[Бенито]

Комплетна Зетска бановина је у априлу 1941. године пала под власт италијанске војске. Чекао се Петровдан 1941. године да би се оформила сепаратистичка скупштина на Цетињу, која је изгласала нову Црну Гору. Међутим, већ сутрадан, 13. јула, избио је устанак на Чеву и у Ријеци Црнојевића, независно један од другог, против италијанске окупације. Нешто раније то се десило у деловима Црне Горе који су припојени после Берлинског конгреса, дакле у Херцеговини. Углавном, нема среза и места у Црној Гори, где устанак није започео током јула 41. Осим једног.
У ком месту једино није избио устанак током лета 1941 године у Црној Гори?

[ХраброСрце]

Рожаје вјероватно.

[Бенито]

Рожаје вјероватно.

Ма јок, чак је и тамо био неки комуњарац који је припуцао и побегао.
Грбаљ, најчистије српско становништво, што су успели да сачувају и под титоизмом, а и сада је ово у Црној Гори почело од њих.
Грбљани су се одмах договорили са Италијанима и успели да исконтролишу да им се не потури неки комуниста са стране. Наравно, ту постоји и тај елемент да Бока которска никада није била део Црне Горе до 1918. године. И тада су они сматрали да су се ујединили са свим Србима. Тај анимозитет према Црној Гори осећао се у Боки одувек, али највише у области Грбља, и та тенденција је остала до данас.

[Бенито]

Ајде онда нека буде трилинг у вези устанка у Црној Гори:
Која су два кључна разлога због чега се устанак у Црној Гори из јула 41, може сматрати комунистичким устанком?

[Перун]

Од када се то сматра комунистичким?

[Бенито]

Од када се то сматра комунистичким?

Е, видиш, ту је кеч...

[Ђорђе]

Јер су остале који нису скретали улево растерали или побили а они остали да пишу монографије и завели цензуру каква није виђена у историји?

[Александар Динчић]

Како се звао познати Хрват који је као аустроугарски војник доспео у српско заробљеништво 1914. године?

[Милослав Самарџић]

Како се звао познати Хрват који је као аустроугарски војник доспео у српско заробљеништво 1914. године?

Миле Будак?

[Бенито]

Јер су остале који нису скретали улево растерали или побили а они остали да пишу монографије и завели цензуру каква није виђена у историји?

Прво је тачно, али не тим редоследом. Дакле:
1. процентуално гледано, на подручју Црне Горе у односу на све остале српске крајеве, много више оружја је било у народу. Поготово што није било накнадног разоружања као у НДХ или Србији под комесарском управом Милана Аћимовића.
2. мали број официра који нису заробљени у Априлском рату, а који су се вратили кућама.
3. релативно велики број радикалних комуниста врло блиских руководству КПЈ, одлично упознатих са разним резолуцијама Коминтерне о насилном и одлучном доласку на власт чим се укаже прилика.
4. одређени број комуниста из врха КПЈ сакупио се у појединим деловима Црне Горе: Моша Пијаде и Иван Милутиновић у Колашину, убрзо стигао и Милован Ђилас; Радоје Дакић у области Никшића...
И тако даље...
Написах више разлога, али први је довољан број оружја, а други недовољан број официра ВКЈ који су се налазили на територији Црне Горе. Зато су радикални комунисти одмах преузели главну улогу у устанку и прво побили све националне људе, где год да су их дохватили.
Зато је касније много труда потрошено да би се та терористичка багра уопште истерала из Црне Горе. На жалост, игром историјских околности, многи од њих су успели да дођу на власт 1945. године, и деценијама су давали тон главне политике на Балкану од тада, па до недавно...
Следи треће питање у вези устанка у Црној Гори...

[Александар Динчић]

Како се звао познати Хрват који је као аустроугарски војник доспео у српско заробљеништво 1914. године?

Миле Будак?

Браво. Да ли знаш да је оболео и од пегавог тифуса. Српски лекари му спасили живот, а он после хоће Србе да потамани.

[Бенито]

Треће питање из триптиха о устанку у Црној Гори 1941. године:
Неки национални људи и официри успели су да се извуку испред комунистичког терора који је почео у лето 1941. године и да оформе јединице. Један од тих првака успео је да преживи те зиме 1941/42 невиђену Голготу, затим је прошао кроз Други светски рат, прође кроз катастрофу коју је прошла група официра и националних првака у логору Стара Градишка, преживи чак и пакао на граници Словеније и Аустрије, побегне опет од комунистичког метка, и дочепа се емиграције. Тамо у САД био је врло активан и познати емигрант. Умро је 1996. године.
Ко је био овај официр ВКЈ из Црне Горе?

[ХраброСрце]

Михаило Минић?

[Милослав Самарџић]

Јер су остале који нису скретали улево растерали или побили а они остали да пишу монографије и завели цензуру каква није виђена у историји?

Прво је тачно, али не тим редоследом. Дакле:
1. процентуално гледано, на подручју Црне Горе у односу на све остале српске крајеве, много више оружја је било у народу. Поготово што није било накнадног разоружања као у НДХ или Србији под комесарском управом Милана Аћимовића.
2. мали број официра који нису заробљени у Априлском рату, а који су се вратили кућама.
3. релативно велики број радикалних комуниста врло блиских руководству КПЈ, одлично упознатих са разним резолуцијама Коминтерне о насилном и одлучном доласку на власт чим се укаже прилика.
4. одређени број комуниста из врха КПЈ сакупио се у појединим деловима Црне Горе: Моша Пијаде и Иван Милутиновић у Колашину, убрзо стигао и Милован Ђилас; Радоје Дакић у области Никшића...
И тако даље...
Написах више разлога, али први је довољан број оружја, а други недовољан број официра ВКЈ који су се налазили на територији Црне Горе. Зато су радикални комунисти одмах преузели главну улогу у устанку и прво побили све националне људе, где год да су их дохватили.
Зато је касније много труда потрошено да би се та терористичка багра уопште истерала из Црне Горе. На жалост, игром историјских околности, многи од њих су успели да дођу на власт 1945. године, и деценијама су давали тон главне политике на Балкану од тада, па до недавно...
Следи треће питање у вези устанка у Црној Гори...

Тачка два није тачна. ЦГ је била област са највише незаробљених официра. После их је Дража слао у Босну, где их је било најмање.
За разлику од друге, тачка три је нетачна. Коминтерна је највише комуниста послала у Србију.
И главна теза није тачна, да је устанак био комунистички. Био је баш народни.