[Александар Динчић]

Ја мислим да јесам разумео Динчића. Само се не слажем.
Написао сам на коју тему се може употребити сведочење неког залуталог авијатичара и до које мере.

Али неко ко је много спремнији, боље упознат са ситуацијом, попут Бејлија или Рутама или Лиза, свакако има шта да каже и завређује веће поверење, или не? Или и њих треба подједнако одбацити, нарочито ако примете неке слабости Михаиловићеве организације?

Тема за размишљање је како је могуће да скоро сви савезнички представници код партизана буду импресионирани и пуни хвале за њих док ови код Михаиловића о њему и четницима шарено.

Хинт: овај факат не имплицира објективне квалитете и мане једних и других разлог је нешто сасвим друго.

Замисли да су сви официри за везу, чланови савезничких војних мисија код партизана или пак у Титовом штабу, у континуитету извештавали супротно званичној политици коју су формулисали Англоамериканци.
На пример, да су Британци и Американци слали извештаје каква је ситуација заиста била у њиховим-партизанским редовима и у целој земљи. Или пак да су Фицрој Маклејн и Вилијам Дикин извештавали Черлила како је требало.
Шта би онда остало од британске и Черчилове стратегије у Југославији након што су Совјети преузели диктирање рата након Стаљинградске битке и када су Англоамериканци морали да траже неки modus vivendi. Да ли мислиш да су Американци или пак Британци смели у таквој констелацији снага да шаљу негативне извештаје о партизанској организацији у Југославији (у континуитету) и да на тај начин ризикују да поремете читаву испројективану савезничку ратну концепцују у овом делу Европе. Или пак да су англоамерички официри за везу код албанских и грчких партизанских герилаца извештавали каква је била стварна ситуација и каква је њихова истинска снага за будуће догађаје. И да тако, уз амин Команде на Блиском истоку, скупа гурају Совјетима прсте у очи, док с друге стране, одуговлаче са отварањем фронта на западу. И док Стаљин напада Пољску владу, а са њом, разумљиво, и Британце.
Мало извештаја што је доспело, и са извесним дозама критике на рачун партизанске организације у Југославије, није се ни узимало у разматрање.
Тако да је отприлике то суштина извештаја савезничке стране након фебруара 1943. године и основа за њихово правилно разумевање. Уједно и одговор на твоју недоумицу: „Како је могуће да скоро сви савезнички представници код партизана буду импресионирани и пуни хвале за њих док ови код Михаиловића о њему и четницима шарено“.

Не могу да замишљам пошто знам како је ишао британски механизам одлучивања и где су све и какви пропусти , недостаци и стратешке грешке истога. 
Британци су све подешавали тако да они  остваре максималну предност или у садашњем тренутку вођења рата (да се они питају о стратегији, да своје губитке сведу на минимум) или у послератном преуређењу Европе (не само очување него и увећање своје империје). И такве одлуке покушали да учитају у савезничка решења за вођење рата и победу.
Рецимо, није се могло десити да Дикин не буде послат у Југославију и да извештава другачије него што јесте. Или још боље, Меклин. Када је Вилсон одабрао главнокомандујућег мисије код партизана, по војним критеријумима,  Черчил се умешао и наметнуо Меклина.
Али, све то нема никакве везе.
Нису њихово одлучивање доминантно водиле информације  о ситуацији у земљи већ шира стратешка разматрања  и односи и захтеви у савезничкој коалицији.
Ето зато је још у фебруару 1943 расправљано о судбини Михаиловића невезано за  сазнања о његовој (не)активности против окпатора, сарадњи са Италијанима (није се знало да ли је он и у којој мери умешан и да ли те формације имају везе са ДМ), односима према партизанима , Xрватима и другима (питање будућности земље, примарно за ФО, главоње у СОЕ, ЈИЦ и ПВЕ)

То смо већ претресли на једној другој теми. И свако оста при свом ставу.
Може да се настави са писањем о мисији Халијард.

Може да се настави са писањем о мисији Халијард.

 

[Милослав Самарџић]

Домаћи најбоље знају. Ево нпр. Недићева Служба државне безбедности. То су у ствари предртани полицајци, инспектори, школовани, који су професионално писали извештаје. Шта мислиш, зашто Ватра не користи њихова документа, чак ни оно што су његови претходници објавили, Зборник 1/21?

?
Досад смо два пута дискутовали о извештајима Недићевих органа које сам користио.

Један је пример за извештаје о саботажама на железницама.

Други је пример за страдале у савезничком бомбардовању.

Оба сам користио као примарне изворе.
За железнице сте говорили како нису поуздани јер су наводно смањивали штету у извештајима (ничим документовано).
За друго колико се сећам смо само констатовали да је за Београд наведено мање страдалих него у четничком извештају.

Тако да не знам одакле вам то да не користим Недићеве извештаје.
Што се тиче ове теме, мислим да су ти извештаји мање битни. То је донекле обрадио Тимотијевић.

Тако је.
Али овде сам посебно поменуо Недићеву СДБ, то је било као данас БИА, односно претходна СДБ. Они су пописивали, и делом истраживали, свакодневна комунистичка убиства по Србији. Зачуђујуће много их је било 1942. и 1943. и све до доласка главних снага црвених у јесен 1944. Откуд једном толико убица, то је феномен.

[ХраброСрце]

Прилог на РТС-У, мисија Халјард. Ниједном споменути Дража, четници, чак ни ЈВ. Ниједна слика пилота и четника у прилогу, на једној једва да се види шајкача с кокардом код америчког пилота.  Српски народ и сељаци. Замисли. У прилогу Маја Гојковић, Кристофер Хил и Џон Капело.

[Monarhist]

Прилог на РТС-У, мисија Халјард. Ниједном споменути Дража, четници, чак ни ЈВ. Ниједна слика пилота и четника у прилогу, на једној једва да се види шајкача с кокардом код америчког пилота.  Српски народ и сељаци. Замисли. У прилогу Маја Гојковић, Кристофер Хил и Џон Капело.

Брејв нисам пратио, да ли су приказали Престолонаследника пошто је и он присуствовљо церемонији?

[Шумадинац]

Прилог на РТС-У, мисија Халјард. Ниједном споменути Дража, четници, чак ни ЈВ. Ниједна слика пилота и четника у прилогу, на једној једва да се види шајкача с кокардом код америчког пилота.  Српски народ и сељаци. Замисли. У прилогу Маја Гојковић, Кристофер Хил и Џон Капело.

Зашто те то чуди? Ђе ће на црвеној телевизији Дража, четници, ЈВ и сл..... Да се не увреде браћа Рвати и Бошњаци, а и амерички левичари.

[ХраброСрце]

Прилог на РТС-У, мисија Халјард. Ниједном споменути Дража, четници, чак ни ЈВ. Ниједна слика пилота и четника у прилогу, на једној једва да се види шајкача с кокардом код америчког пилота.  Српски народ и сељаци. Замисли. У прилогу Маја Гојковић, Кристофер Хил и Џон Капело.

Брејв нисам пратио, да ли су приказали Престолонаследника пошто је и он присуствовљо церемонији?

Нису. Ово троје набројаних. Највећа операција спасавања, пријатељство два народа итд. Штуро, кратко и прилог с говорима. Да гледа неко неупућен, не може да укапира ко је кога спашавао, ни како ни гдје.

[Бенито]

Обележавање годишњице операције Халјард на Галовића пољу код Прањана ове 2023. године превазишло је очекивања, и то чак и оних најпесимистичнијих који су годинама упозоравали на оно што ће се десити. И, ето, десило се
Наиме, српско друштво је годинама изложено, а поготово од доласка на власт Овај и братије, бесомучном и отвореном уплитању "државе" у све могуће културне манифестације које се дешавају на тлу Србије. Имали су и имају они своје узоре у комунистичким родитељима, биолошким или идеолошким, али у време титоизма је било знатно мање културних манифестација, поготово у унутрашњости, па се и та власт мешала у програм само оних најважнијих, попут Вуковог сабора у Тршићу, или Драгачевског сабора трубача у Гучи или Краљевачког и Крагујевачког октобра, уз наравно "партизанске меморијале", али је то било у знатно мањој мери или није уопште у уметничким манифестацијама, попут "Мермер и звуци" у Аранђеловцу или Белефу, мада је било и тамо повремених инцидената најчешће везаних за неког локалног носиоца партијске власти.
У време Овај, скоро све културне манифестације у Србији стављене су под контролу локалне самоуправе, а пошто је власт хијерархијски монолитна, и под пасху централне идеолошке догме. Та идеолошка догма се огледа у униформности програма тих манифестација, којима је остављен свега један од три дана за програм везан за тему због које је та уметничка или културолошка инсталација и постављена, док је завршни дан обавезно остављен за "концерте", односно музичке наступе звезда из "региона", које се налазе, а о томе се већ углавном зна у информисаним круговима, на списку Министарства културе републике Србије и са којег се обавезно узимају имена за наступе на завршним данима тих догађаја. И цене тих наступа су већ унификоване, и мора их платити "локална самоуправа" која се о тим наступима ништа и не пита.
Али, и поред рангирања културних манифестација по Србији, од утицаја на масовне медији до стажа тих манифестација, ипак је постало јасно да постоји неколико њих које су од посебног државног интереса за владајућу идеологију. Једна од њих је обележавање годишњице "Мисије Халјард" на Галовића пољу код Прањана. Тако је било и ове године. Или, боље речено, тако је било, ЈОШ И ВИШЕ, и ове године.
Опет нисмо чули име онога који је организовао "Мисију Халјард", онога који је организовао прављење аеродрома усред окупиране земље, онога који је био командант војске чији су официри и војници одиграли кључну улогу у спасавању и транспорту палих америчких авијатичара са својих домицијалних територија до Прањана, пролазећи често кроз врло тешке ситуације у јурњави са Немцима и њиховим сарадницима, понекад и давајући свој живот у тој мисији. Нисмо опет чули ту чаробну реч, која је толико деценија била омражена у српским медијима, па ни данас не може бити омиљена и изговорена у позитивном контексту. Четници су и даље вишак у савременом поимању "Мисије Халјард". Све је то већ одавно јасно и много пута поменуто. 
Али, када смо помислили да нас више ништа у вези Прањана не може изненадити, режим Овај је успео да извуче "кеца из рукава". Тај адут био је - Александар Вулин. Шеф Овај ДБ појавио се у Прањанима, на Галовића, у пратњи "најближих сарадника", од којих је посебно место заузео општеомражени Марко Парезановић, шеф Одсека за "непријаље у земљи". 
Тек сада, ове 2023. године, на Галовића пољу постало је кристално јасно и недвосмислено зашто Овај и вечита министарка Маја Гојковић, годинама на истом месту нису помињали ђенерала Дражу Михаиловића и његове официре и војнике, или су их помињали искључиво у контексту "две стране братоубилачког ратае", обавезно хвалећи партизанију Јосипа Броза и то пред различитим дипломатским представницима САД. А ни они, узгред буди речено, нису на такво склапање историјске скаламерије нису имали никакве примедбе. Зашто би, онда, имали примедбу и ове године када се на скупу појавио осведочени следбеник политике КПЈ? Зашто би имали примедбу на присуство човека који је у много наврата, у јавном простору, не само ниподаштавао припаднике ЈВуО, него и негирао саму "Мисију Халјард"? Зашто би, уосталом, имали примедбу на присуство човека коме су и сами, и то недавно, забранили улазак у САД?
Вулин - пулин и није проблем САД. Он је наш, унутрашњи проблем, ексклузивно српског карактера. Ми смо морали (о како не волим ту реч) да рашчистимо односе и са дотичним Вулином, и са многим другим Вулинима, па би и амерички и било који други амбасадор у Србији знао да нема потребе да крије или у говору прескаче име ђенерала који је спасио и транспортовано америчке авијатичаре под најтежим условима окупације, нити би се снебивао да узвикне часно име "Четникс", како је то и чињено у првој половини Другог светског рата управо у његовој земљи, и чије организације и покрети деценијама живе и уживају велики угледе самим Сједињеним америчким државама.
Међутим, иако појава Вулина у Прањанима изгледа данас као contaditio in adjecto, свима онима који на ово упозоравају већ више од деценију, само је потврда да су били у праву. Ако допустимо да се заборави улога четника и Драже Михаиловића у спасавању америчких авијатичара и та улога се великодушно препусти комунистима Јосипа Броза, онда не би требало да нас чуди да можда будуће генерације и не праве разлику између различитих војски, њихових поступака и интереса за време Другог светског рата у Краљевини Југославији, па се деси да неко од чачанске будуће српчади за спас америчких авијатичара и Легион оф мерит части и самог Анту Павелића. 
Да ли бољу судбину од те и заслужујемо?

[Ђорђе]

Сасвим сам сигуран да су једно име и једна реч неким унутрашњим кодексом забрањени свим функционерима ове брозоморије од државе.

[Мића Адмирал]

Ето Вулин може да се похвали да је успео да освоји Равну Гору, оно што није успео његов Броз децембра 1941. године.
Ономад Брнабићева у Орашцу, а пре неки дан 1. септембра када ђаци полазе у школу Овај је посетио о.ш. Светислав Голубовић Митраљета. Школу која се зове Митраљез ! и то само после неког времена од оног незапамћеног недела у о.ш. Рибникар. Ваљда зато и не знамо како се беше зове она наставница тешко рањена или како је оном оперисаном детету...а сваки дан би требао да почиње вестима о њима. Али зато су ту прече државне и националне приче, како посложити паризер у располућеном хлебу, да ли дозволити Миротићу долазак, колико пенала свирнути за неког, радне активности Симе Спасића... У овом нереду ништа није случајно.

[Бесеровић]

Шта фали паризеру...

[Вук92]

Невјероватно отриће једног планинара из БиХ на планини Чврсници.

https://youtu.be/suW6PtwM1nc?feature=shared

[ексрежисер]

https://www.rts.rs/magazin/film-i-tv/533...1703945198