[Милослав Самарџић]

Деспот и жртва?

[Бенито]

Деспот и жртва?

Тако је.

[Бенито]

Ајде онда и треће:
Шта је Добрилу Ненадићу била инспирација за његов најчувенији роман "Доротеј"?

[Милослав Самарџић]

Ајде онда и треће:
Шта је Добрилу Ненадићу била инспирација за његов најчувенији роман "Доротеј"?

Да није нешто из комунизма, као и Меши Селимовићу?

[Бенито]

Ајде онда и треће:
Шта је Добрилу Ненадићу била инспирација за његов најчувенији роман "Доротеј"?

Да није нешто из комунизма, као и Меши Селимовићу?

Није.

[sagus]

Можда аскетизам

[Бенито]

Добрило Ненадић из Ариља, односно једног села у непосредној близини ове вароши, одувек је био задивљен Богородичином црквом у селу Прилипац.
Некада у срезу драгачевском, а под комунистима део општине Пожега. 
Тај некадашњи манастир, по предању, дао је да се подигне кнез Лазар Хребељановић, као победницу и покајницу за победу у битци против Николе Алтомановића, а која се одиграла управо у пожешком пољу.
Наравно, као сваког писца, а њега посебно, јер је цео свој списатељски опус посветио критиковању средњег века у Срба, више је интересовао губитник него победник. Покушао је да нађе везу између Богородичине цркве у Прилипцу и старе тврђаве поред вароши Ужице, којом је владао Никола Алтомановић. Често је, заправо годинама, бициклом обилазио те две локације покушавајући да нађе неку везу, неку инспирацију.... Посматрао их је из различитих позиција, убеђен да ту нешто треба да види, али да никако није успео да угледа суштину.
И онда је угледао једну црну тачку испод тврђаве Николе Алтомановића, доле у реци, за коју је сматрао да је симбол несреће тог човека. Једноставно, одустао је од тврђаве. 
Једном приликом дошао је у Прилипац, убеђен да је изгубио нит, и да је протраћио године на тему која ни не постоји. 
Али...
Онда је пронашао трагове мале средњевековне тврђаве изнад Прилипца. По предању, то је био град војводе Лауша. Војвода Лауш, опет по предању, погинуо је у Косовском боју. За њега је била везан мит да се огрешио о манастирску братију у манастиру Прилипац, као и да је његова војвоткиња била најлепша Српкиња свога доба.
Ту је Добрило коначно нашао копчу и основну потку, на којој је изградио лик монаха Доротеја, по коме је и настао чувени роман.

[Vlad Alekš]

Можда, Крушево

Тако је.
Крушево је једино насеље у Македонији, а вероватно и у целој Турској, у коме није било турских цивила. Ово насеље је основано давно, а велики прилив становништва се десио након паљења Мосокопоља од стране Али паше Јањинског, као и након арнаутског терора над Србима из племена Мијака.
Свој историјски врхунац Крушево је доживело на Светог Илију 1903. године. Тада је у њему живело око 15 хиљада становника, при чему је било пола Цинцара, а пола Срба и Бугара. Пар стотина Арнаута је занемарљив број, али и њих треба поменути. Што се тиче Турака, у граду је била једна војна постава од 21 војника, жандармеријска станица са 6 жандарма и неколико службеника поште и телеграфа. Све у свему, мање од 30 униформисаних турских душа. Бугари су испланирали маркетиншки устанак, те су поменутог датума са 400 наоружаних људи напали ове грешне Турке. Хтели су да покажу Европи како се бугарски народ у Македонији спонтано побунио и да захтева аутономију, а доцније и присаједињење Бугарској. Европа је прећутала, а Турци су послали војску, од 8.000 војника, која је избомбардовала и запалила Крушево. Пре овог позоришног устанка, за Крушево су тврдили многи да је најлепши град у Турској. На пример, браћа Ничота, Цинцари који су поседовали радњу и у Смедереву, имали су у Крушеву прави двор. 30 оџака, 50 соба и парно купатило, а намештај из Солуна. Након "златног" Москопоља, "сребрно" Крушево је била неформална цинцарска престоница, да би након овог пропагандног устанка добило нови надимак - "изгорело". Бугари су извукли своје бугарске главе и побегли у Бугарску, а дебљи крај је извукао Питу Гули, који је наивно погинуо на Мечкином камену. Тешко је било преживелима да се снађу, те су многе добротворне организације помагале Крушевцима, међу осталима и Надежда Петровић. Након десетодневне Крушевске републике креће интезивнији терор бугараша на српски живаљ, што је изазвало и интезивнију српску реакцију - четничку акцију.
Српски четници су ослободили Крушево 29. октобра 1912. године. Од Турака, разуме се. Касније су долазили неки други окупатори, али то је већ нека друга и дуга прича.

[Бенито]

Главнокомандујући Југословенске војске на територији окупиране Отаџбине, пуковник, па ђенерал Драгољуб Михаиловић, имао је обичај, а што је и предвиђено војним законима пре рата, да за време рата одређене четничке одреде, а доцније батаљоне, преименује односно дода им почасно име пре њиховог главног, односно уз главно име.
Који је то почасни назив и у ком случају је то Дража Михаиловић и учинио?

[Шумадинац]

"Летећа" бригада, "Јуришни" корпус

[luka.luke]

Можда, Крушево

Тако је.
Крушево је једино насеље у Македонији, а вероватно и у целој Турској, у коме није било турских цивила. Ово насеље је основано давно, а велики прилив становништва се десио након паљења Мосокопоља од стране Али паше Јањинског, као и након арнаутског терора над Србима из племена Мијака.
Свој историјски врхунац Крушево је доживело на Светог Илију 1903. године. Тада је у њему живело око 15 хиљада становника, при чему је било пола Цинцара, а пола Срба и Бугара. Пар стотина Арнаута је занемарљив број, али и њих треба поменути. Што се тиче Турака, у граду је била једна војна постава од 21 војника, жандармеријска станица са 6 жандарма и неколико службеника поште и телеграфа. Све у свему, мање од 30 униформисаних турских душа. Бугари су испланирали маркетиншки устанак, те су поменутог датума са 400 наоружаних људи напали ове грешне Турке. Хтели су да покажу Европи како се бугарски народ у Македонији спонтано побунио и да захтева аутономију, а доцније и присаједињење Бугарској. Европа је прећутала, а Турци су послали војску, од 8.000 војника, која је избомбардовала и запалила Крушево. Пре овог позоришног устанка, за Крушево су тврдили многи да је најлепши град у Турској. На пример, браћа Ничота, Цинцари који су поседовали радњу и у Смедереву, имали су у Крушеву прави двор. 30 оџака, 50 соба и парно купатило, а намештај из Солуна. Након "златног" Москопоља, "сребрно" Крушево је била неформална цинцарска престоница, да би након овог пропагандног устанка добило нови надимак - "изгорело". Бугари су извукли своје бугарске главе и побегли у Бугарску, а дебљи крај је извукао Питу Гули, који је наивно погинуо на Мечкином камену. Тешко је било преживелима да се снађу, те су многе добротворне организације помагале Крушевцима, међу осталима и Надежда Петровић. Након десетодневне Крушевске републике креће интезивнији терор бугараша на српски живаљ, што је изазвало и интезивнију српску реакцију - четничку акцију.
Српски четници су ослободили Крушево 29. октобра 1912. године. Од Турака, разуме се. Касније су долазили неки други окупатори, али то је већ нека друга и дуга прича.

Интересантно мјесто, специфично као већинско цинцарско. 
Ко сада више својата Илиндански устанак НордМакедонци, Бугари или Власи?

[Бенито]

"Летећа" бригада, "Јуришни" корпус

Не.

[Vlad Alekš]

Можда, Крушево

Тако је.
Крушево је једино насеље у Македонији, а вероватно и у целој Турској, у коме није било турских цивила. Ово насеље је основано давно, а велики прилив становништва се десио након паљења Мосокопоља од стране Али паше Јањинског, као и након арнаутског терора над Србима из племена Мијака.
Свој историјски врхунац Крушево је доживело на Светог Илију 1903. године. Тада је у њему живело око 15 хиљада становника, при чему је било пола Цинцара, а пола Срба и Бугара. Пар стотина Арнаута је занемарљив број, али и њих треба поменути. Што се тиче Турака, у граду је била једна војна постава од 21 војника, жандармеријска станица са 6 жандарма и неколико службеника поште и телеграфа. Све у свему, мање од 30 униформисаних турских душа. Бугари су испланирали маркетиншки устанак, те су поменутог датума са 400 наоружаних људи напали ове грешне Турке. Хтели су да покажу Европи како се бугарски народ у Македонији спонтано побунио и да захтева аутономију, а доцније и присаједињење Бугарској. Европа је прећутала, а Турци су послали војску, од 8.000 војника, која је избомбардовала и запалила Крушево. Пре овог позоришног устанка, за Крушево су тврдили многи да је најлепши град у Турској. На пример, браћа Ничота, Цинцари који су поседовали радњу и у Смедереву, имали су у Крушеву прави двор. 30 оџака, 50 соба и парно купатило, а намештај из Солуна. Након "златног" Москопоља, "сребрно" Крушево је била неформална цинцарска престоница, да би након овог пропагандног устанка добило нови надимак - "изгорело". Бугари су извукли своје бугарске главе и побегли у Бугарску, а дебљи крај је извукао Питу Гули, који је наивно погинуо на Мечкином камену. Тешко је било преживелима да се снађу, те су многе добротворне организације помагале Крушевцима, међу осталима и Надежда Петровић. Након десетодневне Крушевске републике креће интезивнији терор бугараша на српски живаљ, што је изазвало и интезивнију српску реакцију - четничку акцију.
Српски четници су ослободили Крушево 29. октобра 1912. године. Од Турака, разуме се. Касније су долазили неки други окупатори, али то је већ нека друга и дуга прича.

Интересантно мјесто, специфично као већинско цинцарско. 
Ко сада више својата Илиндански устанак НордМакедонци, Бугари или Власи?

Можда у свом одговору и објашњењу нисам био експлицитан.
Пре "Илинденског устанка" Цинцари су чинили релативну већину у Крушеву. Дакле, било их је највише, али мање од половине укупног броја становника. Након турског уништавања "сребрног" Крушева, број становника је са 15 спао на 5 хиљада. Тада су се Цинцари углавном одселили у тадашњу Србију и Аустроугарску. Један део је побегао у Скопље, Битољ и Солун, а неки су отишли чак у Египат. Постали су Мисирлије.
На попису из 2002. године Цинцара у Крушеву има мање од 20%, а "остатак" чине Северномакедонци. Дакле, након стварања нове македонске нације, дошло је до снажне асимилације свих етничких група. То се најбоље може видети на примеру најпознатијег Крушевца из новије историје. У питању је човек који се звао Тодор Проја, а био је познат по македонском имену. И све то док није настрадао у саобраћајној несрећи у Хрватској.
Што се тиче званичне историје, не постоји једна званична историја. Свака нација има своју верзију историје. Северномакедонци тврде да су они подигли устанак. За највећу звезду устанка, човека који се звао Питу Гули, тврде да је био Македонац цинцарског порекла. Неки цинцарски историчари тврде, управо због поменутог Гулија, војводе крушевског, да су они, Цинцари, подигли устанак. Бугари знају да су заправо они, Бугари, то учинили. Једино Срби ништа не тврде. Срби никада нису имали ама баш никакве везе са Македонијом. Некада је можда тамо била српска црква, али то је давно било, те се тога више нико и не сећа.

[Бенито]

Главнокомандујући Југословенске војске на територији окупиране Отаџбине, пуковник, па ђенерал Драгољуб Михаиловић, имао је обичај, а што је и предвиђено војним законима пре рата, да за време рата одређене четничке одреде, а доцније батаљоне, преименује односно дода им почасно име пре њиховог главног, односно уз главно име.
Који је то почасни назив и у ком случају је то Дража Михаиловић и учинио?

Уз главно - матично име одреда или батаљона додавао се почасни назив Гардијски или Гардијска.
Управо онако како то данас чини и Владимир Владимирович Путин у случају рата у Сирији, и сада у оквиру Спец војне операције у Мало Русији.