20-02-2016, 05:26 PM
(19-02-2016, 04:49 PM)ватхра Пише: Ово болдовано нити сам навео, нити је тачно.
Што се тиче твог питања, ситуација је:
- Немци су упознати да се код четника налази већи број авијатичара и да они планирају да их евакуишу, (кажеш и сам да је неспорно)
Датуме нико није спомињао.
Не, рекао сам да је неспорно да Немци знају за присуство авијатичара код четника, а не и да ови планирају да их евакуишу, а поготово када.
Друго, сам кажеш да су Немци "морали да буду упознати" са евакуацијом. Ако су упознати са њом, ако дакле знају када се одиграва, не мораш директно да помињеш датуме, јасно из тога произлази да су знали за њено тачно време.
Цитат:- у том периоду није било напада Немаца на четнике, (мислим да ни ово није спорно, напади су били почетком године)
- у истом периоду су Немци и Бугари јурили савезничку мисију са Лин Феришом по Србији, при чему су користили и авионе (мислим да ни ово није спорно). Зашто су на једној страни јурили 10-ак авијатичара, а на другој оставили на миру стотине других је свакако чудно. Поготово што је евакуација авијатичара била главни циљ Феришове мисије. Ни за њих нису знали кад ће доћи евакуација, само су их јурили са погодног терена
Па управо зато што су главне немачке снаге у Србији већ биле на југу, спремне за операцију "Рибецал". Због тога су и били ослабљени у централној Србији. Око Прањана су била распоређена 3-4 четничка корпуса (плус заштита ловцима у ваздуху). И да су знали за евакуацију, са снагама које су на том терену имали, ништа не би могли да постигну.
Цитат:- 11. августа је договорена сарадња на састанку у Тополи (по мени неспорно) То нема везе са операцијом Рибецал како наводиш
Ја ти опет тражим да ми наведеш тачке тог споразума од 11. августа (све и да је неспоран).
Ако је Немцима било важније да обезбеде учешће четника на својој страни, него да гоне "тих неколико стотина" ваздухопловаца, зашто онда и даље јуре ка обореним авионима да похватају посаду?
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године