[ХраброСрце]

Можда је друг Јово Капа добио 2 за заслуге за народ. 

[Милослав Самарџић]

Ђинђићи?

Да, браво!
Вилу Сотировића, најбољу у Топлици, и једног Драгачевца у Београду. Потомци Драгачевца покушали су да је врате, али... Вероватно и потомци Сотировића.

[Бенито]

Тако је.. Ово у Београду је кућа Саве Ђекића, родом из села Криваче, официра Краљеве Гарде, који је тешко повређен при атентату на краља Александра, у Цетињској улици у Београду, 1931. године. Због инвалидности од 70% после овог рањавања, Сава Ђекић је пензионисан. Имао је велику пензију. Поделио се са братом у Драгачеву и продао 8 хектара земље. Купио је тада неугледан и неуређен плац на Дедињу, испод Румунске улице. Подигао је кредит и сазидао кућу. Имао је нешто више од 30 година, жену и сина и ћерку. Радио је хонорарне послове како би исплаћивао кредите. У Другом светском рату, помогао је комшији да одведе пар младића "у шуму". У ствари, то је био партијац који га је преварио, и те младиће одвео у партизане на Космају. Специјална полиција је сазнала за ово и Саво је ухапшен и спроведен на Бањицу. Једне вечери је, са више лица, изведен и камионом су кренули ка Јајинцима. Међутим, неки су се на камионима отргнули и напали двојицу стражара. Тада је искочио и Саво Ђекић. То је било негде код Трошарине на Бањици. Целу ноћ, преко ливада и њива, ишао је у супротном правцу од куће. Пред јутро је стигао на ободе Врчина. Тада је срео неке домаћине и испричао им да је из Босне, да бежи од усташа, и да су му побијени сви чланови породице. Замолио их је да га не пријаве, а да ће им он помагати на имању за храну и коначиште. Код тих људи остао је до краја рата. После рата, вратио се кући. Све је било у реду док његова кћерка није била верена за једног младог комунисту Таталовића,  који је живео и радио у Брозовој дипломатији у Лондону. Приликом једног његовог повратка у Београд, ухапсила га је Удба и одвела на Голи Оток. Тамо је провео 4 године. Без икаквог образложења, једне ноћи је у кућу Саве Ђекића упала удба и једноставно иселила њега и његову породицу и преселила их у неку вешерницу на Бањици. Причало се да је око на ту кућу бацио Брозов генерал Пекић, кога памтим као заменика председника СУБНОР-а, почетком деведесетих година прошлог века. 
Углавном, после "хиљаду" судских рочишта, кућа је правно враћена наследницима Саве Ђекића, односно његовом сину и ћерки.
Али, авај...
У  међувремену, кућа је била у власништву државе и користили су је различити функционери док су боравили у Београду. Између осталих, Месић и Дрновшек. После једног убиства на Студентском тргу у Београду, које се десило испред кафића на самом улазу у зграду где је био стан Зорана Ђинђића, припадници ДБ тражили су од Ђинђића да се пресели на локацију коју могу лакше да штите. Тако је Зоран Ђинђић, председник Владе Србије, стигао са породицом у кућу Саве Ђекића. Годину и по доцније, 12. марта 2003. године, убијен је Зоран Ђинђић. Није прошло ни месец дана, када је на иницијативу Војислава Коштунице, Савезна влада донела одлуку да ту кућу препише на име Ружице Ђинђић, удове покојног Зорана Ђинђића.
Ову одлуку су донели, иако су знали да постоји правоснажна судска одлука да кућа припада наследницима Саве Ђекића. Ружица Ђинђић и данас живи у тој кући, иако зна да кућа правоснажном пресудом припада наследницима Саве Ђекића.
Суд ни до данас није дао наредбу полицији да омогући да се пресуда изврши. Полиција се прави блесава.
Сви се праве блесави...
А да... И обавезно причају о демократији и "западним вредностима"....

[пек.]

Колико су усташе убиле а колико протерале Срба и колико свештеника по извештају синода српске православне цркве из 1947. ?

[Шумадинац]

Колико су усташе убиле а колико протерале Срба и колико свештеника по извештају синода српске православне цркве из 1947. ?

Према том извештају усташе су убили 171 a комунисти 213 свештених лица.

[пек.]

Да и усташе су протерале 600 свештеника. Има у том извештају свашта да се прочита https://www.rastko.rs/kosovo/istorija/spc_dsvr_c.html

[Бенито]

Милослав Самарџић овдашњи, главни је заступник тезе да су ђенерала Драгољуба Михаиловића заробили Британци на превару у југо-источном делу Босне, и уместо да га пребаце на запад, предали га Брозовим комунистима. Због ове тезе, "академска заједница" прогласила је Милослава Самарџића теоретичаром завере. 
Међутим, постојао је један угледан члан академске заједнице у Београду, који је имао идентичну теорију као и Милослав Самарџић у вези заробљавања ђенерала Михаиловића.
Како је било његово име?

[Почетник]

Милослав Самарџић овдашњи, главни је заступник тезе да су ђенерала Драгољуба Михаиловића заробили Британци на превару у југо-источном делу Босне, и уместо да га пребаце на запад, предали га Брозовим комунистима. Због ове тезе, "академска заједница" прогласила је Милослава Самарџића теоретичаром завере. 
Међутим, постојао је један угледан члан академске заједнице у Београду, који је имао идентичну теорију као и Милослав Самарџић у вези заробљавања ђенерала Михаиловића.
Како је било његово име?

Душан Батаковић ?

Нешто ми се као кроз маглу чини да сам својевремено и од њега чуо тезу о енглеској издаји, а он је тада, Бог душу да му прости, био на челу Балканолошког института САНУ.

[Бенито]

Тако је... Једино је он од "академске заједнице" заступао тезу да су Дражу Михаиловића заробили Енглези и предали га, на превару, комунистима. Прича је врло слична, осим неких ситних детаља, оној коју заступа Самарџић.
Батаковић је, по угледу на Слободана Јовановића, имао обичај да пише без "праћеног" научног апарата, односно без фус-нота. Али, из контекста се наслућују извори овог његовог закључка: професор Димитрије Мита Ђорђевић, наставник историје на универзитету у Санта Барбари, "страни архиви" и официри бивше ВКЈ који су живели као емигранти у Паризу, а ту причу је чуо од њих још 1970- их година, као студент историје универзитета у Београду. У Париз је одлазио код деде, који је пре рата био један од официра у Гардијском пуку, па био заробљен у АР, а после рата се није враћао у Брозову Југославију.
На жалост, Батаковић није више међу нама, али је оставио писани траг о заробљавању ђенерала Драгољуба Михаиловића.

[Бенито]

У ком роду војске је најочигледнија разлика између припадника ВКЈ и ЈНА, у ратним условима? У првом случају, рат 1941-45, а у другом 1991-92.

[Милослав Самарџић]

Ако можеш мало конкретније... У свему је разлика...

[Mitic]

Можда артиљерија?

[sagus]

У авијацији, тачније РВ и ПВО...Краљевина Југославија је имала авијацију, док су комунисти формално основали овај род војске 1942, али до 1944 године су имали свега 2 или 3 авиона чији су пилоти пребегли из НДХ.Тек 1944. године је формирана прва ескадрила.Док је Краљевина Југославија имала итекако развијен овај род војске

[Андреја Вражалић]

У ком роду војске је најочигледнија разлика између припадника ВКЈ и ЈНА, у ратним условима? У првом случају, рат 1941-45, а у другом 1991-92.

То ће бити командовање и официри...