(07-12-2020, 09:04 PM)Уставобранитељ Пише: Јер су остале који нису скретали улево растерали или побили а они остали да пишу монографије и завели цензуру каква није виђена у историји? 
Прво је тачно, али не тим редоследом. Дакле:
1. процентуално гледано, на подручју Црне Горе у односу на све остале српске крајеве, много више оружја је било у народу. Поготово што није било накнадног разоружања као у НДХ или Србији под комесарском управом Милана Аћимовића.
2. мали број официра који нису заробљени у Априлском рату, а који су се вратили кућама.
3. релативно велики број радикалних комуниста врло блиских руководству КПЈ, одлично упознатих са разним резолуцијама Коминтерне о насилном и одлучном доласку на власт чим се укаже прилика.
4. одређени број комуниста из врха КПЈ сакупио се у појединим деловима Црне Горе: Моша Пијаде и Иван Милутиновић у Колашину, убрзо стигао и Милован Ђилас; Радоје Дакић у области Никшића...
И тако даље...
Написах више разлога, али први је довољан број оружја, а други недовољан број официра ВКЈ који су се налазили на територији Црне Горе. Зато су радикални комунисти одмах преузели главну улогу у устанку и прво побили све националне људе, где год да су их дохватили.
Зато је касније много труда потрошено да би се та терористичка багра уопште истерала из Црне Горе. На жалост, игром историјских околности, многи од њих су успели да дођу на власт 1945. године, и деценијама су давали тон главне политике на Балкану од тада, па до недавно...
Следи треће питање у вези устанка у Црној Гори...