19-02-2023, 02:57 PM
Chicot Пише:Ја мислим да јесам разумео Динчића. Само се не слажем.
Написао сам на коју тему се може употребити сведочење неког залуталог авијатичара и до које мере.
Али неко ко је много спремнији, боље упознат са ситуацијом, попут Бејлија или Рутама или Лиза, свакако има шта да каже и завређује веће поверење, или не? Или и њих треба подједнако одбацити, нарочито ако примете неке слабости Михаиловићеве организације?
Тема за размишљање је како је могуће да скоро сви савезнички представници код партизана буду импресионирани и пуни хвале за њих док ови код Михаиловића о њему и четницима шарено.
Хинт: овај факат не имплицира објективне квалитете и мане једних и других разлог је нешто сасвим друго.
Замисли да су сви официри за везу, чланови савезничких војних мисија код партизана или пак у Титовом штабу, у континуитету извештавали супротно званичној политици коју су формулисали Англоамериканци.
На пример, да су Британци и Американци слали извештаје каква је ситуација заиста била у њиховим-партизанским редовима и у целој земљи. Или пак да су Фицрој Маклејн и Вилијам Дикин извештавали Черлила како је требало.
Шта би онда остало од британске и Черчилове стратегије у Југославији након што су Совјети преузели диктирање рата након Стаљинградске битке и када су Англоамериканци морали да траже неки modus vivendi. Да ли мислиш да су Американци или пак Британци смели у таквој констелацији снага да шаљу негативне извештаје о партизанској организацији у Југославији (у континуитету) и да на тај начин ризикују да поремете читаву испројективану савезничку ратну концепцују у овом делу Европе. Или пак да су англоамерички официри за везу код албанских и грчких партизанских герилаца извештавали каква је била стварна ситуација и каква је њихова истинска снага за будуће догађаје. И да тако, уз амин Команде на Блиском истоку, скупа гурају Совјетима прсте у очи, док с друге стране, одуговлаче са отварањем фронта на западу. И док Стаљин напада Пољску владу, а са њом, разумљиво, и Британце.
Мало извештаја што је доспело, и са извесним дозама критике на рачун партизанске организације у Југославије, није се ни узимало у разматрање.
Тако да је отприлике то суштина извештаја савезничке стране након фебруара 1943. године и основа за њихово правилно разумевање. Уједно и одговор на твоју недоумицу: „Како је могуће да скоро сви савезнички представници код партизана буду импресионирани и пуни хвале за њих док ови код Михаиловића о њему и четницима шарено“.