[Chicot]

Специјална америчка студија „Special Operations: Allied Air Force and Aid to European resistance movements“ истиче допринос југословенског покрета отпора, нарочито партизана у коначној победи над Немцима. Свакако, важно место заузима и спашавање и помоћ у евакуацији авијатичара оборених над територијом Југославије. Једна реченица у кључном поглављу гласи:
„Многи савезнички ваздухопловци принуђени да искоче из авиона изнад Балкана успели су да успоставе контакт са Титовим партизанима или Михаиловићевим четницима, што је креирало додатни проблем који је захтевао хитно решење“.
Наиме, у потрази за обореним авијатичарима Немци су вршили појачан притисак на обе герилске групе, а посебно су терорисали становништво. То је отворило потребу да се , поред авијатичара евакуишу и партизани, као и цивили. Регуларне мисије спашавања авијатичара нису почеле да се спроводе пре Априла 1944 а евакуација партизана је установљена до краја тог месеца.

Током првих 5 месеци 1944 15 ваздухопловна армија је бележила за цело подручје њених операција (Балкан, Италија, Аустрија, Немачка..): 1 евакуисаног у јануару, 11 у фебруару, 32 у марту, 86 у априлу и 176 у мају. Тог последњег месеца MAAF (Mediteranean Allied Air Force) је из Југославије евакуисала 1098 особа, од којих 777 су били партизани. У августу и септембру 1944 евакуисано је укупно 4102 партизана, „што показује колико су такве операције биле важне Титу“.
У најмање три случаја ваздухопловне јединице су одговориле на Титове хитне молбе за масовну евакуацију. Први случај је био током немачког десанта на Дрвар, где се налазио Титов штаб. „између 25 и 31 маја, на Титову молбу MAAF je извео 1000 летова нападајући концентрације немачких трупа и њихов транспорт, и спустио преко 60 тона залиха. До 1 јуна, немци су направили обруч код Прекаје али се главнина пробила до Купрешког Поља где их је већ чекао припремљен аеродром за евакуацију. “ Тако је Тито, који се укрцао на први авион, заједно са највишим функционерима из његовог штаба, уз помоћ америчких и руских C-47 у последњи час избегао готово сигурно заробљавање.

У јулу су се Немци преусмерили на Црну Гору са циљем да униште тамошњи штаб 2. Корпуса. Партизани су ускоро изгубили Андријевицу, Беране и Колашин и имали су тешке губитке. То је условило потребу за хитно стварање импровизованог аеродрома за евакуацију рањених. Немци су успели да онеспособе аеродром пре евакуације, па су рањеници, којих је сада било преко 800, упућени на четвородневни марш до Брезне. Нови импровизовани аеродром је направљен од 21 августа, али је непријатељ напредовао веома брзо па су партизани страховали да неће моћи да одоле дуже од 2 дана. Уследио је нови позив са најхитнију евакуацију. Следећег дана и током ноћи евакуисано је 1078 људи, међу којима и 16 авијатичара.

Према овој студији, то је била највећа операција евакуације на Балкану изведена до тада. А евакуисани су борци, како сама студија каже „најефектније и најбројније групе покрета отпора“ . Била је највећа до 25 марта 1945, када је поново уследила молба Маршала Тита за хитну евакуацију преко 2000 цивила из области југоисточно од Ријеке. Операција је успешно изведена 25 и 26 марта, и како се у студији каже: „И поново су партизани били ослобођени терета“.

Закључак студије:
„Овакве операције су имале истакнуту улогу у коначном успеху партизана. Масовне евакуације као и спектакуларно спашавање Тита из Дрвара је сачувало његове следбенике од велике катастрофе. Помоћ југословенским партизанима и одржавање пријатељских односа са Михаиловићем је мала цена коју је требало платити за повратак стотина авијатичара оборених изнад Балкана “.

Према овој студији са Балкана је евакуисано око 19.000 људи, од којих преко 11000 су били партизани и цивили из Југославије.

А у наставку је приказ броја евакуисаних авијатичара, рањених партизана и осталих: