[Vlad Alekš]

Тешко је поредити одређене појаве у истим, а камоли у различитим епохама. На пример, то важи нарочито за материјално богатство. Како разумно упоредити овај тип богатства цара Душана, кнеза Милоша, Пупина или Цептера и Мишковића!? Али, ако се ипак упустимо у такву авантуру, питање гласи - ко је најбогатији Србин свих времена?

Будући да нико, на основу тврдње једног од угледних администратора, то није истражио темељно, мораћемо да се препустимо импровизацијама.
У праву сте, то је био краљ Милутин.
Моје мишљење је другачије. Када бих морао да изаберем само једног од најимућнијих, то би био Михајло Анастасијевић - капетан Миша.
Kако се смемо дрзнути па упоређивати иметак једног медиавелистичког краља са имовином једног сирочета са дунавске аде?! Капетан Миша је испунио, по угледу на амерички сан, овај наш - српски сан. Наиме, у одређеним периодима историје Србија је била на другом месту по приливу странаца, одмах након Америке. Српски сан су остварили многи, од цинцарских чобана из села Клисура, па све до Чеха Бајлонија. И њих треба да етикетирамо као српске богаташе, иако нису били етнички Срби. Елем, вратимо се са ове дигресије на Капетан Мишу.
Он је поседовао сопствену флоту од 74 брода, 23 стоваришта, као и око 10.000 људи у служби. Све му је ово било потребно из простог разлога - поседовао је трговачку компанију. Експорт-импорт, а реч је кратка - со. У поседу је имао и велика пољопривредна газдинства на територији данашње Руминије. Тврди се да су му штале за коње имале под од мермера. Да станемо овде, доста је набрајања. Иако је био вероватно најбогатији човек на Балкану у своје време, ипак није био задовољан. Имао је амбицију да му ћерка постане барем краљица. Сазидао је зграду која је требало да постане једног дана двор, али авај, постала је нешто сасвим друго.
Све у свему, његово богатство се процењује на око 18.000.000. дуката. Ако је данашња вредност дуката 100 евра, припростом рачуницом се долази до милијарду и осамсто милиона евра. А у то његово време ФЕД није штампао новац као тоалет папир.
Његови потомци су, иако то делује немогуће, потрошили сав иметак. Несуђена краљица је, на пример, живела у центру Париза. Трошило се и по немачким бањама. Не зна се ни њено гробно место јер је сахрањена у заједничку гробницу.
То је то што се тиче потомака. А што се тиче Капетан Мише, заиста не знам да ли је лагано прошао кроз "иглене уши".