[Митић]

Два:
Како се, једним термином, може окарактерисати Народна радикална странка?

Десна, национална странка.

А у почетку је била за социјализам.

[Бенито]

Два:
Како се, једним термином, може окарактерисати Народна радикална странка?

Десна, национална странка.

А у почетку је била за социјализам.

"Нису се бојали ни напредњака, ни либерала, ни Бога се нису плашили, али јесу краља Милана."
Ово је опис СЈ, толико под утицајем француских и енглеских историчара, а опет примењено у српском случају. 
Укратко, ово је опис класичног примера странке масовног типа. Све друге карактеристике ове партије падале су у други план у односу на ову њихову главну црту. 
Радикали су странка масовног типа.

[Бенито]

И треће питање:
Којем типу странака је припадала Либерална странка?

[Бенито]

И треће питање:
Којем типу странака је припадала Либерална странка?

"Либерали се нису никога плашили до Јована Ристића."
Лепо, у једној реченици, показана дефиниција лидерске странке.

[sagus]

Либерали су увек били конзервативна странка. Додуше код нас мало више кокетирали и са социјалистичким идејама Светозара Марковића

[Бенито]

Видим да очигледно не разумете шта вам овде пишем, односно Слободан Јовановић, а ја вадим те сегменте и покушавам да их ставим у јасан контекст  данашњем уму и уху. 
Дакле, овако:
Наше три политичке странке из 19 века имале су различите идеолошке потке, али не у односу једне на другу, колико су у самима себи биле контрадикторне и мењале своје идеолошке правце. Радикали су ту најеклетатнији пример. Од анархиста, бакуњиста и нихилиста, преко социјализма, руског типа народњаштва, радикали су завршавали као класични конзервативци. Либерали су имали далеко мање тих трансформација, јер су практично зависили од мисли једног човека, и вође и идеолога у истом човеку, док је напредњаке у доброј мери одређивао њихов карактер, односно снобизам, који су имали скоро сви њихови вођи, па је онда и то условило њихову идеологију која се није много мењала. 
Слободан Јовановић је управо увидео ту идеолошку неконзистентност српских политичких странака, које су још увек биле младе. Зато их није ни одређивао, ни покушао формулисати по идеолошком принципу. Он је увидео да су српске политичке странке јасно дефинисане структурално и да је то њихова главна карактеристика. То је њихова фирма, да се изразим тадашњим речником. 

Напредњаци - елитистичка странка 
Либерали - лидерска странка 
Радикали - масовна странка 

Поред овога, Слободан Јовановић нам показује да идеолошко и структурално не морају да се поклапају када су у питању дефиниције политичких странака. Дакле, у српском случају је потпуно другачије него у француском случају. Треба се држати француског узора, јер је то била једина држава која је тада имала јасно дефинисане три различита политичке и идеолошке опције (уосталом, тако је и данас у Француској), за разлику од англосаксонског примера који је познат по политичком дуализму. Дакле, на српском случају се показује да либерали могу бити лидерска странка, што је у Француској непојмљиво.... И тако даље. 

По овом кључу треба гледати и политичку сцену у Србији после "пада" комунизма. Уосталом, то су сви до сада, ваљда, и увидели. Идеолошке потке немају много значаја код српских политичара, или он бар није примаран. Странке у Србији најбоље се дефинишу структурално, односно како је њихово унутрашње уређење и какав је њихов однос на спољне факторе, односно на државне установе и друге политичке странке. Тако могу да се дефинишу структурално и да им се да права дефиниција.
То је била поента ова три питања.

[Милослав Самарџић]

Са којом војском, или војскама, је ЈВ (Дражини четници) имала размењене официре за везу?
Дакле, да буду и тамо и овамо.

[Бенито]

Са којом војском, или војскама, је ЈВ (Дражини четници) имала размењене официре за везу?
Дакле, да буду и тамо и овамо.

Па, ваљда са војском УК. Јел беше и са Грцима имао везу директну?

[Милослав Самарџић]

Са којом војском, или војскама, је ЈВ (Дражини четници) имала размењене официре за везу?
Дакле, да буду и тамо и овамо.

Па, ваљда са војском УК. Јел беше и са Грцима имао везу директну?

Добро, са УК. 
И САД, Бора Тодоровић. И Живан Кнежевић у Вашингтону.
Код Грка смо ми имали, они нису имали код нас.
Даље?

[Митић]

Са којом војском, или војскама, је ЈВ (Дражини четници) имала размењене официре за везу?
Дакле, да буду и тамо и овамо.

Па, ваљда са војском УК. Јел беше и са Грцима имао везу директну?

Добро, са УК. 
И САД, Бора Тодоровић. И Живан Кнежевић у Вашингтону.
Код Грка смо ми имали, они нису имали код нас.
Даље?

Није ли постојао неки контакт са албанском војском? Или њиховим националним покретом?

И са Бугарима је био контакт.

Са Де Голом је била веза. И са Пољацима.

[Милослав Самарџић]

Пољаци су слали официра за везу. за везу.
Ово други не.

[Митић]

Који наш високи официр је проследио Совјетима информацију добијену од шведског посланика у Берлину да су Немци разрадили план напада на СССР који би требало да започне негде маја месеца 1941. године?

Можда је било питање. Знам да смо писали о томе да је Жарко Поповић проследио обавештајне податке о немачкој војсци Стаљину 5. априла.

Ваухник је од немачког мајора Ернста Пабста добио комплетан распоред за напад на Совјетски Савез, као и одлуку да ће напад уследити крајем маја и да ће у нападу учествовати 200 немачких дивизија.

[Митић]

Који наш високи официр је проследио Совјетима информацију добијену од шведског посланика у Берлину да су Немци разрадили план напада на СССР који би требало да започне негде маја месеца 1941. године?

Можда је било питање. Знам да смо писали о томе да је Жарко Поповић проследио обавештајне податке о немачкој војсци Стаљину 5. априла.

Ваухник је од немачког мајора Ернста Пабста добио комплетан распоред за напад на Совјетски Савез, као и одлуку да ће напад уследити крајем маја и да ће у нападу учествовати 200 немачких дивизија.

Ђенерал Симовић.

Цитат:

"Међутим, интересантан је став Симовића саопштен руским представницима у Београду 3. априла на прикривеном ноћном састанку. Он је саопштио да сматра да је уговор са СССР-ом већ закључен и да је „Југославија спремна да прими на своју територију оружане снаге СССР-а без ограничења, а превасходно авијацију.“ На истом састанку предао је Русима обавештајне податке о концентрацији немачких трупа ка границама Југославије и информацију добијену од шведског посланика у Берлину да су Немци разрадили план напада на СССР који би требало да започне негде маја месеца".

https://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/do...877890.pdf

Извор: Миле Бјелајац, "Покушај стратешког ослонца Југославије на СССР 1939-1941", Војно-историјски гласник бр. 1-2/2006, стр. 59

[Бенито]

Најпознатији атентатори 20-ог века у свету били су Гаврило Принцип и Ли Харви Освалд. Оног усташу ћемо заборавити, као што га је и историја заборавила.
Међутим, постојао је у 20-ом веку још један атентатор, који је за разлику од усташе кога је убила француска полиција приликом атентата, Принципа и Освалда, добио неподељене симпатије народа државе у чијој престоници је извршио атентат. 
Управо тај човек, живео је у Београду.
Ко је био тај човек и на кога је извршио атентат?