[Милослав Самарџић]

Из Немачке обав. сл, Србија, страна 929-934

"Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a, rukovodiocu IV u Beogradu
kopije odnosnim ispostavama
Predmet: Komunisti koje je Keserović ovde predao
Veza: Dnevni izveštaj od 28.7.44.
Na dan 27.7.44. sproveo je ovamo Keserović sledeće komuniste :"
Следи списак имена и мало саслушања.

Мало касније:
"VIŠI VOĐA SS I POLICIJE u Srbiji
Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a
u Beogradu Kruševac, 24.8.1944
Ispostava Kruševac
B. Br. 122 predmet 1 A

Gore navedeni, kao i svi u dopisu od 31.7.44. imenovani
komunisti i komunistkinje pogubljeni su iz nužde 1.8.44,
pošto duže držanje u zatvoru nije bilo više moguće zbog
stanja koje sam već opisao u svome dopisu.

Rezultat saslušanja, koje je bilo moguće samo u ograničenoj
meri, već sam dostavio navedenim dopisom. Nešto
više se nije moglo izvući iz zatvorenika koji se više nisu mogli
smatrati živim bićima."

Погледао сам детаљно ове извештаје у вези стрељаних партизана из зборника немачких докумената. И нешто се очигледно не слаже.

Ја видим да се на списку испоручених партизана налази и чувени „Боснић“, који се у документу презива Станисављевић (а треба Стојисављевић). Али, он није стрељан, већ је погинуо у покушају да побегне из земунице, када је она откривена. Мислим да има и свој споменик изнад Горње Јошанице, где је откривена та партизанска земуница.
Види се такође да су недићевци, пре него што су извештај проследили немачкој полицији, наштеловали исто писменије због нечега. Оно такође показује да немачка полиција није видела партизанске рањенике, већ су их четници предали у недићевцима у Александровцу, а ови их сместили у затвору крушевачке полиције. Међутим, предстојник исте полиције, Милован Тадић, изгубио је два сина у партизанским редовима. Тако да је све то за једно много дубље истраживање.
Поставља се и једно логично питање: зашто би четници партизане водили од Великог Јастрепца чак до Александровца, када су их могли предати недићевцима или Немцима у Блацу, Брусу или Крушевцу.

Такође, и Американац се неким чудом „крије“. Па се каже:

„Шта се десило са Американцем и Енглезима, комунисти не могу да објасне. Вероватно је Кесеровић повео лекаре (британске-прим), пошто у њима јако оскудева“.

Међутим, Американац је тада био у александровачкој болници, где су по све прилике дошли и партизани, а вероватно и заробљени Енглези. И сада недићевци преузимају партизане у тој истој варошици и одводе их у Крушевац, али не знају где је Американац. Наивно. Још један доказ да је нешто намештено код овог извештаја.

Такође, никако Немцима „комунисти нису могли да објасне“ јер они нису ни били заточени у немачком затвору (логор под Багдалом је тада био распуштен) већ код недићеваца у затвору Среског суда. Парадоксално звучи да Немци траже од недићеваца да саслушају већ мртвог човека. То су недићевци писали извештаје и прослеђивали их немачкој полицији.
Квислинзи су свакако морали знати за Американца, јер су имали своје снаге у тој варошици. Немачких снага није било у овом среском месту, па је то разлог зашто су четници управо овде дошли са заробљеницима, заобилазећи друга већа места, Другим речима, недићевци су од Немаца сакрили Американца. Он је после умро у среској болници.

Извештај је испао такав-какав је и објављен у зборнику. Делује на први поглед да је по среди колаборација, са једном предумишљајном радњом, али само тако изгледа.

Опет понављам, нема никаквог елемента предумишљајне радње у вези овог догађаја око партизанских рањеника са Јастрепца, нити икаквог наређења-извршења, нити икакве уплетености Абвера, СД-а, већ чисте самовоље једног човека. Коначно, код Боснића су заплењене лажне исправе. Нити му је презиме Станисављевић, нити је он рођен у Бања Луци (рођен је у Санском мосту). У земуници је била београдска скојевска група (већина њих).

Мекфејл наводи да су по њих по силаску са Јастрепца дошли камиони, први које је видео у Југославији, да су на путу видели бугарске војнике који су им само махали, и да су после дошли у Блаце.

Тачно сам могао да претпоставим да се ради о Блацу.

У вези Американаца и четника који су продефиловали кроз Ниш

Ватхра, Американци су код четника затекли шарено обучену војску. Једни су били у униформама југословенске војске, други у сељачким оделима, трећи, у оделима која су запленили из магацина или приликом свлачења Бугара и Немаца. Тако да нема говора да су се четници са Американцима кретали по Нишу, а на очиглед Немаца и Бугара.

Четници, преобучени у недићевце (а исте униформе су имали и равногорци), провезли су их кроз Ниш, Алексинац, Ражањ и највероватније Варварин. Да су решили да иду пешке и преко козијих стаза (као пређашња група), они не би стигли да буду евакуисани. Имали су уз то и једног повређеног који није могао да се креће. Зато је одређена ова варијанта. У рудник, у камион, крећи, па шта ти Бог да. С тим што им они нису саопштили да ће се као квислинзи пробијати до јавке.
Имајте у виду да су тада савезници много тукли Ниш, распамећивали немачку војску и мање становништво (углавном избегло из града) и митраљирали околна места. Немци као и Бугари имали су губитке, па свакако не би допустили да се Американци са четницима продуцирају по граду, а они окрећу главу.

Свака част за дубинску анализу. То баш недостаје Ватри