[Бенито]

Растурио их Васа Чарапић и пресекао дахијама копнену одступницу према Видину и њиховом брату Пазван Оглу.

[Ђорђе]

Тачно, два дана по боју на Чокешини, на Велики понедељак, код Лештана, Васа Чарапић сачекује Кучук Алију и Турке који се враћају из Поморавља и доноси им страшну погибију. После тога београдски Турци немају више капацитете за било шта, како је то лепо осликано у "Сербијанки".

[Александар Динчић]

Када и где је британско ваздухопловство (RAF) први пут после окупације југословенске територије бомбардовало немачке положаје у земљи?

[Vlad Alekš]

Када и где је британско ваздухопловство (RAF) први пут после окупације југословенске територије бомбардовало немачке положаје у земљи?

Да пробам интуитивно да одговорим на ово питање, баш као и у случају швалерација у породици Караџић.
По презимену видим да потичеш са југа српских земаља, па вероватно вучеш воду на воденицу из свог краја. Највећи град у тим областима је Ниш, а савезници су волели доста цивилних жртава. Индустрија им је била тек колатерална штета. Вероватно су почели 1943. године. Дакле, прво су бомбардовали Ниш 1943. године. Да ли је довољно прецизно моје бомбардовање твог одговора?

[Mitic]

Чини ми се да је Ниш бомбардован од стране Савезника још 1942. године.

То се спомиње у овој књизи

https://www.kupindo.com/Vojna-literatura...-RATU-1941

А имењак Динчић може да нам каже препоруке. Нисам читао књигу, али знам одраније за њу.

[Александар Динчић]

Није тада бомбардован Ниш, већ су случајно и неплански бачене бомбе из авиона који је надлетао подручје југа Србије. И тада је, на жалост, страдала и једна мала девојчица.
Није Ниш први гађан од стране Британаца а да су притом нападнути немачки циљеви.
Ово је непознат податак из наше националне историје као и историје ДСР.
Реч је о Колашину, и то само један дан пре него што ће Немци заробити војводу Ђуришића и његове четнике. Настрадала су 4 Немца, 8 их је било рањено. Е сада, да ли су то учинили по наговору Вилијама Бејлија (у Дражином штабу) и да би он са Врховном командом могао безбедно да се извуче, или како је Вилијам Дикин писао - зато што су им партизани тражили да бомбардују немачке положаје у Црној Гори. То остаје непознаница.

[Monarhist]

"...Последњи стих нико од присутних није пропуштао затворених уста. Уосталом,... је померајући поглед од једног до другог, осматрао присутне развлачећи усне у краћи или шири осмех, зависно симпатијама које је за дотичног гајио." О ком великом српском јунаку је реч?

[Mitic]

Није тада бомбардован Ниш, већ су случајно и неплански бачене бомбе из авиона који је надлетао подручје југа Србије. И тада је, на жалост, страдала и једна мала девојчица.
Није Ниш први гађан од стране Британаца а да су притом нападнути немачки циљеви.
Ово је непознат податак из наше националне историје као и историје ДСР.
Реч је о Колашину, и то само један дан пре него што ће Немци заробити војводу Ђуришића и његове четнике. Настрадала су 4 Немца, 8 их је било рањено. Е сада, да ли су то учинили по наговору Вилијама Бејлија (у Дражином штабу) и да би он са Врховном командом могао безбедно да се извуче, или како је Вилијам Дикин писао - зато што су им партизани тражили да бомбардују немачке положаје у Црној Гори. То остаје непознаница.

Броз је 17. маја 1943. године тражио бомбардовање градова по Црној Гори, а војвода Ђуришић је заробљен неколико дана раније.

Ова Брозова наредба од 17. маја се може наћи у Зборнику Нор-а.

[Vlad Alekš]

Није тада бомбардован Ниш, већ су случајно и неплански бачене бомбе из авиона који је надлетао подручје југа Србије. И тада је, на жалост, страдала и једна мала девојчица.
Није Ниш први гађан од стране Британаца а да су притом нападнути немачки циљеви.
Ово је непознат податак из наше националне историје као и историје ДСР.
Реч је о Колашину, и то само један дан пре него што ће Немци заробити војводу Ђуришића и његове четнике. Настрадала су 4 Немца, 8 их је било рањено. Е сада, да ли су то учинили по наговору Вилијама Бејлија (у Дражином штабу) и да би он са Врховном командом могао безбедно да се извуче, или како је Вилијам Дикин писао - зато што су им партизани тражили да бомбардују немачке положаје у Црној Гори. То остаје непознаница.

Баш си ме добро насмејао због ових обележених делова из твог одговора. Да ли су бомбе случајно испале као што су испале и две атомске бомбе на Јапан?
А иначе, како смо могли да одговоримо на питање ако је податак непознат?!
Баш ми се свиђа твој смисао за хумор.

[Mitic]

Није тада бомбардован Ниш, већ су случајно и неплански бачене бомбе из авиона који је надлетао подручје југа Србије. И тада је, на жалост, страдала и једна мала девојчица.
Није Ниш први гађан од стране Британаца а да су притом нападнути немачки циљеви.
Ово је непознат податак из наше националне историје као и историје ДСР.
Реч је о Колашину, и то само један дан пре него што ће Немци заробити војводу Ђуришића и његове четнике. Настрадала су 4 Немца, 8 их је било рањено. Е сада, да ли су то учинили по наговору Вилијама Бејлија (у Дражином штабу) и да би он са Врховном командом могао безбедно да се извуче, или како је Вилијам Дикин писао - зато што су им партизани тражили да бомбардују немачке положаје у Црној Гори. То остаје непознаница.

Броз је 17. маја 1943. године тражио бомбардовање градова по Црној Гори, а војвода Ђуришић је заробљен неколико дана раније.

Ова Брозова наредба од 17. маја се може наћи у Зборнику Нор-а.

Брозово наређење од 17. маја 1943. главном штабу Хрватске

"Саопштите у наше име енглеској мисији следеће: Сматрамо логичним сарадњу са Савезницима. Нека пошаљу једног официра за везу у наш Штаб- Може се спустити одмах у Црној Гори, код Дурмитора. Знакове ћемо уговорити које ће они предложити. Ми тражимо да енглеска авијација одмах бомбардује Беране, Бијело Поље, Пљевља, Андријевицу, Мостар, Подгорицу и Никшић. Даље према нашим информацијама.

Знакове ћемо дати ми за ком.[анде] дивизија и корпуса. Увели смо официрске и подофицирске чинове у војсци. Шаљите одмах имена и карактеристике за официрске чинове."

ЗБОРНИК НОР-а, том II - ДОКУМЕНТИ ВРХОВНОГ ШТАБА НОВ И ПОЈ - књига 9 - април-јун 1943, стр. 264

[Vlad Alekš]

Тешко је поредити одређене појаве у истим, а камоли у различитим епохама. На пример, то важи нарочито за материјално богатство. Како разумно упоредити овај тип богатства цара Душана, кнеза Милоша, Пупина или Цептера и Мишковића!? Али, ако се ипак упустимо у такву авантуру, питање гласи - ко је најбогатији Србин свих времена?

[Бенито]

Тешко је поредити одређене појаве у истим, а камоли у различитим епохама. На пример, то важи нарочито за материјално богатство. Како разумно упоредити овај тип богатства цара Душана, кнеза Милоша, Пупина или Цептера и Мишковића!? Али, ако се ипак упустимо у такву авантуру, питање гласи - ко је најбогатији Србин свих времена?

То се може схватити само упоредним приступом. Упоредни приступ се дели на два главна правца: 1.богатство индивидуе, ентитета или друштвено-државне заједнице у односу на друге такве субјекте у истом временском периоду;2. упоређивање богатства одређеног субјекта са другим субјектом у различитим временским интервалима, по принципима економске науке или статистике...
Нико то истраживања није у српској науци урадио ни приближно темељно.
Прихватајући оба главна принципа, а познавајући релативно добро српску и европску историју, мој несумњив одговор је: Краљ Милутин.

[Милослав Самарџић]

Тешко је поредити одређене појаве у истим, а камоли у различитим епохама. На пример, то важи нарочито за материјално богатство. Како разумно упоредити овај тип богатства цара Душана, кнеза Милоша, Пупина или Цептера и Мишковића!? Али, ако се ипак упустимо у такву авантуру, питање гласи - ко је најбогатији Србин свих времена?

То се може схватити само упоредним приступом. Упоредни приступ се дели на два главна правца: 1.богатство индивидуе, ентитета или друштвено-државне заједнице у односу на друге такве субјекте у истом временском периоду;2. упоређивање богатства одређеног субјекта са другим субјектом у различитим временским интервалима, по принципима економске науке или статистике...
Нико то истраживања није у српској науци урадио ни приближно темељно.
Прихватајући оба главна принципа, а познавајући релативно добро српску и европску историју, мој несумњив одговор је: Краљ Милутин.

Краљ Милутин, па цар Душан, онда кнез Милош рецимо па капетан Миша...

[Vlad Alekš]

Тешко је поредити одређене појаве у истим, а камоли у различитим епохама. На пример, то важи нарочито за материјално богатство. Како разумно упоредити овај тип богатства цара Душана, кнеза Милоша, Пупина или Цептера и Мишковића!? Али, ако се ипак упустимо у такву авантуру, питање гласи - ко је најбогатији Србин свих времена?

Будући да нико, на основу тврдње једног од угледних администратора, то није истражио темељно, мораћемо да се препустимо импровизацијама.
У праву сте, то је био краљ Милутин.
Моје мишљење је другачије. Када бих морао да изаберем само једног од најимућнијих, то би био Михајло Анастасијевић - капетан Миша.
Kако се смемо дрзнути па упоређивати иметак једног медиавелистичког краља са имовином једног сирочета са дунавске аде?! Капетан Миша је испунио, по угледу на амерички сан, овај наш - српски сан. Наиме, у одређеним периодима историје Србија је била на другом месту по приливу странаца, одмах након Америке. Српски сан су остварили многи, од цинцарских чобана из села Клисура, па све до Чеха Бајлонија. И њих треба да етикетирамо као српске богаташе, иако нису били етнички Срби. Елем, вратимо се са ове дигресије на Капетан Мишу.
Он је поседовао сопствену флоту од 74 брода, 23 стоваришта, као и око 10.000 људи у служби. Све му је ово било потребно из простог разлога - поседовао је трговачку компанију. Експорт-импорт, а реч је кратка - со. У поседу је имао и велика пољопривредна газдинства на територији данашње Руминије. Тврди се да су му штале за коње имале под од мермера. Да станемо овде, доста је набрајања. Иако је био вероватно најбогатији човек на Балкану у своје време, ипак није био задовољан. Имао је амбицију да му ћерка постане барем краљица. Сазидао је зграду која је требало да постане једног дана двор, али авај, постала је нешто сасвим друго.
Све у свему, његово богатство се процењује на око 18.000.000. дуката. Ако је данашња вредност дуката 100 евра, припростом рачуницом се долази до милијарду и осамсто милиона евра. А у то његово време ФЕД није штампао новац као тоалет папир.
Његови потомци су, иако то делује немогуће, потрошили сав иметак. Несуђена краљица је, на пример, живела у центру Париза. Трошило се и по немачким бањама. Не зна се ни њено гробно место јер је сахрањена у заједничку гробницу.
То је то што се тиче потомака. А што се тиче Капетан Мише, заиста не знам да ли је лагано прошао кроз "иглене уши".