентатор, који је за разлику од усташе кога је убила француска полиција приликом атентата, Принципа и Освалда, добио неподељене симпатије народа државе у чијој престоници је извршио атентат. 
Управо тај човек, живео је у Београду.
Ко је био тај човек и на кога је извршио атентат?

Согомон Телиријан.У Берлину је убио Талат-пашу. 

[Бенито]

Најпознатији атентатори 20-ог века у свету били су Гаврило Принцип и Ли Харви Освалд. Оног усташу ћемо заборавити, као што га је и историја заборавила.
Међутим, постојао је у 20-ом веку још један атентатор, који је за разлику од усташе кога је убила француска полиција приликом атентата, Принципа и Освалда, добио неподељене симпатије народа државе у чијој престоници је извршио атентат. 
Управо тај човек, живео је у Београду.
Ко је био тај човек и на кога је извршио атентат?

Согомон Телиријан.У Берлину је убио Талат-пашу. 

Браво, Гапон.

[Милослав Самарџић]

Са којом војском, или војскама, је ЈВ (Дражини четници) имала размењене официре за везу?
Дакле, да буду и тамо и овамо.

Па, ваљда са војском УК. Јел беше и са Грцима имао везу директну?

Добро, са УК. 
И САД, Бора Тодоровић. И Живан Кнежевић у Вашингтону.
Код Грка смо ми имали, они нису имали код нас.
Даље?

Да додам да смо имали размењене официре за везу са Румунима, када је Румунија прешла на страну Савезника, почетком септембра 1944.

[Бенито]

Најпознатији атентатори 20-ог века у свету били су Гаврило Принцип и Ли Харви Освалд. Оног усташу ћемо заборавити, као што га је и историја заборавила.
Међутим, постојао је у 20-ом веку још један атентатор, који је за разлику од усташе кога је убила француска полиција приликом атентата, Принципа и Освалда, добио неподељене симпатије народа државе у чијој престоници је извршио атентат. 
Управо тај човек, живео је у Београду.
Ко је био тај човек и на кога је извршио атентат?

Согомон Телиријан.У Берлину је убио Талат-пашу. 

Браво, Гапон.

Дакле, да појасним за оне који не знају:
Согомон Телиријан био је Јерменин који је у Берлину убио Талат-пашу, или Талант-пашу, министра унутрашњих дела Османске царевине, који је 1915. године обзнанио прогон Јермена, што је довело до великог геноцида над Јерменима, не само у Истанбулу, него и у Киликији, односно Анадолији како је зову Турци. Геноцид над Јерменима не би био извршен да није било великог муџахира, односно избеглица из Румелије, европског дела Османске царевине који су протерани или су сами отишли после Првог балканског рата и велике победе балканских војски над османском војском. У геноциду над Јерменима значај удео узели су и Курди, надајући се повлашћеном статусу у оквиру Османске царевине, што би био корак ка независној држави. 
Талант-паша склонио се, после Првог светског рата, у Берлин и био је под заштитом Немачке. Согомон га је пратио месецима. Убио га је у централном парку у Берлину, хицима из пиштоља, док су његови саучесници размењивали ватру са двојицом телохранитеља. Согомон је, чак, успео да приђе мртвом телу Талант-паше, и једном ногом стане на њега, што је био симболички знак да је освета извршена. Управо овај потез могао је на суду да га кошта и смртне казне. Међутим, немачка јавност је толико била огорчена на немачку владу што је таквом зликовцу какав је Талант-паша дала азил и тајно га држала под заштитом у Берлину, да је морала да ослободи Согомона, коме је османска војска у геноциду над Јерменима, убила 72 члана фамилије, укључујући и сву његову децу. Согомон је ослобођен и пуштен на слободу.
Одлучио се да живи у Краљевини СХС ("тамници народа" - што би рекли стари припадници Коминтерне или "тамници српског народа" што би рекли нови припадници Коминтерне из САНУ, и њиховог политичког крила СНС-СПС).
Согомон је живео у Београду и држао је једну малу пржионицу кафе "Вардар". Пред почетак Другог светског рата, преселио се у Француску. Одатле је, уочи самог почетка Другог светског рата, отишао у САД, где је дочекао дубоку старост и тамо је и преминуо. 
Урма са пепелом Талант-паше је пренета у Ердоганову Турску, пре пар година, и он се тамо слави као мученик.
Согомон Телиријан има улицу и споменик у Марсеју и у Јеревану.
Остаће записано, мада нигде у Београду и обележено, да је Согомон Телиријан део живота провео у главном граду Краљевине СХС.

[Gapon]

Најпознатији атентатори 20-ог века у свету били су Гаврило Принцип и Ли Харви Освалд. Оног усташу ћемо заборавити, као што га је и историја заборавила.
Међутим, постојао је у 20-ом веку још један атентатор, који је за разлику од усташе кога је убила француска полиција приликом атентата, Принципа и Освалда, добио неподељене симпатије народа државе у чијој престоници је извршио атентат. 
Управо тај човек, живео је у Београду.
Ко је био тај човек и на кога је извршио атентат?

Согомон Телиријан.У Берлину је убио Талат-пашу. 

Браво, Гапон.

Дакле, да појасним за оне који не знају:
Согомон Телиријан био је Јерменин који је у Берлину убио Талат-пашу, или Талант-пашу, министра унутрашњих дела Османске царевине, који је 1915. године обзнанио прогон Јермена, што је довело до великог геноцида над Јерменима, не само у Истанбулу, него и у Киликији, односно Анадолији како је зову Турци. Геноцид над Јерменима не би био извршен да није било великог муџахира, односно избеглица из Румелије, европског дела Османске царевине који су протерани или су сами отишли после Првог балканског рата и велике победе балканских војски над османском војском. У геноциду над Јерменима значај удео узели су и Курди, надајући се повлашћеном статусу у оквиру Османске царевине, што би био корак ка независној држави. 
Талант-паша склонио се, после Првог светског рата, у Берлин и био је под заштитом Немачке. Согомон га је пратио месецима. Убио га је у централном парку у Берлину, хицима из пиштоља, док су његови саучесници размењивали ватру са двојицом телохранитеља. Согомон је, чак, успео да приђе мртвом телу Талант-паше, и једном ногом стане на њега, што је био симболички знак да је освета извршена. Управо овај потез могао је на суду да га кошта и смртне казне. Међутим, немачка јавност је толико била огорчена на немачку владу што је таквом зликовцу какав је Талант-паша дала азил и тајно га држала под заштитом у Берлину, да је морала да ослободи Согомона, коме је османска војска у геноциду над Јерменима, убила 72 члана фамилије, укључујући и сву његову децу. Согомон је ослобођен и пуштен на слободу.
Одлучио се да живи у Краљевини СХС ("тамници народа" - што би рекли стари припадници Коминтерне или "тамници српског народа" што би рекли нови припадници Коминтерне из САНУ, и њиховог политичког крила СНС-СПС).
Согомон је живео у Београду и држао је једну малу пржионицу кафе "Вардар". Пред почетак Другог светског рата, преселио се у Француску. Одатле је, уочи самог почетка Другог светског рата, отишао у САД, где је дочекао дубоку старост и тамо је и преминуо. 
Урма са пепелом Талант-паше је пренета у Ердоганову Турску, пре пар година, и он се тамо слави као мученик.
Согомон Телиријан има улицу и споменик у Марсеју и у Јеревану.
Остаће записано, мада нигде у Београду и обележено, да је Согомон Телиријан део живота провео у главном граду Краљевине СХС.

Веома леп члана о томе http://politikin-zabavnik.rs/clanci/osme...nje-osvete

[Митић]

Немци и Турци су стари савезници. У једном чланку који је писан на енглеском, нашао сам податак да су Немци слали неке официре Османлијама током Првог балканског рата 1912. године.

Можда су и наши историчари писали нешто о томе, али нисам тражио домаће чланке.

[Бенито]

Наравно да су слали, јер су резултате Балканских ратова сматрали за победе Антанте и да се на територији Османске царевине може решити питање Првог светског рата. Тачније, на питању Босфора и Дарданела. 
Не заборави утицај који су имали немачки официри на катастрофалан пораз француске и британске флотиле код Цариграда, што је довело до битке на Галипољу и великог изгибенија великог броја војника из земаља Комонвелта, нарочито Аустралијанаца, 1915. године. Са друге стране, у исто време, војска Руске империје је активно ушла на територију Јерменије. У општој паници, Талант-паше је наредио погром Јермена. Не би било чудно да су му такво решење "шапнули" баш немачки царски официри.

[Митић]

Као аустроугарски резервни официр, на ком делу фронта је 1914. године учествовао Влатко Мачек?

[Бенито]

Најпознатији атентатори 20-ог века у свету били су Гаврило Принцип и Ли Харви Освалд. Оног усташу ћемо заборавити, као што га је и историја заборавила.
Међутим, постојао је у 20-ом веку још један атентатор, који је за разлику од усташе кога је убила француска полиција приликом атентата, Принципа и Освалда, добио неподељене симпатије народа државе у чијој престоници је извршио атентат. 
Управо тај човек, живео је у Београду.
Ко је био тај човек и на кога је извршио атентат?

Согомон Телиријан.У Берлину је убио Талат-пашу. 

Браво, Гапон.

Дакле, да појасним за оне који не знају:
Согомон Телиријан био је Јерменин који је у Берлину убио Талат-пашу, или Талант-пашу, министра унутрашњих дела Османске царевине, који је 1915. године обзнанио прогон Јермена, што је довело до великог геноцида над Јерменима, не само у Истанбулу, него и у Киликији, односно Анадолији како је зову Турци. Геноцид над Јерменима не би био извршен да није било великог муџахира, односно избеглица из Румелије, европског дела Османске царевине који су протерани или су сами отишли после Првог балканског рата и велике победе балканских војски над османском војском. У геноциду над Јерменима значај удео узели су и Курди, надајући се повлашћеном статусу у оквиру Османске царевине, што би био корак ка независној држави. 
Талант-паша склонио се, после Првог светског рата, у Берлин и био је под заштитом Немачке. Согомон га је пратио месецима. Убио га је у централном парку у Берлину, хицима из пиштоља, док су његови саучесници размењивали ватру са двојицом телохранитеља. Согомон је, чак, успео да приђе мртвом телу Талант-паше, и једном ногом стане на њега, што је био симболички знак да је освета извршена. Управо овај потез могао је на суду да га кошта и смртне казне. Међутим, немачка јавност је толико била огорчена на немачку владу што је таквом зликовцу какав је Талант-паша дала азил и тајно га држала под заштитом у Берлину, да је морала да ослободи Согомона, коме је османска војска у геноциду над Јерменима, убила 72 члана фамилије, укључујући и сву његову децу. Согомон је ослобођен и пуштен на слободу.
Одлучио се да живи у Краљевини СХС ("тамници народа" - што би рекли стари припадници Коминтерне или "тамници српског народа" што би рекли нови припадници Коминтерне из САНУ, и њиховог политичког крила СНС-СПС).
Согомон је живео у Београду и држао је једну малу пржионицу кафе "Вардар". Пред почетак Другог светског рата, преселио се у Француску. Одатле је, уочи самог почетка Другог светског рата, отишао у САД, где је дочекао дубоку старост и тамо је и преминуо. 
Урма са пепелом Талант-паше је пренета у Ердоганову Турску, пре пар година, и он се тамо слави као мученик.
Согомон Телиријан има улицу и споменик у Марсеју и у Јеревану.
Остаће записано, мада нигде у Београду и обележено, да је Согомон Телиријан део живота провео у главном граду Краљевине СХС.

Веома леп члана о томе http://politikin-zabavnik.rs/clanci/osme...nje-osvete

Хвала, Гапоне, на овом сјајном тексту. Тиме си и исправио све моје грешке. Ипак, давно сам ја читао о овом случају. Ваљало је подсетити се. 
Чини ми се да се не види аутор текста?

[Бенито]

Као аустроугарски резервни официр, на ком делу фронта је 1914. године учествовао Влатко Мачек?

Он је заробљен у Колубарској бици. То је било негде отприлике кад је његову 25 пуковнију вратила Комбинована дивизија Михаила Рашића са линије Лајковац-Љиг. Западно од Љига негде је заробљен, а пре реке Колубаре.
Дакле, ратовао је од Дрине, преко Ваљева, према Рајцу. То је, отприлике, неки Мачеков ратни пут.

[Митић]

Као аустроугарски резервни официр, на ком делу фронта је 1914. године учествовао Влатко Мачек?

Он је заробљен у Колубарској бици. То је било негде отприлике кад је његову 25 пуковнију вратила Комбинована дивизија Михаила Рашића са линије Лајковац-Љиг. Западно од Љига негде је заробљен, а пре реке Колубаре.
Дакле, ратовао је од Дрине, преко Ваљева, према Рајцу. То је, отприлике, неки Мачеков ратни пут.

Из Мачекових мемоара сам покупио где је био 1914. године. Стигао је до Колубаре, али навешћу у кратким цртама шта је Мачек радио 1914. године.

Мачек је био додељен 25. пуковнији као заповедник 3. бојне сатније. (Броз је био у 10. сатнији, односно чети https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/c...j-diviziji).

Даље, Мачек је 20. августа 1914. године укрцан у воз и отпремљен у Босну на леву обалу Дрине уз њено ушће у реку Саву. Ту се Мачек задржао неколико дана, па је пребачен на леву обалу Саве уз речицу Босут. Било је пуцања и са једне и са друге стране, па је Мачек, како сам каже, ту примио своје ватрено крштење.

Учествовао је у крвавој бици код Пећинаца и Попинаца, где је уништена једна српска дивизија која је прешла Саву. Након тога је Мачек прешао Саву и напредовао је све до Колубаре, где је приликом прелаза реке лакше рањен у ногу крајем новембра. Оставио је своју пуковнију и био је отпремљен у болницу у Нови Сад.

Рана му је била залечена, па се пред Божић 1914. нашао у Загребу. Пошто није хтео да се враћа на фронт, искористио је чињеницу да је имао лош вид (урођени астигматизам), па га је лекарска комисија прогласила неспособним. Није био сасвим ослобођен војне обавезе, али није уврштен у ратну формацију.

[Бенито]

Видиш Ти то? Значи, Мачек није заробљен у Колубарској бици, као што се мислило? Где ли сам ја те читао, Бога Светог питај!

[Митић]

Видиш Ти то? Значи, Мачек није заробљен у Колубарској бици, као што се мислило? Где ли сам ја те читао, Бога Светог питај!

Али је Мачек након Саве уз веће и мање битке стигао до реке Колубаре када је рањен приликом преласка реке. 

Након 1914. године, био је на грађевинским пословима око утврђивања Пеште, па је после био са грађевинском компанијом на градњи друма у Албанији.

Напустио је Албанију и стигао је у Загреб кад се опет пријавио за војску уз тврдњу да му се вид поправио. Распоређен је на руско ратиште у југоисточну Галицију где није осетио неки рат јер је крајем 1917. склопљен мир са Русијом и потом пребацују његову дивизију у северну Италију и јужни Тирол на италијанско ратиште.  

Највероватније си описао заробљавање Милета Будака, јер ми се чини да је на сличан начин заробљен у Ваљеву.

[Бенито]

Видиш Ти то? Значи, Мачек није заробљен у Колубарској бици, као што се мислило? Где ли сам ја те читао, Бога Светог питај!

Али је Мачек након Саве уз веће и мање битке стигао до реке Колубаре када је рањен приликом преласка реке. 

Након 1914. године, био је на грађевинским пословима око утврђивања Пеште, па је после био са грађевинском компанијом на градњи друма у Албанији.

Напустио је Албанију и стигао је у Загреб кад се опет пријавио за војску уз тврдњу да му се вид поправио. Распоређен је на руско ратиште у југоисточну Галицију где није осетио неки рат јер је крајем 1917. склопљен мир са Русијом и потом пребацују његову дивизију у северну Италију и јужни Тирол на италијанско ратиште.  

Највероватније си описао заробљавање Милета Будака, јер ми се чини да је на сличан начин заробљен у Ваљеву.

Могуће да сам помешао.
Мада, много су они, све ми се чини, понешто и слагали у тим својим мемоарима. Ту је Броз најдрастичнији пример, јер кад читаш његову биографију код Дедијера, стигао је само до Бежанијске косе.