[ЈВуО-КГ]

Да видимо шта ти мислиш.

Ко не воли каранфиле не воли ни људе !!!



Шта знам, можда Курсула " Дрино...ј*бем ти" ?

[Бенито]

То је једна од легендарних сцена смрти у нашој кинематографији. Ајде да видимо шта мисли наш филмаџија Милослав.
Нисам мислио ни на Давитеља, ни на Марш на Дрину.
Али, јесте ратни филм, да не кажем антиратни.

[Вукашин Петковић]

Виљушка, Лепа села лепо горе.

[Милослав Самарџић]

Мислим да је Вукашин опет потрефио.

[Бенито]

Није, чак мислим да је највише промашио. Зато што је покојни Манда , као социјалиста, Бог душу да му прости, тако замишљао да гине један четник.
" Идем кући..." Ма шта ми наприча! А Бата Живојиновић, као комуњарска официрчина, остаје последњи на бедему и херојски гине да би се остали извукли. И тако даље... Нећу више да критикујем тај филм, јер знам да има доста вас који волите тај филм. Мислим да је то био још један покушај освежавања титоизма, што уопште не чуди јер је врх СПС учествовао у финансирању тог филма. Иста прича је и око Андерграунда, а то су културолошки два најважнија филма деведесетих година прошлог века.
Мислио сам на један помало заборављени филм и једног генијалног , такође помало заборављеног глумца.

[Бенито]

То је сцена када у филму Три, на железничкој станици један човек тражи своју жену, и дозивајући је изазива пажњу патроле војне полиције која крстари тим крајем, јер се радња дешава у доба Априлског рата. Они хапсе човека због котрљајућег р, и траже од њега да им покаже документа. Он им објашњава да су документи код жене. Војни полицајци га пожурују да покаже документа, а када он не успева да дозове жену, они га одводе у страну и пред погледима окупљених путника који навијају, војници пуцају из пушака и убијају човека.
Тог човека игра Слободан Цица Перовић, који игра бриљантно ту сцену. Човек сво време прича , па чак и тренутку док војници пуцају, и чак онако изрешетан нешто објашњава, а онда одједанпут гекне и нестаде из кадра. Нисам једини који сматра ову сцену најбоље одиграном сценом смрти у нашој кинематографији. Сећам се да се једна млада глумица љутила кад смо причали о тој сцени, рекавши да мрзи ту сцену, јер увек кад је гледа осети неодољиву жељу за повраћањем. Тада смо се сви згледали, јер управо то и поента те сцене.
Наглашавам да контекст саме приче нема никакве везе са изузетним уметничким квалитетом те сцене.
Тешко да сам и у светској кинематографији видео бољу сцену и боље одглумљену, када је у питању умирање. Одвојио би Марлон Бранда који је дуго и пажљиво припремао сцене у којима његов лик гине или умире и зато је свака од њих антологијска, било који да је филм у питању од оних у којима је глумио.

[Шумадинац]

Ова сцена из тог Црноталасног филма?

[ЈВуО-КГ]

Тешко да сам и у светској кинематографији видео бољу сцену и боље одглумљену, када је у питању умирање. Одвојио би Марлон Бранда који је дуго и пажљиво припремао сцене у којима његов лик гине или умире и зато је свака од њих антологијска, било који да је филм у питању од оних у којима је глумио.

Е вала што се светске тиче,за мене дефинитивно.

Виљем Дефо,филм Platoon из 1986. године.

[смедерево]

Што се тиче светске мени је ова сцена најбоље одглумљена.
За нашу сцену,Курсула и Дрино ј.......

[Бенито]

Поштујем, свако има свој укус. Уосталом, укупан утисак око неког уметничког дела је различит код разних људи у зависности од њиховог схватања живота. Дефо и рецимо Томи Ли Џонс и још низ америчких глумаца су заиста створили низ изузетних рола. Али, стојим код тога да је глума сцена смрти оно што разликује највеће од великих глумаца. Тако је било и јесте, можда још и више, у театру. Код чувене школе британских глумаца је исто тако. По томе је, рецимо, сер Лоренс Оливије увек тамо међу колегама словљен као највећи глумац. Управо због магијске привлачности када је играо сцене смрти.
Погледај какве генијалне роле је одиграо Брандо у сценама кад умире у Куму и Апокалипси данас. Али и у свим другим филмовима, да не би форсирао само Кополине филмове.
Шта је поента дотичне сцене где Цица Перовић глуми смрт оног човека?
Успео је да погоди сва уверења савременог евроамеричког човека у коме се сусрећу сва уверења и идеологије које су рођене у 19, а насилно угуране у човека 20 века. Зато носи ону француску капу, па фотоапарат око врата ... Коме пада напамет да понесе фотоапарат у тој бежанији? Он се буни што га ови војници гурају, а уопште му не долази до памети да ће бити убијен. Тако он и у задњем моменту живота наставља да се правда...
Дубља је мало порука те сцене. Не верујем, чак, да је то редитељ хтео, него је Перовић то извукао на таленат. То је да савремен човек уопште не уме да препозна опасност од смрти, чак ни када је она ту пред њим самим. А да је био у праву, видели смо у ратовима деведесетих година прошлог века, када су многи, поготово у почетку рата гинули , а нису уопште уочавали опасност за сопствени живот.
Дубока порука је да како време пролази, људи су све глупљи и глупљи.
Е, зато је то што је учинио Перовић ремек-дело уметности која се назива глумом.

[Шумадинац]

У тој сцени у филму "Три" да су војници носили црвене зупчанике на капама, тек би онда радња филма добила на тежини.

[Mitic]

Мени је упечатљива сцена смрти из филма "Тетовирање". Главни лик добија метак. Може да се погледа од 39. минута на следећем линку

https://www.dailymotion.com/video/x6svvp6

[ХраброСрце]

За ЦГ познајем једног бившег политичара који у канцеларији сигурно држи Дражине слике и слике четника уопште. Иначе синовац је једног чувеног четничког официра из ЦГ, и 90тих је био основао једне политичке патрије. Зна ли неко ко је синовац а ко стриц?

Др Божидар Бојовић, синовац мајора Николе Бојовића. Био је један од оснивача Народне странке 90тих.
Иначе у оснивању је био и један доктор ист. Наука, данас заступа ставовове контрадикторне тадашњим, такве да је постављен за првог амбасадора ЦГ у БиХ. Да ли знате о коме је ријеч?

[Вукашин Петковић]

Новак Килибарда?