13-12-2014, 06:32 PM
Џим Баркер (радио оператер) је био члан посаде обореног авиона на 740 сквадрона 455. бомбардерске групе. Циљ мисије тог 8 септембра 1944 је уништење 3 моста код Београда.
Авион је погођен непосредно након испуштеног „товара“ немачком ПВО.
Његов колега из авиона (пилот?) Вилијам Роџерс о овом случају каже следеће:
„Џим Баркер је био међу последњима који је искочио из авиона. По доскоку су га пресрели Немци који су пожурили из Београда да заробе посаду коју су малочас оборили. Баркер је увек са собом носио жваке, цигарете и слаткише. Доскочио је на тло управо када су Немци стигли. Уместо да подигне руке у ваздух у знак предаје, лагано им је одвлачио пажњу нудећи им поклончиће из џепа које су Немци похотљиво прихватали. Ова смицалица је дала довољно времена срским четницима да склоне и сакрију остатак посаде. 7 чланова посаде је евакуисано у року од 8 дана.“
О току евакуације даље прича копилот, Вилијам Крафорд:
„Посада је путовала скривена у воловским колима покривени кукурузом и сламом, спавали су у брвнарама храњени од локалног становништва све док нису стигли до аеродрома близу јадранске обале . Оданде су евакуисани за Италију“
Он није путовао са њима јер му је нога била озбиљно повређена.
Крафорд иначе прича уобичајени сценарио: у бази су их подучавали да избегавају четнике – јер они убијају американце. Када су се четници појавили, посада је била у дилеми: препустити се судбини или пробати побећи и предати се Немцима. Испоставило се да су четници пријатељски настројени, да су им понудили медицинску негу, сакривали их и понудили помоћ у евакуацији.
И тако, док је остатак посаде путовао ка Јадрану, њега су шесторица четника однела у село Рипањ код Београда.
„Током овог кратког периода више од 3000 пријатељски настројених Срба цивила је дошло да ме посети упркос великим жртвама које је нането лоше одмереним бомбардовањем а које је требало да поруши београдске мостове . Један од посетилаца је био доушник и обавестио је Немце о месту на коме се налазим. Око поноћи сам пребачен у једну српску кућу где се ниједан Немац није усудио да се појави. Четници су морали да се врате на равну гору, а ја сам одбио да идем са њима јер би њих шесторица морала да ме носе. Остао сам сакривен наредна 2 дана када се појавио партизански поручник преко кога ми је омогућена евакуација. Евакуисан сам 17 октобра у Бари. “
Баркер, јунак са почетка приче је заробљен и заточен у Сталагу у Немачкој. Преживео је заробљеништво и одликован је Пурпурним срцем.
Извор: Alfred Asch, Hugh Graff and Thomas Ramey: Flight of the Vulgar Vultrues (story of the 455.th bombardment group), Appleton, GCC, 1991, страна 99-102
Авион је погођен непосредно након испуштеног „товара“ немачком ПВО.
Његов колега из авиона (пилот?) Вилијам Роџерс о овом случају каже следеће:
„Џим Баркер је био међу последњима који је искочио из авиона. По доскоку су га пресрели Немци који су пожурили из Београда да заробе посаду коју су малочас оборили. Баркер је увек са собом носио жваке, цигарете и слаткише. Доскочио је на тло управо када су Немци стигли. Уместо да подигне руке у ваздух у знак предаје, лагано им је одвлачио пажњу нудећи им поклончиће из џепа које су Немци похотљиво прихватали. Ова смицалица је дала довољно времена срским четницима да склоне и сакрију остатак посаде. 7 чланова посаде је евакуисано у року од 8 дана.“
О току евакуације даље прича копилот, Вилијам Крафорд:
„Посада је путовала скривена у воловским колима покривени кукурузом и сламом, спавали су у брвнарама храњени од локалног становништва све док нису стигли до аеродрома близу јадранске обале . Оданде су евакуисани за Италију“
Он није путовао са њима јер му је нога била озбиљно повређена.
Крафорд иначе прича уобичајени сценарио: у бази су их подучавали да избегавају четнике – јер они убијају американце. Када су се четници појавили, посада је била у дилеми: препустити се судбини или пробати побећи и предати се Немцима. Испоставило се да су четници пријатељски настројени, да су им понудили медицинску негу, сакривали их и понудили помоћ у евакуацији.
И тако, док је остатак посаде путовао ка Јадрану, њега су шесторица четника однела у село Рипањ код Београда.
„Током овог кратког периода више од 3000 пријатељски настројених Срба цивила је дошло да ме посети упркос великим жртвама које је нането лоше одмереним бомбардовањем а које је требало да поруши београдске мостове . Један од посетилаца је био доушник и обавестио је Немце о месту на коме се налазим. Око поноћи сам пребачен у једну српску кућу где се ниједан Немац није усудио да се појави. Четници су морали да се врате на равну гору, а ја сам одбио да идем са њима јер би њих шесторица морала да ме носе. Остао сам сакривен наредна 2 дана када се појавио партизански поручник преко кога ми је омогућена евакуација. Евакуисан сам 17 октобра у Бари. “
Баркер, јунак са почетка приче је заробљен и заточен у Сталагу у Немачкој. Преживео је заробљеништво и одликован је Пурпурним срцем.
Извор: Alfred Asch, Hugh Graff and Thomas Ramey: Flight of the Vulgar Vultrues (story of the 455.th bombardment group), Appleton, GCC, 1991, страна 99-102