[Романија]

Ја се не чудим тој одлуци. Чим си у питању поменуо предрасуде, одмах сам помислио на питање око анексије БиХ и руско окретање леђа Србима због своје користи на Криму. Само не знам каква им је корист била од те одлуке за Албанију...

[Бенито]

Није у питању увек корист. Барем не очигледна. То је партија шаха.
Ценим да ниси још прошао тај испит, па ћеш видети кад упоредиш са нашом националном историјом. Стварно би предуго било за један пост.

[Перун]

Управо сам одгледао филм ,,Anthropoid" (о атентату на Хајдриха у Прагу). Шта мислите шта би било са Србијом да је неко извршио атентат на Химлера 1942.?

[Бенито]

Била би сравњена са земљом.

---

Ајде Живојине постави питање, нема Вукашина.

[Бенито]

Добро, пошто нико неће, ево једног питања, па да почнемо испочетка.
Као и код оснивања већине других универзитета, тако је и Београдски Универзитет основан на сличан начин. Изабрани су професори који ће бити први ректорат. Њихов задатак је да се договоре које катедре и факултете треба основати или оснажити и да изаберу прве професоре на тим факултетима новооснованог БУ.
Питање:
Колико је било и како су се звали ти професори, тзв. еметериуси, који су основали Београдски Универзитет?

[Вукашин Петковић]

На којој школи у ком граду и које године је поднаредник-ђак Никола М. Калабић, положио испит за резервног инжињеријског потпоручника?

---

Добро, пошто нико неће, ево једног питања, па да почнемо испочетка.
Као и код оснивања већине других универзитета, тако је и Београдски Универзитет основан на сличан начин. Изабрани су професори који ће бити први ректорат. Њихов задатак је да се договоре које катедре и факултете треба основати или оснажити и да изаберу прве професоре на тим факултетима новооснованог БУ.
Питање:
Колико је било и како су се звали ти професори, тзв. еметериуси, који су основали Београдски Универзитет?

Ако се не варам, реч је о осам професора: Јован Цвијић, Јован Жујовић, Сима Лозанић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

[Бранке]

У Марибору,1929. . . .

Ово друго једино на кварно да одговорим . . .

[Николај]

Кад би ову тему прочитали сви професори историје из Србије, две трећине би после тога схватило да нису за тај посао.

[Перун]

У Марибору,1929. . . .

1932.?

[Вукашин Петковић]

У Марибору,1929. . . .

Ово друго једино на кварно да одговорим . . .

Јесте Марибор, годину дана раније, 1928. године. Можеш и на кварно па дај следеће питање.

[Бенито]

На којој школи у ком граду и које године је поднаредник-ђак Никола М. Калабић, положио испит за резервног инжињеријског потпоручника?

---

Добро, пошто нико неће, ево једног питања, па да почнемо испочетка.
Као и код оснивања већине других универзитета, тако је и Београдски Универзитет основан на сличан начин. Изабрани су професори који ће бити први ректорат. Њихов задатак је да се договоре које катедре и факултете треба основати или оснажити и да изаберу прве професоре на тим факултетима новооснованог БУ.
Питање:
Колико је било и како су се звали ти професори, тзв. еметериуси, који су основали Београдски Универзитет?

Ако се не варам, реч је о осам професора: Јован Цвијић, Јован Жујовић, Сима Лозанић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Тачно.
Цвијић- географија
Жујовић- геологија
Лозанић-хемија
Алас- математика
Стевановић- архитектура ( оснивач Техничког факултета)
Радовановић- економија
Јовановић и Павловић- историја
Дакле, четворица за друштвене науке, тројица за природне и један за техничке.
Мислио сам да питам нешто друго у вези овога, али се уплаших да није и ово превише тешко. Сачекаћу свој ред за следеће питање у вези овога.
Вукашине имаш предност у односу на Бранкета.
Питај.

[Милослав Самарџић]

Е, то се никад не бих сетио.
Зато ево и теби једно тешко питање: леви или десни тестис?

П.С.
Вукашине, сад тек видех да си говорио у множини. Дакле један му је извађен, а не оба, иначе не би било краљевића.

Реци ти мени да ли је важније ово што сам поставио и показао сам нешто што нема ни у књигама српских историчара, а што је утицало на читаву историју нашег народа у двадесетом веку, или је баш било толико важно да је извађен гној из одређеног дела тела , па макар и краљу Александру Карађорђевићу.
Схваташ ли ти Милославе, да када сам ово први пут прочитао, нисам могао доћи себи.
Питао сам тројицу универзитетских професора који се баве овим периодом за ово. Двојица нису имала појма, али су се, наравно, фолирали да знају. Једино је овај трећи знао, али изгледа зато што је био на постдипломским студијама баш код професора који је то открио светској јавности.
И, тако, иначе како си ти?

Иначе није лоше. Свакако је важнје твоје питање. У ствари много је важно и просто немам објашњење. Јер је на простору будуће Албаније живело 500.000 становника, од којих 50% Албанаца, 40% Влаха, онда Срби, Грци, Турци...
Али и питање краљевих јаја је од виталног државног интереса.

[Вукашин Петковић]

Ко је био командант Једанаестог пешадијског пука "Карађорђе" у Великом рату, Шумадијска дивизија је у питању, да помогнем, тридесетих година је заузимао један од битнијих положаја у војсци?

[Милослав Самарџић]

А где и како је уништен Туцовићев дневник?

Остало је и ово. Одговори ако знаш.

У ствари изгледа да не знам тачно. Причао ми је Марко Милуновић Пипер, Он је био Топаловићев близак сарадник после рата. Али заборавио сам где беше:
- када су Немци похарали Топаловићеву кућу, пошто је отишао на Равну Гору, или,
- када су комунисти запалили просторије Социјалистичке партије Југославије, негде у Аустрији, после рата.
Али дефинитивно једно од овога је тачан одговор. Изгледа да је друго, јер ми је у сећању да је Пипер читао тај дневник, каже да се Туцовић покајао пред смрт што је био антисрбин. А ако је читао, то је морало бити после рата. Опет, можда му је Топаловић то причао. Пипер је био велики Србин и памтио је то. А ја сам га пропитивао баш за Туцовића и његово (не)дело.