(18-08-2022, 01:57 PM)Бенито Пише: (18-08-2022, 01:22 PM)Vlad Alekš Пише: (18-08-2022, 10:30 AM)Милослав Самарџић Пише: (17-08-2022, 11:06 AM)Vlad Alekš Пише: Нису рођени у истом месту, напротив. Нити су преминули у истом месту, напротив такође. Оно што их спаја јесте то да су живели у истој улици. На неких 50 до 100 метара растојања. Никада се нису срели, живели су у различитим временима. У питању су један велики српски песник, један цинцарски богаташ и добротвор, као и један руски генерал.
Лакше питање гласи: како су се звали ови људи и у ком су то граду живели?
Теже питање гласи: како се зове улица у којој су живели?
Лагано питање... 
Ево малих помоћи.
Тај наш песник је био већи од Бајрона, а рођен је неколико дана пре лордове смрти. Ко детенце дошао је у тај град.
Руски генерал је био и барон.
Цинцарски газда је донирао новцем једну митрополију и изградњу једне школе.
Улица у којој су живели носи име по једном митрополиту.
Ето, све сам рекао.
Ово је Бранко Радичевић. Место је Сремски Карловци, а улица је митрополита Стратимировића. Руски ђенерал је Врангел. За цинцарског трговца одговориће Алекш.
ПС Милославе, појма немаш. 
Тако је.
Идемо по старини.
Димитрије Анастасијевић Сабов је рођен у области Егејске Македоније, у селу Његуш (лепо име!) - тада у оквиру Отоманског царства, данас у независној држави Грчкој. Као дете је са трговцима дошао у Земун, да би се, доцније, преко Новог Сада, коначно настанио у Сремским Карловцима око 1750. године, где је живео све до смрти 1803. То се тада још звало Хабзбуршка монархија. По некима он је био Србин, а неки (Михиз, на пример) су пак тврдили да је био Цинцарин. Све у свему, он се обогатио као трговац и занатлија, те је издашно помагао Карловачку Митрополију, као и Карловачку гимназију. Сахрањен је у Сремским Карловцима, данас САП Војводина.
Бранко Радичевић је рођен 1824. године у Славонском Броду - тада у оквиру Аустријског царства, данас у независној држави Хрватској. И он је преко Земуна стигао у Сремске Карловце, да би уписао гимназију коју је изградио тада већ покојни Сабов. Преминуо је у Бечу, такође Аустријско царство, где је и сахрањен, да би му неколико деценија доцније посмртни остаци били пренети на Стражилово, данас САП Војводина.
И на концу најмлађи, али не и најмање битан, Пјотр Николајевич Врангељ, црни барон беле армије, рођен је у Новоалександровску - тада у оквиру Руске империје, данас у независној држави Литванији. Он се евакуисао са Крима, да би преко Истанбула и Туниса коначно стигао у Сремске Карловце једне мартовске ноћи 1922. Ту је живео до 1. новембра 1926, одакле се сели у Брисел и ту бива сахрањен. Посмртни остаци су неколико година доцније пребачени у руску цркву Свете Тројице - тада краљевина Југославија, данас зависна држава Србија.
Сва тројица имају табле на кућама у којима су живели, у улици Митрополита Стратимировића, која иде од Гимназије па све до парка у коме су споменици Врангељу и Сави Владиславићу.
Историју пишу победници, царства пропадају, предања испреда пук, књижевници фантазирају, извесна је само смрт.
А ко је живео у вашој улици?
