[Милослав Самарџић]

Тасићи из једног села код Вишеграда, преко 40 их убили комунисти.
- Који академици САНУ су остали "вечити студенти", или су пак били средњошколци, тј. нису ни уписивали факлутете, или су били само основци?

[Mitic]

Тасићи из једног села код Вишеграда, преко 40 их убили комунисти.
- Који академици САНУ су остали "вечити студенти", или су пак били средњошколци, тј. нису ни уписивали факлутете, или су били само основци?

Добрица Ћосић

---

На питање шта мисли о Титу, одговорио је:

“Моје мишљење ја да је то био позитиван период наше историје. То је било време мира и стабилности и просперитета и Југославија је била узор не само за источноевропске, већ и за централне земље. Тада је Југославија виђена као земља која би требало да буде један од оснивача Европске уније тако да на период Титове владавине гледам позитивно”.

Ово је изрекао један од највиших државних функционера који је сада на власти. Ко је у питању?

[Милослав Самарџић]

То је рекао ваљда Дачић.
Није само Ћосић, више их има...

[Mitic]

Ана Брнабић је оно рекла о Титу

https://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/porta...LzlnMDpyzI

[Бенито]

Тасићи из једног села код Вишеграда, преко 40 их убили комунисти.
- Који академици САНУ су остали "вечити студенти", или су пак били средњошколци, тј. нису ни уписивали факлутете, или су били само основци?

Матија Бећковић, Душан Ковачевић....

---

Антоније Исаковић, Мића Поповић....

---

Надам се да смо и ми, а и они пре нас, утврдили да су Срби много пострадали у Другом светском рату, а над делом нашег народа је извршен и геноцид.
Међутим, нису сви Срби исто, па чак ни слично страдали. Имамо случајева да су читаве породице нестале, а има и да нико није страдао.
Питање :
Која српска фамилија је имала највише својих погинулих припадника у Другом светском рату?

Негде сам прочитао, па нисам могао да верујем, те би замолио неког од људи из Лике, или било кога ко је упућенији у те спискове:
650 чланова фамилије Узелац је убијено за време Другог светског рата.

[Милослав Самарџић]

Да, у категорију академика вечитих студената, средњошколаца и основаца спадају или су спадали Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Антоније Исаковић, Мића Поповић... и наравно ''друг Тито''.
Хтео сам да питам и када је уведена та пракса, али јасно је да је то било 1945.

[Бенито]

Није непознато широј јавности да је САНУ , у доброј мери, и данас под контролом дефинисаних и недефинисаних политичких фактора, који , по правилу, имају антисрпски карактер. САНУ има превелик број академика, али, парадоксално, на неким одељењима премали број чланова. Исти случај је са неким наукама, попут економских, где је случај да данас у редовном чланству имају само једног редовног члана, професора доктора Часлава Оцића.
Специфичност која показује недоследност у раду САНУ је и то што се не поштују критеријуми при пријему у чланство. Наиме, неки се у редовно чланство примају чак и без објављеног научног рада, а неки који имају и више десетина научних радова су више пута одбијани и за дописне чланове.
Но, решиће се то, ваљда, једном.
Питање:
Ко је био најмлађи српски академик?

[Бенито]

Нема никога, а и не чуди ме. Нисам ни знао да нема нигде овакве врсте евиденције. Можда ово понукана неког да проба да то реконструише.
Оно чега се сећам, а ако није тако, исправиће ме већ неко:
1. Јован Цвијић 28 година
2 . Михаило Петровић 29 година
Наравно, ово важи за дописне чланове. Два школска друга су са 31 годином били већ редовни чланови.
3. Александар Белић 28 година дописни члан

---

Ајмо одмах и друго у вези исте теме:
Ко је био најмлађи члан Српске краљевске академије приликом њеног оснивања, 5. априла 1887. године и колико је тај нови академик тада имао година?

[Перун]

Љуба Ковачевић? 40-ак.

[Бенито]

Не, било је пар млађих.
Најмлађи је имао свега 31 годину.

[Перун]

Онда Жујовић.

[Бенито]

Јесте, Јован Жујовић је био најмлађи члан СКА при њеном оснивању.
Терај даље.....

[Бенито]

Ајде док не дође Перун, да поставим и треће у вези академије наука:
Приликом ступања у академију обичај и обавеза новог члана је да изговори приступну беседу. Научници обично узму неки део своје докторске дисертације или неког свог научног открића због кога су у сопственој науци, али и широј културној заједници, заузели место којим су заслужили чланство у академији.
Једна од најдужих беседа била је она историчара Јована Н. Томића, која је трајала више сати, па је и сам краљ Петар Први Карађорђевић заспао током излагања. О томе смо већ писали у квизу.
Ново питање:
Који академик је у својој приступној беседи академији изрекао ову констатацију: " српски народ је увек побеђивао у рату, а губио у миру"?

[Перун]

Ово ми једино личи на Добрицу. Ако није он онда неко од његових.