Поруке: 13,421
Теме: 282
Придружен: Aug 2013
Углед:
2,471
Тако је.. Ово у Београду је кућа Саве Ђекића, родом из села Криваче, официра Краљеве Гарде, који је тешко повређен при атентату на краља Александра, у Цетињској улици у Београду, 1931. године. Због инвалидности од 70% после овог рањавања, Сава Ђекић је пензионисан. Имао је велику пензију. Поделио се са братом у Драгачеву и продао 8 хектара земље. Купио је тада неугледан и неуређен плац на Дедињу, испод Румунске улице. Подигао је кредит и сазидао кућу. Имао је нешто више од 30 година, жену и сина и ћерку. Радио је хонорарне послове како би исплаћивао кредите. У Другом светском рату, помогао је комшији да одведе пар младића "у шуму". У ствари, то је био партијац који га је преварио, и те младиће одвео у партизане на Космају. Специјална полиција је сазнала за ово и Саво је ухапшен и спроведен на Бањицу. Једне вечери је, са више лица, изведен и камионом су кренули ка Јајинцима. Међутим, неки су се на камионима отргнули и напали двојицу стражара. Тада је искочио и Саво Ђекић. То је било негде код Трошарине на Бањици. Целу ноћ, преко ливада и њива, ишао је у супротном правцу од куће. Пред јутро је стигао на ободе Врчина. Тада је срео неке домаћине и испричао им да је из Босне, да бежи од усташа, и да су му побијени сви чланови породице. Замолио их је да га не пријаве, а да ће им он помагати на имању за храну и коначиште. Код тих људи остао је до краја рата. После рата, вратио се кући. Све је било у реду док његова кћерка није била верена за једног младог комунисту Таталовића, који је живео и радио у Брозовој дипломатији у Лондону. Приликом једног његовог повратка у Београд, ухапсила га је Удба и одвела на Голи Оток. Тамо је провео 4 године. Без икаквог образложења, једне ноћи је у кућу Саве Ђекића упала удба и једноставно иселила њега и његову породицу и преселила их у неку вешерницу на Бањици. Причало се да је око на ту кућу бацио Брозов генерал Пекић, кога памтим као заменика председника СУБНОР-а, почетком деведесетих година прошлог века.
Углавном, после "хиљаду" судских рочишта, кућа је правно враћена наследницима Саве Ђекића, односно његовом сину и ћерки.
Али, авај...
У међувремену, кућа је била у власништву државе и користили су је различити функционери док су боравили у Београду. Између осталих, Месић и Дрновшек. После једног убиства на Студентском тргу у Београду, које се десило испред кафића на самом улазу у зграду где је био стан Зорана Ђинђића, припадници ДБ тражили су од Ђинђића да се пресели на локацију коју могу лакше да штите. Тако је Зоран Ђинђић, председник Владе Србије, стигао са породицом у кућу Саве Ђекића. Годину и по доцније, 12. марта 2003. године, убијен је Зоран Ђинђић. Није прошло ни месец дана, када је на иницијативу Војислава Коштунице, Савезна влада донела одлуку да ту кућу препише на име Ружице Ђинђић, удове покојног Зорана Ђинђића.
Ову одлуку су донели, иако су знали да постоји правоснажна судска одлука да кућа припада наследницима Саве Ђекића. Ружица Ђинђић и данас живи у тој кући, иако зна да кућа правоснажном пресудом припада наследницима Саве Ђекића.
Суд ни до данас није дао наредбу полицији да омогући да се пресуда изврши. Полиција се прави блесава.
Сви се праве блесави...
А да... И обавезно причају о демократији и "западним вредностима"....
Поруке: 1,082
Теме: 7
Придружен: Feb 2019
Углед:
224
Колико су усташе убиле а колико протерале Срба и колико свештеника по извештају синода српске православне цркве из 1947. ?
Поруке: 13,465
Теме: 329
Придружен: Feb 2015
Углед:
735
(21-01-2022, 09:33 AM)пек. Пише: Колико су усташе убиле а колико протерале Срба и колико свештеника по извештају синода српске православне цркве из 1947. ?
Према том извештају усташе су убили 171 a комунисти 213 свештених лица.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
(Последња измена: 21-01-2022, 11:25 AM од
Шумадинац.)
Поруке: 13,421
Теме: 282
Придружен: Aug 2013
Углед:
2,471
Милослав Самарџић овдашњи, главни је заступник тезе да су ђенерала Драгољуба Михаиловића заробили Британци на превару у југо-источном делу Босне, и уместо да га пребаце на запад, предали га Брозовим комунистима. Због ове тезе, "академска заједница" прогласила је Милослава Самарџића теоретичаром завере.
Међутим, постојао је један угледан члан академске заједнице у Београду, који је имао идентичну теорију као и Милослав Самарџић у вези заробљавања ђенерала Михаиловића.
Како је било његово име?
Поруке: 13,421
Теме: 282
Придружен: Aug 2013
Углед:
2,471
Тако је... Једино је он од "академске заједнице" заступао тезу да су Дражу Михаиловића заробили Енглези и предали га, на превару, комунистима. Прича је врло слична, осим неких ситних детаља, оној коју заступа Самарџић.
Батаковић је, по угледу на Слободана Јовановића, имао обичај да пише без "праћеног" научног апарата, односно без фус-нота. Али, из контекста се наслућују извори овог његовог закључка: професор Димитрије Мита Ђорђевић, наставник историје на универзитету у Санта Барбари, "страни архиви" и официри бивше ВКЈ који су живели као емигранти у Паризу, а ту причу је чуо од њих још 1970- их година, као студент историје универзитета у Београду. У Париз је одлазио код деде, који је пре рата био један од официра у Гардијском пуку, па био заробљен у АР, а после рата се није враћао у Брозову Југославију.
На жалост, Батаковић није више међу нама, али је оставио писани траг о заробљавању ђенерала Драгољуба Михаиловића.
Поруке: 13,421
Теме: 282
Придружен: Aug 2013
Углед:
2,471
У ком роду војске је најочигледнија разлика између припадника ВКЈ и ЈНА, у ратним условима? У првом случају, рат 1941-45, а у другом 1991-92.
Поруке: 16,295
Теме: 602
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,668
Ако можеш мало конкретније... У свему је разлика...
Поруке: 212
Теме: 8
Придружен: Oct 2021
Углед:
104
У авијацији, тачније РВ и ПВО...Краљевина Југославија је имала авијацију, док су комунисти формално основали овај род војске 1942, али до 1944 године су имали свега 2 или 3 авиона чији су пилоти пребегли из НДХ.Тек 1944. године је формирана прва ескадрила.Док је Краљевина Југославија имала итекако развијен овај род војске
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић