19-02-2023, 08:19 PM
(19-02-2023, 03:29 PM)Chicot Пише:То смо већ претресли на једној другој теми. И свако оста при свом ставу.(19-02-2023, 02:57 PM)Александар Динчић Пише:Не могу да замишљам пошто знам како је ишао британски механизам одлучивања и где су све и какви пропусти , недостаци и стратешке грешке истога.Chicot Пише:Ја мислим да јесам разумео Динчића. Само се не слажем.
Написао сам на коју тему се може употребити сведочење неког залуталог авијатичара и до које мере.
Али неко ко је много спремнији, боље упознат са ситуацијом, попут Бејлија или Рутама или Лиза, свакако има шта да каже и завређује веће поверење, или не? Или и њих треба подједнако одбацити, нарочито ако примете неке слабости Михаиловићеве организације?
Тема за размишљање је како је могуће да скоро сви савезнички представници код партизана буду импресионирани и пуни хвале за њих док ови код Михаиловића о њему и четницима шарено.
Хинт: овај факат не имплицира објективне квалитете и мане једних и других разлог је нешто сасвим друго.
Замисли да су сви официри за везу, чланови савезничких војних мисија код партизана или пак у Титовом штабу, у континуитету извештавали супротно званичној политици коју су формулисали Англоамериканци.
На пример, да су Британци и Американци слали извештаје каква је ситуација заиста била у њиховим-партизанским редовима и у целој земљи. Или пак да су Фицрој Маклејн и Вилијам Дикин извештавали Черлила како је требало.
Шта би онда остало од британске и Черчилове стратегије у Југославији након што су Совјети преузели диктирање рата након Стаљинградске битке и када су Англоамериканци морали да траже неки modus vivendi. Да ли мислиш да су Американци или пак Британци смели у таквој констелацији снага да шаљу негативне извештаје о партизанској организацији у Југославији (у континуитету) и да на тај начин ризикују да поремете читаву испројективану савезничку ратну концепцују у овом делу Европе. Или пак да су англоамерички официри за везу код албанских и грчких партизанских герилаца извештавали каква је била стварна ситуација и каква је њихова истинска снага за будуће догађаје. И да тако, уз амин Команде на Блиском истоку, скупа гурају Совјетима прсте у очи, док с друге стране, одуговлаче са отварањем фронта на западу. И док Стаљин напада Пољску владу, а са њом, разумљиво, и Британце.
Мало извештаја што је доспело, и са извесним дозама критике на рачун партизанске организације у Југославије, није се ни узимало у разматрање.
Тако да је отприлике то суштина извештаја савезничке стране након фебруара 1943. године и основа за њихово правилно разумевање. Уједно и одговор на твоју недоумицу: „Како је могуће да скоро сви савезнички представници код партизана буду импресионирани и пуни хвале за њих док ови код Михаиловића о њему и четницима шарено“.
Британци су све подешавали тако да они остваре максималну предност или у садашњем тренутку вођења рата (да се они питају о стратегији, да своје губитке сведу на минимум) или у послератном преуређењу Европе (не само очување него и увећање своје империје). И такве одлуке покушали да учитају у савезничка решења за вођење рата и победу.
Рецимо, није се могло десити да Дикин не буде послат у Југославију и да извештава другачије него што јесте. Или још боље, Меклин. Када је Вилсон одабрао главнокомандујућег мисије код партизана, по војним критеријумима, Черчил се умешао и наметнуо Меклина.
Али, све то нема никакве везе.
Нису њихово одлучивање доминантно водиле информације о ситуацији у земљи већ шира стратешка разматрања и односи и захтеви у савезничкој коалицији.
Ето зато је још у фебруару 1943 расправљано о судбини Михаиловића невезано за сазнања о његовој (не)активности против окпатора, сарадњи са Италијанима (није се знало да ли је он и у којој мери умешан и да ли те формације имају везе са ДМ), односима према партизанима , Xрватима и другима (питање будућности земље, примарно за ФО, главоње у СОЕ, ЈИЦ и ПВЕ)
Може да се настави са писањем о мисији Халијард.
Може да се настави са писањем о мисији Халијард.