[Ултрадесничар]

Трик питање

1914. ђенерал Миахаило Живковић

1941. 5.априла ђен. Симовић начелник Гл . Ђенерлаштаба ЈВ прогласио је Београд, Загреб и Љубљану за небрањене градове

[Бенито]

Није трик питање.
То што је Београд проглашен отвореним градом по међународном праву значи да се не сме бомбардовати. Немци су то прекршили. Са , али и без тога, нигде то не спречава домицијалну државу да брани свој град, у овом случају престоницу.
Дакле, то уопште није био смисао питања.

---

Ко је био командант одбране Београда 1914. године, а ко 1941. године? У чему су сличности , а у чему разлике њихове стратегије одбране?

[ватхра]

Ја бих волео да видим ту декларацију да је Београд отворен град, пошто нема никаквог смисла да је донесена. Она се доноси у ратном стању, кад се очекује улазак трупа у неки град. Рат не само да тад није почео, него није био ни очекиван од наше стране.
И друго није могао да буде ни проглашен за отворен град, пошто су у њему биле и даље све војне команде, касарне, аеродром (на који су непосредно пре тога доведена појачања). Град је био брањен, о чему сведоче и немачки губици авиона.

[Бенито]

Добро, бре, Ватра!!! Није то питање, о томе може и посебна тема да се поведе.
Просто је питање, шта сте се погубили. Ко су били команданти одбране Београда и ко је су сличности , а које разлике у стратегији одбране?

[ЈВуО-КГ]

Ко су били први произвођачи чоколаде у Краљевини Србији ?

Кад постављаш питање или га постави како треба или немој уопште. У Краљевини Србији нико није производио чоколаде већ их је продавао. Навео си 1924. као почетак производње што значи да је то СХС период.

[смедерево]

Ко је био командант одбране Београда 1914. године, а ко 1941. године? У чему су сличности , а у чему разлике њихове стратегије одбране?

Михаило Живковић Гвоздени 1914
Драгутин Рупчић 1941.
1914.год Београд је нападнут копнено,а 1941. из ваздуха...

[Бенито]

Е, па , мој Граде, није тачно. Сад сам погледао и видим да је мало теже на компу наћи команданта одбране Београда 1941. године. Што је катастрофа, јер се ради о једном великом јунаку.
Што се тиче стратегије, ајде мало опширније. Није ствар само у авијацији. Уосталом, 1941. године су браниоци много ефикасније бранили град од бомбардовања него 1914. године, јер у првом случају нису имали никаква решења за мониторе који су руинирали Београд .

[смедерево]

Није тачно и за 1914.год или само за 1941.год.?

1941.год. армијски генерал Војислав Николајевић?

[Бенито]

Тако је, Граде.
Ајде нешто око стратегије.

[смедерево]

Око стратегије препуштам неком стручнијем...

[ватхра]

Уосталом, 1941. године су браниоци много ефикасније бранили град од бомбардовања него 1914. године, јер у првом случају нису имали никаква решења за мониторе који су руинирали Београд .

Накнадно је стигла помоћ од савезника, у виду обалске артиљерије, торпедних батерија, чак и торпедних чамаца. Било је дејстава торпедима око ушћа, али је изостао успех.
Међутим, наведена средства су принудила Аустроугаре да опрезније користе мониторе.

[Бенито]

Требали су да стигну британски торпедни чамци који су били специјализовани за уништавање монитора, али се то није десило. Стигла су нека торпеда, па су чак наши успели да опале један торпедо помоћу самоконструисаног чамца. Још кад би признали да су то урадили четници.
Али, руку на срце, није Живковић са Ђенералштабом базирао одбрану на нечему што нису поседовали.

---

Ајде да скратимо муке, ионако није било тешко питање.
Основна разлика је била у томе што у ПСР-у леве обале Дунава и Саве нису биле део државе чија војска брани Београд. То је суштинска разлика која мења начин напада и стратегију одбране. Друга важна разлика је у важној технолошкој разлици. У ПСР-У, барем на његовом почетку, авијација није имала никакав утицај. Хитлерови генерали су Блиц-криг системом напада, авијацију ставили у први план сваког савременог ратовања, што је остало до данас.
Дакле, Живковић је непријатељске мониторе ( артиљерију) гађао својом артиљеријом, а сам град је бранио сложеним системима ровова на Ушћу и градске борбе. Град је први пут напустио, зато што српска војска није могла да одбрани обале Дунава целом дужином и постојала је опасност од окруживања. Практично, то се десило и идуће године када је Београд заузео фон Макензен. У оба случаја, српска војска је оставила добровољце, четнике да наносе штету у позадини непријатељске војске. Њима је фон Макензен подигао споменик на Топчидеру. Ми ни данас не знамо имена тих јунака који су свесно и добровољно отишли у смрт. Срамота је српске историографије што о овом питању није дала адекватне одговоре, вероватно зато што би се на свакој страници таквог научног рада у позитивном смислу појављивала реч- четници.
Генерал Николајевић је имао много више могућности у својој организацији одбране Београда. Главна јединица којом је управљао била је Дунавска обласна дивизија, под командом генерала Стевана Милетића. Она се налазила у Банату и Срему. Поред ње налазила се и Сремска оперативна дивизија , под командом генерала Јована Антића, и налазила се даље у Срему, на левом крилу одбране. Пробијање фронта код Ниша, довело је Николајевића да одмах нареди пребацивање обе дивизије преко Саве и Дунава и одбрану Београда са јужне стране. Међутим, ђенералштаб је већ идуће ноћи наредио да војска напусти Београд и повуче се на резервне положаје. Николајевићу није преостало ништа друго него да поступи по ратној стратегији у случају напуштања града и срушио је мостове на Сави и Дунаву и спалио сеник са најмање милион килограма сена. Занимљиво је да Немци ништа од тога нису гађали 6. априла. И овог пута су остављени герилци у граду, али ни о томе ништа не можемо да сазнамо од званичне историографије.

[Бенито]

Ајде друго на исту тему:
Која је очигледна сличност, односно шта су браниоци идентично урадили и 1914. године и 1941. године, при одбрани Београда?

[ватхра]

Srušili mostove.

Za torpedne čamce, jesu stigli i dejstvovali su po sidrištu u Zemunu npr. Ali veći uspeh je postignut miniranjem, opet iz čamaca. Potopljen je jedan monitor.